I sve po zakonu

, ,

Šta će biti, bez ikakve namere da se krajnji rezultat prejudicira, ako žalbe budu usvojene, a izgradnja odmakla? Naravno da će investitor trpeti najveću štetu, te po ovome ispada da zakon u stvari, ma kako izgledalo, njega ne štiti. Da ne bude onaj intimni odnos ćara i vajde – šta se rađa? Šteta

Preduzeće „Vigo“ d.o.o. iz Vranja, vlasnika Vojislava Veličkovića, počelo je izgradnju treće, poslednje lamele stambeno-poslovnog objekta na potezu ulica Partizanske, Brankove i Ivo Lole Ribara. I dok je izgradnja prve dve lamele prošla relativno glatko, u slučaju treće, po svemu sudeći, neće baš tako biti. Naime, stanari susednih objekata u Ulici Partizanskoj broj 11 i 13, kao i JP „Srbijašume“, preko Šumskog gazdinstva (ŠG) Vranje, čvrsto su rešeni da istraju u svojim nastojanjima da spreče izradnju ove lamele, koja bi im, po njihovim tvrdnjama, potpuno zatvorila prilaze zgradama, i ugrozila osunčanost stanova.

„GRADSKA“ I „SEOSKA“ DECA

Vlasnik „Viga“ Vojislav Veličković još prethodnom prilikom, kada je privođen jedan od susednih stanara, Milorad Djorđević Bonde („Vranjske“, br. 757) nije želeo da daje izjave za naš list, smatrajući da je sve ovo nekakva „sprega gradske dece, protiv njega, deteta sa sela“, a ovom prilikom se zadovoljio da, ne birajući reči, zapreti vašem izveštaču, zato što je fotografisao gradilište, odnosno, radio svoj posao.

„Vigov“, pak, pravni zastupnik, advokat Mladen Vasić iz Vranja, tada je dao izjavu da njegov klijent poseduje kompletne dozvole nadležnih organa, da je platio sve naknade, uključujući i dozvole za treću lamelu. Investitor, tvrdi Vasić, ima odobrenje za početak izgradnje i urednu prijavu inspekcijskim organima. E, tu dolazi do jednog od mnogih nesporazuma – garaže stanara susednih objekata. Vasić kaže da njihovi držaoci za njih nemaju nikakav pravni osnov, niti dozvolu za njihovo postojanje, te zbog njih investitor trenutno ne može da počne sa izgradnjom, te svakodnevno trpi veliku materijalnu štetu.

I da i dalje ne bi trpeo „veliku materijalnu štetu“, investitor je garaže jednostavno srušio, materijal odneo neznano kud, i počeo sa radovima; no, pre toga je podneo tužbu sudu za njihovo uklanjanje, mada su tuženi stanari podneli žalbu, u kojoj navode da tužilac nema aktivnu legitimaciju za vođenje ovakvog spora, jer je preduzeće „Vigo“ sa Direkcijom za razvoj i izgradnju grada zaključilo ugovor o zakupu spornog zemljišta, te je tužilac ovde zakupodavac, a nije ni vlasnik niti nosilac nekog drugog prava, koje bi mu omogućilo da vodi spor. Prema odredbama, kaže se u žalbi, Zakona o obligacionim odnosima, zakupoprimac nije ovlašćen da traži uklanjanje garaža. On samo može da se obrati zakupodavcu, i da traži otklanjanje nedostataka. Ali, sa garažama bi šta bi, kao i sa velikom topolom, ukrasom ovog dela grada, koja je posečena, a po tvrdnjama okolnih stanara i kopijama katastarskih planova, uopšte nije ni bila u delu sporne parcele.

-Čim je nadležna služba – nastavlja Vasić – odobrila projekat, mi smatramo da je to po zakonu, ukoliko se pravosnažnom presudom ne odluči drugačije.

Odista, „Vigo“ poseduje uredne dozvole, i lokacijsku i građevinsku, za ovaj projekat. No, okolni stanari i ŠG upravo osporavaju pravni legitimitet izdatih dozvola, jer, kako tvrde, njihovim donošenjem je prekršen niz zakona i podzakonskih akata, počev od Zakona o planiranju i izgradnji, pa sve do Pravilnika o opštim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadržini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanističkim uslovima za objekte za koje odobrenje izdaje Gradska uprava.

