, 
, 
IZJAVA NEDELjE: MIROLjUB RAŠIĆ, EDB VRANjE
Naša akcija je dala rezultat. U Milivojcu su 12 dužnika platili struju, Ruscu osam i Nastavcu četiri, a izmirenje dugova trajaće narednih dana
(Glas)
U okolini Surdulice, u selu Žitorađe, uveliko radi pogon za reciklažu plastičnog otpada „Eko-plast“, i to je jedini pogon takvog tipa na jugu Srbije. Mnogi mladi ljudi odlučuju se za pokretanje biznisa koji donosi brzu i dobru zaradu, poput otvaranja kafe klubova, ali vlasnici ove firme upustili su se u posao koji definitivno ne donosi veliku zaradu i, da nije subvencija države, ovaj pogon ne bi radio već pet godina.
Igor Djorđević, jedan od vlasnika reciklažnog centra, kaže da je posao kojim se bavi njegov pogon posao budućnosti. On ističe da su osnivači u ovaj biznis uložili više od 100.000 evra sopstvenog novca. U Pčinjskom okrugu postavljeno je više od 250 žičanih kontejnera za prikupljanje plastične ambalaže, koji se prazne na sedam do 10 dana.
– Planovi „Eko-plasta“ su veliki, a jedan od njih je postavljanje kontejnera na svakih 50 metara u celom okrugu. Trenutno ih u Vranju ima oko 80, isto toliko i u Surdulici i Vladičinom Hanu – kazao je Djorđević.
Inače, za manje od dva meseca rada mogu da se prikupe oko dve tone plastičnih boca i folija, što pokazuje sve bolju informisanost građana o značaju reciklaže. U pogonu za reciklažu u Žitorađu radi 11 radnika u tri smene. Aleksandar Ivanović, suvlasnik preduzeća, kaže da je njihova firma potpisala ugovor sa fabrikama vode „Rosa“, „Heba“ i „Bi voda“, ali i sa drugim fabrikama, koje imaju otpad prilikom pakovanja robe, o otkupu plastičnih flaša koje nisu izašle na tržište, da bi obezbedili sirovine za reciklažu.
OLIVER DULIĆ
– Izdavanje građevinskih dozvola najbrže ide u Novom Sadu, Užicu, Subotici i Vranju – izjavio je Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. On je najavio da će na sajtu tog ministarstva biti otvoren portal na kojem će lokalne samouprave dobijati savete i rešenja konkretnih problema u primeni Zakona o planiranju i izgradnji, što će ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola.
GREJANjE
Nova grejna sezona koja zvanično startuje 15. oktobra počeće na vreme jer za sam start imamo određene količine mazut- potvrdio je direktor Javnog preduzeća „Novi dom“ u Vranju Goran Petrović. On je precizirao da su u toku pregovori o nabavci mazuta za celu grejnu sezonu.
– Za sada ne planiramo nikakvu korekciju cene grejanja, ali to ne zavisi od našeg preduzeća, već od cene koja će biti formirana na tržištu – najavio je Petrović.
(Danas)
PIJACA
Gradsko veće izašlo je u susret zahtevu Udruženja poljoprivrednih proizvođača i odobrilo je da do sredine oktobra poljoprivrednici mogu svoje proizvode prodavati i van pijace.
Branimir Stojančić, portparol gradskog veća, kaže da će prodaja poljoprivrednih proizvoda biti dozvoljena samo petkom i subotom i to u delu Nemanjine, Cara Dušana i Karađorđeve ulice, dok traje sezona spremanja zimnice.
S obzirom da je reč o tri centralne gradske ulice javnom komunalnom preduzeću “Komrad” naloženo je da pojača rad ekipe gradske čistoće petkom i subotom.
(Južne vesti)
DAN VRANjA
Nizom manifestacija u Vranju je obeležen 4. oktobar, Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu. Predsednik Skupštine grada Slobodan Stamenković uručio je javna priznanja studentu Saši Nastiću i Vatrogasnoj spasilačkoj jedinici Vranje za zasluge u oblasti bezbednosti građana u 2011. godini. Rukovodstvo grada priredilo je prijem za članove Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine. Pozdravljajući prisutne, gradonačelnik Miroljub Stojčić je rekao da se „sećamo 4. oktobra u znak pijeteta prema onima koji su položili živote za slobodu Vranja“. Ovo je druga godina kako grad dodeljuje javna priznanja najazaslužnijima povodom Dana oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu.
(Južne vesti)
PRVA ŠANSA
Putem projekta „Prva šansa“ Nacionalne službe za zapošljavanje, u Vranju je zaposleno 108 ljudi, bez radnog iskustva. Najveći broj, njih 65-oro zaposleno je sa srednjom stručnom spremom, sa višom 18 i 25 fakultetski obrazovanih. Angažovanje ovih lica trajaće najmanje do 2013. godine.
