, 
Svi oni koji su sa pozicije vlasti učestvovali u ovoj priči i dalje su na istim ili sličnim funkcijama i prave se ludi. U međuvremenu, brat Dejana Stanojevića je navodno kupio stan od 97 metara kvadratnih u prvoj «Vigovoj zgradi», pa ga onda prodao. U istom objektu njegov otac ima lokal u kojem je «Denzijeva picerija»
Građani „Bloka – centar 2“ gotovo su nemoćni pred naletom privatnog biznisa. Njima su drastično pogoršani uslove života: odnete su im garaže, suženi ili zatvoreni prilazi stanovima, podignuti zidovi ispred prozora, dok oko spavaćih soba danonoćno trešti muzika iz brojnih okolnih kafića.
Priča koja sledi pokazuje da običan građanin nema gotovo nikakve šanse da zaštiti svoja prava kada zarad nakaradnog shvatanja kapitalizma gradsko rukovodstvo, na ovaj ili onaj način, stane iza investitora.
PRIPREMA
Nastupanje firme „Vigo“, koja ovih dana zida treći objekat u „Bloku – centar 2“ preko puta Doma vojske (u truglu Brankove, Lole Ribara i Partizanske) samo je poslednji u nizu primera o tome kako vlastodršci shvataju razvoj.
Sve je zapravo započelo 2006, kada je lokalna vrhuška odlučila da centar grada učini „starijim i lepšim“. U to vreme održano je više sastanaka sa lokalnim arhitektima, na temu izmena i dopuna generalnog urbanističkog plana: prvi na udaru bio je prostor oivičen Brankovom, Partizanskom i ulicom Lole Ribara, odnosno nedovoljno iskorišćena površina od Doma Vojske do zgrade Šumskog gazdinstva i nekadašnjeg bioskopa „Sloboda“. Na površini od preko 3.000 kvadrata tada je bilo izgrađeno oko 27 odsto zemljišta, odnosno četiri stambene zgrade u kojima je živelo 16 porodica. Ostalo je bilo zauzeto garažama i šibljem. Drugim rečima, «idelno» mesto da se na brzinu nešto napravi za pokazivanje – i da se zarade pare.
Zamenik gradonačelnika Goran Stanković u ono vreme bio je zanimljiv sagovornik na temu revitalizacije jednog od najvažnijih prostora u gradu, ne samo zato što je bio vlast, nego i stanar zgrade u Partizanskoj.
– Sve se radi u sklopu Generalnog urbanističkog plana. Tražili smo od arhitekata da se maksimalno založe i nađu trajna rešenja, a ne da to budu neki arhitektonski „frankeštajni“ – obećavao je Stanković.
Da bi sve bilo zaodenuto u stručno ruho, Direkcija za razvoj i izgradnju je raspisala javni konkurs i na njemu izabrala arhitektonski studio „Art“ za izradu idejnog projekta, za šta je plaćeno oko 700.000 dinara.
Da li su arhitekte «Art»-a imali u vidu baš ovo što je danas napravljeno nije sasvim izvesno, ali je činjenica da su oni još pre pet godina objasnili da bi na potezu «Bloka centar 2» trebalo da niknu tri nove zgrade, nekoliko manjih lokala, uz opasku da će Brankova biti omeđena izgrađenim objektima, te da će se ulaz u čitav kompleks nalaziti između dve najveće zgrade koje izlaze na Partizansku.
Zanimljivo je da je u to vreme u opticaju bila ideja da grad bude investitor, ali se od toga nekako odustalo.
Tadašnji direktor Direkcije za izgradnju i razvoj Dejan Stanojević objasnio je da za tako nešto nema para u budžetu:
– Rešeno je da se to ponudi tržištu pre početka izgradnje. Za projekt, onakav kakav je, sa podzemnim garažama, lokalima i stanovima biće potrebno negde oko milion evra – objasnio je Stanojević.
KAKO PRONAĆI INVESTITORA
Onda je Direkcija raspisivala oglas tri puta, pa se niko nije javio, da bi se u četvrtom pokušaju javila firma „Vigo“, valjda zato što milion evra nije problem za njenog vlasnika Vojislava Veličkovića, koji je bio poznat kao ugostitelj i dete roditelja na radu u inostranstvu.