– Oni su – kaže Djorđe Djorđević, jedan od okolnih stanara – izdavanjem ovih dozvola prekršili propise koje su sami doneli. Prema Planu generalne regulacije Zone 1 za srednju gustinu naseljenosti, a za izgradnju višeporodičnog objekta za stanovanje, da bi se zidalo P+3+Pk, plac mora da bude veći od 600 metara kvadratnih. Ovde je 610 kvadrata „nabudženo“ tako što je deo već izgrađenog objekta sa susedne parcele pripojen parceli na kojoj se sada radi. Dalje, minimalna širina parcele za ovakav vid izgradnje je front prema Ulici Partizanskoj, što „Vigo“ ne ispunjava, iako je parcelizacijom Sekretarijata za urbanizam došao pod samu strehu zgrade na broju 11.

Djorđević se dalje osvrće i na indeks iskorišćenosti parcele, koji je po Planu, a i po lokacijskoj dozvoli, 50 posto, ali po idejnom projektu, koji se, kaže, nalazi u Građevinskoj inspekciji, indeks izgrađenosti je daleko premašen, jer gabarit dela objekta koji je pod stubovima, nije ucrtan.

KO JE U ZABLUDI?
– Žalbe podnoslilaca – kaže Jovan Stošić, načelnik Sekretarijata za Urbanizam i imovinsko-pravne poslove SG Vranje – trenutno se nalaze pred drugostepenim organom, Jablanički upravni sud u Leskovcu. Postoji pravosnažno rešenje o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, koje investitoru daje pravni osnov za izgradnju spornog objekta. Žalbe odlažu izgradnju, ali ne kada je rešenje pravosnažno, što je u ovom slučaju činjenica.
Radica, pak, Milić, urbanista u Sekretarijatu koji je dozvole ozvaničila, kaže da Sekretarijat nije dužan da obavesti o tome bilo koga, osim investitora:
– Žalioci su reagovali tek kad je investitor obeležio gradilište zaštitnom mrežom i trakama. Tek onda su se obratili nama kao zainteresovana lica. Šta, da na internet stavimo sve dozvole koje izdajemo – „ljudi, dali smo dozvolu tome i tome, izvolte dođite i žalite se“.
– Investitor je – nadovezuje se Stošić – nama podneo dokaz o vlasništvu na predmetnoj parceli, i mi smo na osnovu toga izdali dozvole. Ne upuštamo se u pravnu valjanost odluke koju je investitoru dao drugi organ.
– Ako drugostepeni organ – pojašnjava Radica Milić – donese drugačiju odluku, što se nama u praksi do sada nije desilo, to dokazalo ili da je investitor doveo u zabludu nas, ili pak da je njega Direkcija dovela u zabludu. Onda će morati da se preduzmu sve mere koje su zakonom propisane.

-Horizontalna regulacija je – nastavlja Djorđević – apsolutno van svih propisa i standarda. Građevinska linija nije usklađena sa susednim objektima, nije definisana prema dominantnoj liniji prema Ulici Partizanskoj. „Vigu“ ja na taj način dato tri metra viška. Dalje, minimalno rastojanje objekta od bočnih granica parcele je najmanje 2,5 metara, a njemu je dato 1,5 metara. Po Planu, minimalno rastojanje od bočnih susednih objekata mora da bude polovina visine višeg objekta, što u konkretnom slučaju znači da bi objekat od zgrde na broju 11 morao da bude udaljen najmanje devet metara; dato mu je 4,6 metara! Uostalom, sa bilo koje strane gledano, on nema mesta za objekat za koji mu je izdata dozvola! A minimalno rastojanje od naspramnog objekta mora da bude 10 metara, što nikako nije slučaj sa brojem 13; mi, znači, ostajemo tu kao neko ostrvo, na njegovoj zemlji!

Još jedan stanar ove zgrade, Zoran Dimić, kaže da su za sva dokumenta koja su sporna, prvi put čuli i videli ih kad je hapšen Milorad Djorđević, i da su do njih došli „na jedvite jade“. Ali, kaže, u roku su se žalili višem organu.

KO JE TRGOVAO?

