Razbistri mi se kada padne mrak

, , , ,

Kristina Janjić je mlada, talentovana, uspešna, lepa, jaka. Recept za savršenu devojku. Rođena je pre dvadeset i pet godina u Vranju gde je odrasla i završila Gimnaziju. Želje su je gurale napred, pa je nakon završene srednje škole primljena na odsek za glumu Akademije umetnosti u Novom Sadu. Boravak na ovoj akademiji smatra najlepšim periodom svog života. U svoje rodno Vranje vratila se septembra 2009. godine, samo nekoliko meseci nakon završetka studija i od tada radi u Vranjskom pozorištu. O njenom talentu govore i nagrade koje je osvajala. U prethodnoj sezoni je na 47. Festu profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ u Pirotu, proglašena za najbolju mladu glumicu za uloge Kate i Anice u predstavi „Stari dani“, a na 31. Borinim  pozorišnim danima imala je za najbolje glumačko ostvarenje.

Dan joj uvek zavisi od probi u pozorištu. Mi smo je zatekli u jeku sezone, na relaciji Pozorište – kuća.

LjUBAV ILI KARIJERA
Kristina je već dve godine u ozbiljnoj vezi sa čovekom koji živi u Beogradu, tako da je tamo kad god ugrabi malo slobodnog vremena.

08:00 UŽIVANjE U GORKOJ KAFI

Ako ujutru ima nekih obaveza, obavezno ustaje dva sata ranije. I po cenu sna, ne radi ništa dok ne podari sebi „jutarnji ritual“- ispijanje kafe, spremanje i šminkanje na miru. Danas, u utorak je očekuje naporan dan i dve probe pa je dobar start neizbežan.

– U stanju sam da žrtvujem spavanje samo da bih mogla na miru da popijem kafu, odgledam jutarnji program i bez žurbe se obučem i spremim za novi radni dan.

Ovog puta joj je proba počela jedan sat kasnije, u 11, pa je imala više vremena za sebe ujutru. Kristina živi na dvadesetak minuta od pozorišta, pa na probu polazi na vreme. To je njena jutarnja šetnja.

11:00 PROBA U HLADNOM POZORIŠTU

Iako kaže da je organizovanje jutarnjih probi greška, jer je potrebno vreme da se organizam u potpunosti probudi i um koncentriše, jutarnje probe za predstavu na kojoj trenutno radi ne zadaju joj probleme. U pitanju je komedija, „Autoputem“, koja će se prikazati na Borinim pozorišnim danima, lagana i zanimljiva, pa se uvek provuče neka improvizacija i glumci su slobodni da „se igraju“ na sceni.

–         Čak i to što se ovih dana malo smrzavamo na probama ne sprečava nas da nam dan savršeno počne uz smeh. Nemamo mrgude i negativce u našem ansamblu pa nam ovo dođe kao savršena anti-stres terapija.

Rediteljka ne dozvoljava da iko van ansambla bude u sali za vreme probe, pa smo pokušali da krišom napravimo nekoliko fotografija.

15:30 RUČAK I POKUŠAJ ODMORA

Nakon probe vraća se kući da bi prikupila energiju za nastavak dana. Nekad je ručak jedini Kristinin obrok u toku dana. Kaže da nije neki hedonista i da jede samo da bi preživela. Nezdravo, ali tako je navikla.

–         Nisam neka izbiračica po pitanju hrane, volim i maminu kuhinju, ali jednostavno, ponekad zaboravim da jedem. U stanju sam da pojedem bilo šta samo da povratim energiju i poštedim organizam. Kuvanje me nikad i nije privlačilo, mada ko zna, jednog dana se možda i zainteresujem.

Posle ručka uglavnom pokušava da odmori ili da na minut „sklopi oči“ ili iskoristi to vreme za proveru elektronske pošte i usputne provere Fejsbuk profila.

19:00 JOŠ JEDNA PROBA

Sa Kristinom smo još malo popričali uz popodnevnu kafu u lokalnom kafeu. Uglavnom pije nes, a kod kuće gorku tursku sa mlekom. Ne krije da se ponekad zabrine kako organizam uspe da joj podnese ponekad i sedam kafa i dvadeset cigareta na dan. Kaže da smo je zatekli usred ne baš dobrog perioda u životu, ali da ona nekako uspeva da, i kad je na izmaku snage, ustane i izbori se. Često ze zapita od čega je napravljena pa je tako izdržljiva. Popijena kafa, baterije napunjene, pravac – pozorište.

U pozorištu je malo toplije. Nada se da će proba ranije da se završi, obzirom na to da muški deo ekipe želi da prati prenos fudbalske utakmice.

–         Ja sam prezadovoljna odnosima u ekipi. Mene su na akademiji učili da ću u ovom poslu nailaziti na mnogo licemernih ljudi , ali ja imam tu sreću da radim ovde gde je ansambl manji i svi su složni. Uspeh predstave je tada zagarantovan.

Dva sata kasnije, zbog emocionalnog pražnjenja, usledilo je i „krčanje creva“. Sva sreća pa joj je majka poturila nešto za jelo.

22:30 IZLAZAK

Ovo pitanje često sebi postavlja kada večernje probe traju u nedogled. Zapita se zašto li oni sve ovo rade, šta li stvaraju u te pozne sate. Tada se oseća kao da je odsečena od ostalih ljudi van zidova pozorišta. A za te ostale ljude, kako kaže, glumci su često kao neki vanzemaljci. Srećom, ova proba nije bila jedna od tih beskonačnih.

–         Ponekad stvarno poželim da se bavim nekim normalnim poslom. Dešava se da i nedeljom uveče dok se većina ljudi odmara, mi na sceni ostanemo i do jedan sati ujutru. Pomislim da mi je bolje da sam neobrazovana i nezaineresovana. Ali to me brzo prođe, jer lepota ovog posla ima daleko više od mana.

Sa prijateljima retko izlazi jer ne stigne, ali zato su uvek tu kolege iz pozorišta. Usledilo je sređivanje utisaka u lokalnom kafeu gde uvek izlazi, a nakon toga, vraća se kući.

00:00 TRENUTAK ZA PREISPITIVANjE

Bio je ovo za Kristinu još jedan naporan dan i pravi je trenutak za sumiranje utisaka. Šta je bilo danas, šta će biti sutra. Ako je uznemirena, opusti se uz muziku, najčešće instrumentalima iz filma „Čudesna sudbina Amelije Pulen“, a ako je uhvati nesanica, tu je uvek neka knjiga.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)