Skupština opštine potom je 26. decembra 2007. donela odluku kojom je «Vigu» dato u zakup neizgrađeno građevinsko zemljište u državnoj svojini u „Bloku – centar 2″, površine 2.257 metara kvadratnih, po ceni od 7,3 miliona dinara.
Proces, međutim, tada počinje da se komplikuje. Javno pravobranilaštvo, kao zastupnik Grada Vranja, baš u vreme smene lokalne vlasti, sredinom 2008, podnelo je Okružnom sudu tužbu protiv lokalne Skupštine radi poništaja pomenute odluke.
– Mi smo procenili da u tom poslu nije sve čisto i zato smo predmet predali u nadležnost lokalnog javnog pravobranioca – kaže ovih dana direktor Direkcije Dragan Stojković, koji je u to vreme stupio na dužnost.
U tužbi, koju je potpisao Božidar Jančić, tadašnji zamenik gradskog javnog prvobranioca, navode se četiri razloga za pokretanje upravnog spora protiv lokalne samouprave. Najpre, zakupcu je dat deo parcele u Brankovoj ulici koji je Detaljnim urbanističkim planom (DUP) predviđen za povećanje širine trotoara, čime je prekršen Zakon o planiranju i izgradnji, jer „deo za trotoar predstavlja državnu svojinu, pa se privođenje planiranoj nameni ne može vršiti putem donetog rešenja o davanju u zakup te parcele“. Zatim se navodi „da je raspisanim oglasom predviđeno da se na zemljištu koje se izdaje pod zakup izgradi poslovno-stambeni objekat „B“ , ali ne i novoprojektovani objekti sa oznakama „A“ i „E“, koji su, međutim, planirani u glavnom i urbanističkom projektu, što opet predstavlja povredu Zakona“. Dalje se navodi „da u postupku preparcelacije katastarskih parcela nije obavešten zakonski zastupnik Republike Srbije radi davanja saglasnosti, budući da je predmetno zemljište u vlasništvu Republike“. Konačno, kao četvrti razlog navodi se „da je urbanističkim projektom izvršena prenamena zakupljenog zemljišta, ukidanjem DUP-om predviđenih saobraćajnice i parkinga, a prema Zakonu o planiranju i izgradnji prenamena je moguća samo donošenjem urbanističkog plana“.
U tom periodu protiv Stanojevića je podneta i krivična prijava zbog oglasa za davanje u zakup parcele površine 2.257 kvadratnih metara, objavljenog 23. novembra 2007. Prema navodima iz prijave, on je doveo u zabludu potencijalne zakupce, jer je u oglasu stavio sliku jednog, neizgrađenog objekta, što je sugerisalo da se može graditi samo jedan objekat, zbog čega su izostale ponude dugih investitora.
Dejan STANOJEVIĆ, bivši direktor Direkcije za izgradnju i razvoj Vranja, te predsednik OO DSS, stranke koja je tada pala sa vlasti, tvrdio je da je Pravobranilaštvo pokrenulo tužbu pod pritiscima iz DS, koja je upravo preuzela vlast.
– Što se davanja u zakup tiče, ceo postupak je sproveden po zakonu. Najpre je objavljen javni oglas, pa su objavljene konsultacije sa ljudima iz Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove. Konačno, saglasnost je dala Komisija za planiranje, čija je predsednica bila Miroslava Mladenović, tadašnja načelnica opštinske uprave, a upoznat je i gradonačelnik Miroljub Stojčić. A na sednici SO Vranje, većinom glasova, među kojima su bili i odbornici SPS, izglasano je rešenje koje sadašnji vlastodršci osporavaju. Dakle, sve je urađeno po Zakonu, a što se saglasnosti tiče, ni za jednu državnu parcelu nije tražena saglasnost, to znaju svi u Vranju, zbog zakona iz 2006. godine kojim se daje pravo lokalnim samoupravama da daju u zakup državno neizgrađeno zemljište – objasnio je Stanojević, pri čemu ostaje i danas.
A u ime SPS, koji je participirao u izglasavanju rešenja, reagovao je Branimir STOJANČIĆ, portparol Gradskog veća.
