Čarolija je počela uz tamburaše

,

Naša kćer Lana Maria rodila se u istoj bolnici na Menhetnu gde će Olja umreti četiri godine kasnije. Lana je sada sa mnom i mojom drugom suprugom Anom u Zagrebu, diplomirala je pravo, položila pravosudni ispit i za četiri meseca će imati pravo da otvori svoju advokatsku kancelariju. Pokojna majka bila bi presrećna da je vidi. Lepa je, visoka, kao manekenka, sliči na mamu, ima njen osmeh i oči

Goran Milić je čuveno TV lice eks Jugoslavije. Ovih se dana ponovo aktivirao kao direktor Al Džazire (AlJazeera) za Balkan sa sedištem u Sarajevu. Ovdašnjoj  javnosti posebno je postao zanimljiv kao suprug čuvene vranjske lepotice Olivere Katanić.  Oni koji se sećaju Olivere kažu da je bila prelepa žena. Otuda je i Goran postao vranjski zet.

Ljubavna priča Olivere i Gorana počela je na poslu. Oboje su radili kao novinari na Televiziji Beograd. Olivera u Beogradskoj hronici a Goran u spoljnopolitičkoj redakciji.

-Često smo kolektivno izlazili na zabave s tamburašima i na jednoj takvoj, dogodila se čarolija… kaže Goran Milić na početku ekskluzivne priče za naš nedeljnik.

KAJMAK U NjUJORKU

 Olivera i Goran su bili u braku deset godina. Iz ove ljubavi rodila se devojčica Lana na koju je Goran vrlo ponosan i koja, po njegovim rečima, podseća na Oliveru.

IGOR KATANIĆ
PONOSAN SAM NA LANU
Igor Katanić, Oliverin sin iz prvog braka sa Vladom Katanićem ističe glavne osobine i vrednosti svoje majke i govori o svom odnosu sa Goranom i sestrom Lanom.
– Odnos sa Goranom mi je korektan, mada se zadnjih godina retko vidjamo. On je jedan od onih ljudi koji predstavljaju vrh u svojoj profesiji tako da i danas sa nesmanjenim žarom nastavlja svoju karijeru. S tim što to ostavlja malo prostora za sve ostalo u životu, neki kompromis koji je moja majka kao retko ko uspela da ostvari. Redovno se čujem i vidjam sa setrom Lanom na koju sam inače ponosan u kakvu je osobu izrasla, s obzirom na i previše turbulentno detinjstvo – smrt majke kada je imala četiri godine, odlazak iz Beograda, ratovi u SFRJ.

 -Olivera je bila lepa, pametna, društvena, ali je teška dijagnoza njene bolesti postavljena odmah na početku našeg braka, 1978. godine. I to je u njoj stvaralo dosta nervoze, imala je po dve – tri operacije tumora godišnje, svaki put se sa strahom očekivala biopsija, hoće li pokazati da je rak napredovao ili je ostao u benignoj fazi. U braku smo bili deset godina, do njene smrti u julu 1988.  Iz prvog braka s Vladom Katanićem, Olivera ima sina Igora, koji danas živi u Beogradu, ima 40 godina, svoju porodicu i decu. I on je s nama bio pet godina u Njujorku, gde sam ja bio tv dopisnik. Naša kćer Lana Maria rodila se u istoj bolnici na Menhetnu gde će Olja umreti četiri godine kasnije. Lana je sada sa mnom i mojom drugom suprugom Anom u Zagrebu, diplomirala je pravo, položila pravosudni ispit i za četiri meseca će imati pravo da otvori svoju advokatsku kancelariju. Pokojna majka bila bi presrećna da je vidi. Lepa je, visoka, kao manekenka, sliči na mamu, ima njen osmeh i oči. – ponosan je Milić.

 Goran se seća nekih detalja iz zajedničkog života sa Oliverom u Njujorku, uz užički kajmak, Nikšićko pivo i ostale specijalitete velike Jugoslavije:

-U Njujorku su bila obavezna okupljanja kada bi neko došao iz Beograda i doneo par kilograma užičkog kajmaka. Jer, u Njujorku je bilo svega, baš svega, od sarme do turšije, od škampa do zubatca, Nikšićkog piva i dingača, ali niko nikada nije uspeo da napravi kajmak. A kako je privatan uvoz hrane u SAD bio strogo zabranjen, mi bismo američkom cariniku objašnjavali da je kajmak ustvari krema za lice. I tako prolazili kontrolu – seća se Milić.

Goran Milić dugo nije bio u Vranju, grad koji pamti po kumu Ljubiši i Oliverinom ocu Momiru. 

-U Vranju sam bio davno, 1989-te ili 1990-te, nisam siguran. Vranje ću pamtiti po mom kumu Belom (Ljubiša Basta) koji se oženio s Oliverinom prijateljicom Jovankom. Također, po Oliverinom ocu Momiru koji je tamo živeo. Zanimljiv i dobar čovek, advokat, bio je veoma skroman i štedljiv. Još poznajem Dragana Tomića iz „Simpa“, koga sam video pre nekoliko godina u Beogradu. Svi ga ogovaraju, ali mislim da je dobar privrednik.- smatra Milić.

PONOVO U SARAJEVU

Duga, uspešna i zanimljiva novinarska i voditeljska karijera prati Goranov život. I nakon penzionisanja Goran ne prestaje sa radom. Trenutno je u Sarajevu i radi kao direktor programa  Al Džazire, globalne TV mreže koja bi signalom trebalo da  pokrije sve države u Regionu.

– Volim raditi jer još imam snage, volje i koncentracije, a televizijski posao jedan je od najzanimljivijih. Na kraju, ne idem više s kamerama, stativima i teškom opremom po nekim nedođijama, sedim u lepoj kancelariji u centru Sarajeva, s pogledom sa šestog sprata kroz veliki prozor, u zgradi je pet restorana, šoping centar, do stana kojeg sam unajmio imam pet minuta autom i petnaest pešice – kaže Milić.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)