Tamo vam je bolje

,

Nedeljković navodi da je u 2011. godini najviše osiguranika upućeno na lečenje van Pčinjskog okruga iz službi hirurgije i interne medicine, a u poslednje vreme povećan je i broj onih koji se upućuju sa ortopedije i oftalmologije

U slučajevima kada želite da se lečite van matične filijale ili tražite mišljenje doktora specijaliste za koga ste čuli da je „najbolji stručnjak“, morate proći određenu, za većinu ljudi veoma mučnu procedure. Ono što se često može čuti u ovakvim situacijama – da, za svaki slučaj, bez keša ne polazite, za sada ostaje samo u domenu spekulacija.

– Najpre je potrebno da dobijete uput od izabranog lekara ili bolnice u kojoj ste ležali. U slučajevima kada izabrani lekar nije nadležan da odluči da li imate pravo na neku zdravstvenu uslugu, on vas upućuje pred prvostepenu lekarsku komisiju, koja daje mišljenje o upućivanju na lečenje van područja matične filijale. Ona može ili sama da donese odluku ili da ostavi da to odluči direktor filijale. Ako niste zadovoljni njihovom odlukom, upućujete žalbu drugostepenoj komisiji – priča nam svoje iskustvo jedan od dvadesetak osiguranika koje smo zatekli u filijali, u Vranju, a koji će zbog srčanih problema otići na ispitivanja, a verovatno i operaciju, u Kliničko bolnički centar „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, u Beogradu.

Većina ljudi će se na ovom mestu zapitati ko i na koji način plaća taj put, pregled, lečenje, lekove, eventualno i troškove za pratioca?

LEKARSKE KOMISIJE
Za prvih deset meseci 2011. godine filijala RFZO u Vranju odobrila je oko 300.000 bolovanja. Kako saznajemo od nadležnih, poslednjih godina pada broj zaposlenih, a raste broj bolovanja, pa se može zaključiti da se zdravstveno stanje osiguranika pogoršava, ali se ne isključuje ni mogućnost vođenja takozvane socijalne politike od strane lekara, koji daju predlog i vrše ocenjivanje zdravstvenog stanja.
Lekarskim komisijama (RFZO Filijala u Vranju ima jednu drugostepenu – tri lekara, sa sedištem u Vranju i tri prvostepene komisije – po novom zakonu dva lekara, za Vranje i Trgovište sa sedištem u Vranju, za Bujanovac i Preševo sa sedištem u Bujanovcu i za Vladičin Han, Surdulicu i Bosilegrad sa sedištem u Surdulici), često su vezane ruke jer predlog dolazi od izabranog lekara, koji osiguranike šalju mahom sa uputom sa psihijatrijskim dijagnozama jer se one, kako tvrde u ovdašnjoj filijali RFZO, najteže obaraju.
Ukoliko vas kao hitan slučaj, bez uputa izabranog lekara i saglasnosti lekarske komisije ili overe matične filijale, zbrine zdravstvena ustanova van vašeg okruga, ona u roku od tri dana mora da zatraži saglasnost lekarske komisije vaše matične filijale. Ovaj rok može da se produži ako za to postoje opravdani razlozi. U roku od sedam dana od prijema zahteva, vaša matična filijala mora da odgovori dotičnoj zdravstvenoj ustanovi da li joj daje saglasnost da nastavi lečenje. Ako to ne uradi, vi morate da platite troškove lečenja, ali posle možete da tražite od matične filijale refundiranje troškova.

NAJDUBLjA KASA

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) – do avgusta 2011. godine, kada je stupio na snagu novi zakon, zvao se Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO), smatra se najdubljom „kasom” u Srbiji u kojoj se godišnje „okrene” dve milijarde evra. Od te sume, za vranjsku filijalu godišnjim planom je predviđeno 4.100.000.000 dinara, a njihovi prihodi po svim osnovama trenutno  iznose 2.100.000.000 dinara, pa se može zaključiti da za potrebe pružanja zdravstvene zaštite osiguranika Pčinjskog okruga, a ima ih 196.000, nedostaje oko dve milijarde dinara.

Ta sredstva koja nedostaju, kako saznajemo, zahvaljujući načelu solidarnog zdravstvenog osiguranja, uglavnom se nadoknađuju iz sredstava koja se sakupljaju na nivou cele republike.

Takođe, bitno je napomenuti da od ukupno uplaćenih sredstava na ime doprinosa zdravstvenog osiguranja 7,5 posto ostaje filijalama, s tim što su one u obavezi da od te sume finansiraju putne troškove osiguranika – za lečenje van matične filijale u kliničke centre u Nišu ili Beogradu, da isplate nadoknade za bolovanja, ortopedska pomagala i materijalne troškove filijale.

– Filijala RFZO u Vranju je za ove potrebe, za 2011. godinu, namenila 186 miliona dinara ali, prema dosadašnjem izvršenju možemo očekivati prihode do najviše 160 miliona. To znači da se naplata doprinosa ne izvršava u planiranom obimu – tvrdi Dragoslav NEDELjKOVIĆ, direktor filijale RFZO u Vranju.

NAKNADE
Za vreme bolovanja prima se takozvana naknada, koja iznosi iznosi 65 posto mesečne plate (ne sme se ići ispod republičkog minimuma koji iznosi 102 dinara neto po satu / 186 sati mesečno), odnosno 100 posto ukoliko ste na bolovanju zbog profesionalne bolesti, povrede na radu ili dobrovoljnog davanja organa. Naknadu zarade za prvih 30 dana bolovanja plaća poslodavac, a od 31. dana nadalje RFZO iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Međutim, ako je zaposleni privremeno sprečen da radi zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, poslodavac je taj koji mora da mu uplaćuje novac sve vreme bolovanja.

U 2011. godini, preko svih lekarskih komisija filijale RFZO u Vranju (vidi okvir), na specijalističke preglede van matične filijale, u kliničke centre i institute, upućeno je 14.800 osiguranika, a do kraja godine očekuje se da će ih biti 16.500. Sa druge strane, na bolničko lečenje van Vranja do sada je upućeno 7.400 osiguranika, ali će do kraja godine to biti oko 8.000 lica. Broj pozitivno rešenih zahteva u odnosu na broj ukupnih predloga od izabranog lekara, kreće se do 95 posto.

 – Smatram da ima i slanja bez potrebe van matične filijale, a osnovni razlog za to je što se prema postojećem načinu finansiranja zdravstvene zaštite, finansiraju kapaciteti, a ne pružene usluge. Zbog toga lekari iz pojedinih službi Opšte bolnice u Vranju nemaju motiva da se te usluge pružaju na nivou matične filijale. Po mom mišljenju oni polaze od logike – što manje radiš, manje i trošiš, pa zato imamo situaciju kakvu imamo. To nije u redu, a zdravstvene ustanove će tek trpeti posledice jer se očekuje promena načina finansiranja i tada će se plaćati pružena usluga (rad), a ne puko prisustvo na radnom mestu – iznosi direktor.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)