– Mi u SPS, koji smo glasali za zakup u Brankovoj ulici, osećamo se odlično. Jer, sve radnje koje su prethodile izglasavanju rešenja bile su sprovedene po zakonu. Sve što se navodi u tužbi kao nepravilnost, sve naknadne radnje, odrađene su u Direkciji – tvrdio je Stojančić.
TIŠINA I BUKA
Dakle, svi su sve znali i radili po zakonu.
Šta je bilo posle? Ništa.
– Sud je odbacio moju tužbu jer se radi o aktu raspolaganja, a ne o upravnom aktu – objašnjava Jančić, koji je u međuvremenu avanzovao i od zamenika postao gradski pravobranilac.
Na pitanje šta bi trebalo da se uradi pa da se nešto što je protivno zakonima i planovima poništi, on je jednostvano rekao – «ne znam».
Kako god, «Frankeštajn» je rođen još krajem 2007, ali su građani koji su do tada živeli u zgradama «Bloka – centar 2» to, po svemu sudeći, shvatili prekasno.
Naime, kada je «Vigo» izgradio prvu zgradu, nekoliko stanara, posle više neuspešnih i uzaludnih obraćanja Urbanističkoj inspekciji u Nišu, Sekretarijatu za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, te građevinskoj inspekciji u Vranju, podneli su tužbu Vrhovnom sudu protiv navedenih institucija, zato što je reduzeće „Vigo“, objekat sagradilo na samo 35 centimetara udaljenosti od njihove zgrade! Tužioci su tvrdili da su im zatvoreni prozori i ulaz na zgradi, te da je sve to urađeno pod zaštitom lokalnih vlastodržaca.
Šta je bilo posle? Opet ništa. «Vigo» je nastavio sa izgradnjom, a oni koji su se obratili Vrhovnom sudu, kako saznajemo, uspeli su nekako da se nagode sa vlasnikom. A i šta im je drugo preostalo?
Kada je počela izgradnja druge zgrade, pobunili su se još neki stanari sa poteza između Brankove i Partizanske ulice i nadležnim institucijama uputili zahtev da se „Vigu“ onemoguće dalji radovi. Njih desetak, koji su se potpisali ispod zahteva, naveli su da strahuju da će izgradnja još dve „lamele“ na ovoj parceli ugroziti njihov prostor za redovnu upotrebu (ulazak i izlazak iz zgrada, parkiranje, mesto za igru…), zatvoriti prozore, da će ostati bez dvorišta i da će im, jednom rečju, biti onemogućen normalan život.
Reagovalo je Odeljenje urbanističke inspekcije iz Niša, konstatujući u svom zapisniku da urbanistički projekat nije urađen po važećem Zakonu o planiranju i izgradnji jer ne sadrži „planiranu parcelaciju“. U prevodu, Inspekcija je smatrala da zbog postojanja više korisnika parcele nije održivo da ona bude jedinstvena, i nalažila da se taj nedostatak ispravi.
Tim povodom, Većija Kostić iz gradskog Sekretarijata za urbanizam kazala je u svemu nema ničeg spornog.
– Stanarima postojećih objekata ostavljen je pristup i takozvano određeno zemljište. Takođe, postoji propisana udaljenost između zgrada prema zakonu koji predviđa da ona iznosi polovinu visine većeg objekta, koja se može smanjiti za četvrtinu, pod uslovom da postojeći objekat nema prozore na toj strani – objasnila je ona.
Koliko je sve urađeno kako gđa Kostić tvrdi možete se uveriti na licu mesta. A, «Vigo» je završio drugi objekat, i nedavni započeo treći.
Kada je za to dobio lokacijsku i građevinsku dozvolu, ispostavilo se da možda postoji daleko veći problem od «banalnosti» kao što su rastojanje među objektima i smanjenje osunčavanja. Naime, uz navode koji su slični tvrdnjama ostalih stanara zgrada u «Bloku – centar 2», u spor se uključilo i Šumsko gazdinstvo, osporavajući još i način na koji je Grad došao do zemljišta koje je izdato «Vigu». Otuda tvrde da je površina od 1.017 metara kvadratnih bez ikakvog pravnog osnova oduzeta od ovog javnog preduzeća i pridodata katastarskoj parceli na kojoj se dozvoljava izgradnja višeporodišnog stambenog objekta sa poslovnim prostorom spratnosti Po+P+3+Pk.