(Južne vesti)
– Srbija će morati, kad-tad, da investira u ekološke tehnologije, jer je to jedan od uslova za članstvo u EU. Mi smo prilikom otvaranja pogona dobili subvencije od oko 2.000 dolara, a sve ostalo su naša sopstvena sredstva – napomenuo je Ivanović.
Vlasnici reciklažnog centra kažu da prilikom kupovine mašina za preradu plastičnog otpada nisu podizali kredite kod banaka, jer nemaju mogućnosti da ih otplaćuju. Oni ističu da bi se otvaranjem još jedne linije za reciklažu, koja košta oko 250.000 evra, zaposlilo još 20 novih radnika, a da bi se reciklirani materijal izvozio u EU. U Srbiji nema tačnih podataka sa koliko tona plastike svakodnevno zatrpavamo i trujemo naše zemljište i reke. Nezvanično se raspolaže podatkom da se u Srbiji godišnje proizvede više od 250.000.000 plastičnih boca, koje uglavnom završavaju na ulici, umesto u pogonu za reciklažu.
(Pravda)
VRANjE
Dnevna psihijatrijska bolnica
Nakon dnevne onkološke bolnice i bolnice za hemodijalizu u Zdravstvenom centru u Vranju počeli su radovi na rekonstrukciji dela Odeljenja neuropsihijatrije kako bi za mesec dana bila otvorena dnevna bolnica i za ovu vrstu pacijenata, rekao je novinarima dr Uroš Trajković, direktor Zdravstvenog centra u Vranju.
Po njegovim rečima za celu rekonstrukciju biće uloženo devet miliona dinara koje je obezbedilo Ministarstvo zdravlja, a radove izvodi Građevinsko preduzeće „Tončev gradnja“ iz Surdulice. On je naveo da će narednih dana biti otvorena i tenderska ponuda za nastavak radova na kompletiranju hirurškog bloka zašta je obezbeđeno devet miliona evra, preko Vlade Srbije i Svetske banke, a čiji su radovi počeli pre dve godine.
– Na ovaj način Zdravstveni centar u Vranju dobiće objedinjeni hirurški blok, za razliku od dosadašnjeg stanja u kome su od ortopedije, preko ginekologije,do hirurgije operacije rađene odvojeno – precizirao je Trajković.
– Posle otvaranja ambulante, sada ćemo na odeljenju neuropsihijatrije dobiti i dnevnu bolnicu sa 20 postelja koja će za pacijente biti otvorena od 8 do 15 sati. Uz to naši lekari proći će i neophodnu edukaciju za ovu vrstu dnevnog rada jer imamo odličnu saradnju sa. Klinikom za psihijatriju KBC iz Niša – rekao je načelnik psihijatrijskog odeljenja Opšte bolnice u Vranju dr Saša Nikolić.
(Danas)
MILAN MARKOVIĆ
Politički bojkot popisa
„Odluka o bojkotu popisa doneta je na relaciji Priština–Bujanovac–Preševo. Očigledno je da se radi o političkim razlozima koji nemaju veze sa građanima Preševa, Bujanovca i Medveđe. U to sam apsolutno siguran.”
Ovako Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela vlade za jug Srbije, komentariše odluku Albanaca u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa da će bojkotovati popis.
Ako zaista dođe do bojkota, da li država može nešto da uradi u toj situaciji?
– Sam popis je nešto u šta ja kao ministar za ljudska i manjinska prava nisam uključen. O tome nešto više može da kaže direktor Zavoda za statistiku.
Kažete da je reč o političkoj odluci Albanaca sa juga da bojkotuju popis. Pored toga što je reč o novom pritisku na državu, ta odluka će poslati i nepovoljnu sliku o državi…?
– Sigurno da ovo što se dešava nikome ne ide u korist. Mi se trudimo, s jedne strane da ubedimo Albance da izađu na popis, a s druge strane da objasnimo svima u međunarodnoj zajednici da je taj bojkot nešto što nema veze sa vladom Republike Srbije i sa standardima koji se primenjuju na popisu. Iz saopštenja OEBS-a jasno se vidi da Albanci za svoj bojkot nemaju razumevanje ni međunarodne zajednice.
Šta je to što ste konkretno uradili da bi bojkot bio osujećen?
– Predstavnici Koordinacionog tela, zajedno sa direktorom Zavoda za statistiku, bili su na jugu Srbije i pokušali da odgovore na sva sporna pitanja. Napravljena je višejezična zbirka za pripadnike svih nacionalnih manjina (a dodatno su štampane za albanski jezik), napravljeno je metodološko uputstvo, zatim, organizaciono uputstvo, vodič za popisivače. Dakle, u tom tehničkom smislu smo pokušali sve, ali odluka o bojkotu nije vezana za to, već se očigledno rodila van Preševa i Bujanovca.
Bilo je i zahteva Srba iz Bujanovca da se obrazuje srpska opština Bujanovac?
-To su poprilično neozbiljni zahtevi i oni ne vode ničemu.
Zbog čega?
-Zbog toga što ne vidim šta bi se dobilo time da počnemo da nacionalno delimo sve opštine po Srbiji.
(Politika)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.