– Ugovor o davanju ostalog građevinskog zemljišta u zakup overen pred Opštinskim sudom u Vranju pod Ov. br. 654/08 dana 30. 01. 2008. i ostali Aneksi ovog ugovora su ništavi i ne mogu da predstavljaju dokaz o pravu vlasništva, jer su zaključeni suprotno članu 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, s obzirom na to da nema saglasnosti Republičke direkcije za imovinu» – navodi se, pored ostalog, u žalbi na rešenje o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli za treći «Vigov» objekat, koju je Šumsko gazdinstvo Vranje uputilo Sekretarijatu za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, uz napomenu da je pokrenut i postupak za ocenu zakonitosti navedenog ugovora
«Vigo» je, međutim, nastavio da gradi, a onda je «malo» uhapšen i Milorad Djorđević Bonde, zato što je 31. jula ove godine izašao i izvadio šipku koju su postavljeni na četiri metra od njegove zgrade. Pozadina svega se, po Djorđeviću, nalazi se u politici i parama:
– Ja sam od 1964. do penzije radio u Šumskom gazdinstvu, kao inženjer, i lično sam postavljao granice firme, tako da tačno znam gde su. Moje hapšenje je trebalo da posluži kao zastrašujući primer za ostale komšije, kako se ne bi bunili protiv izgradnje objekta, koji se zida ilegalno, a zbog toga smo i na sudu. Pa taj čovek je na taj način mogao da kupi i Pljačkovicu! Posekao je i dve lipe, koje sam svojevremeno lično posadio, a takva sudbina, ako dobije na sudu, čeka i ovu ogromnu topolu, „trepetliku“, ukras grada. I zbog toga ću da ga tužim – kazao je Djorđević.
STAN I LOKAL
Šta još kažu stanari iz „Bloka – centar 2“?
– Kupovinom navedene parcele Grad Vranje i svi njegovi građani višestruko su oštećeni i na sledeći način: na prostoru pomenute parcele u ulici Brankovoj i Partizanskoj nalazi se više kafića i restorana. Taksa od plaćanja prostora za bašte pomenutih lokala do sada je uplaćivana u gradski budžet, a sada bi taj novac trebao da ubire novi vlasnik. Pitamo se, kako je moguće da su se grad Vranje i njegove nadležne institucije tako lako odrekle značajnog dela svog budžeta? Čime je to gospodin Veličković zaslužio da Direkcija u vreme gospodina Stanojevića, a i Gradska Skupština, budu tako velikodušni prema njemu i da mu dva puta dozvole da se okoristi na naš račun, dakle, na račun građana Vranja – pitaju se ovi ljudi.
Gde su danas oni koji su „Vigu“ omogućili da gradi u centru Vranja? Nekadašnji zamenik gradonačelnika Goran Stanković, koji važi za ozbiljnog kandidata za prvog čoveka grada na predstojećim izborima, živi spokojno, jer, kako kažu stanari „Bloka – centar 2“, njegov stan nije ugrožen, jer gleda „na pravu stranu“. Vlasnika „Viga“ u svim sporovima zastupa advokat Mladen Vasić, inače odbornik DS. Svi ostali i dalje su na istim ili sličnim funkcijama i prave se ludi. Aktuelni direktor Direkcije Dragan Stojković nada se da će nepravda, ako je ima, biti ispravljena.
A Denzi? On više nije na položaju, ali zato nema dilemu o tome zašto mnogi u njemu vide glavnog krivca za sve što se događa u «Bloku – centar 2».
– Problem nije u meni, već glavama novinara i ljudi koji tamo žive – smatra Stanojević.
U međuvremenu, njegov brat je, navodno, za tričavih 73.000 evra kupio stan od 97 metara kvadratnih u prvoj «Vigovoj» zgradi, pa ga onda prodao. U istom objektu njegov otac ima lokal u kojem je picerija. Zli jezici tvrde da bivši direktor Direkcije sada taj lokal nudi na prodaju za 150.000 evra.
Na pitanje zašto je brat kupio i odmah prodao stan, sledi ovakvo objašnjenje:
– Ne znam, svako ima svoje razloge. Možda mu je smetala buka – kaže Stanojević.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.