-Najdrastičniji primer – kaže Dimić – kršenja zakona od strane „Viga“ i nadležnih institucija, jeste rušenje garaža vlasnika iz Ulice Partizanske na brojevima 11 i 13, koje su tu stajale više od 40 godina. Na silu, u cik zore, u pet sati ujutru, verovatno zato što je „sve po zakonu“, srušene su teškim mašinama i odnete neznano kud. A samo dva dana pre ovog nasilja, održano je ročište u Osnovnom sudu u Vranju, na kome je sud obavestio strane u postupku da je predmet na Višem sudu, i da ćemo biti naknadno obavešteni o narednom ročištu. Ali, „Vigo“ nije imao strpljenja, pa je na parceli koju je zatekao, po spornom pravnom osnovu, uništio našu privatnu imovinu, zbog čega će biti sudski procesuiran. Prema posedovnim listovima iz Katastra, 16,5 ari placa, koji je „Vigo“ zakupio od Direkcije na 99 godina, zapravo je vlasništvo JP“Srbijašume“, odnosno ŠG Vranje. U Katastru su nam rekli da ova služba ne poseduje dokument koji bi predstavljao pravni osnov za izgradnju spornog objekta, već je do promene i preparcelacije došlo isključivo na osnovu novog premera iz 1972. godine. A pravni osnov bi morao da bude, recimo, nekakav kupoprodajni ugovor, ili eventualno ugovor o poklonu između ŠG Vranje i Grada Vranja. Iz ovoga sasvim jasno proizilazi da su i Direkcija i Grad trgovali tuđom imovinom.

A ko je trgovao? U Ugovoru o davanju ostalog građevinskog zemljišta u zakup, od 30. januara 2008. godine, stoji da je zakupodavac Direkcija, koju zastupa tadašnji direktor Dejan Stanojević i zakupoprimalac „Vigo“, koga zastupa direktor Vojislav Veličković. Stanojević, inače, ima lokal u jednoj od prve dve izgrađene lamele, u Ulici Brankovoj, a njegov rođeni brat stan. Zbog ove transakcije, novo rukovodstvo Direkcije je protiv Stanojevića podnelo krivičnu prijavu, zbog dela „zloupotreba službenog položaja“; cena, prava sitnica – oko pet miliona dinara.

Priča se već komplikuje – Sekretarijat za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, preko urbaniste Radice Milić, 11. jula 2011, overava Rešenje o građevinskoj dozvoli, kao pravosnažno. „Glavni projekat“, kaže se u Rešenju, „i lokacijska dozvola, na osnovu kojih se izdaje ova građevinska dozvola, sastavni su deo ovog Rešenja“.

No, ni druga strana ne sedi skrštenih ruku – stanari susednih objekata angažuju advokata iz Vranja Miroslava Nešića, koji Sekretarijatu 3. Avgusta upućuje dopis, u kome se između ostalog kaže: „Dana 3. avgusta 2011, saznali smo da je preduzeću „Vigo“ iz Vranja izdata nekakva građevinska dozvola, a pre toga lokacijska dozvola za izgradnju stambene zgrade na kp. br. 5105/1. Kao neposredni susedi – vlasnici stanova i nosioci prava trajnog korišćenja na susednim parcelama, imamo pravni interes da se uključimo u ovaj postupak i koristimo pravne lekove“.

Nešić 11. avgusta podnosi Sekretarijatu žalbu protiv rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, u kojoj predlaže da drugostepeni organ poništi ili vrati na prvostepeni postupak pobijana rešenja, uz omogućavanje učešća u postupku žaliocima.  „Žalioci su“, kaže se u žalbi, „preko punomoćnika primili predmetna rešenja 5. avgusta 2011, o čemu postoji dostavnica u spisima predmeta, pa blagovremeno u ostavljenom roku od osam dana ulažu žalbu. Prostor koji je ostavljen, a gde se nalazi glavni ulaz u stambenu zgradu je nedovoljan za bilo kakvo normalno korišćenje i prilaz do objekta. Ovim prostorom se ne može prići nikakvim kolima, niti vozilima Hitne pomoći, vozilima za dovoz stvari, drva, niti pak vatrogasnom vozilu. Investitor nije pružio dokaz o zakupu – pravu svojine. Iz ugovora koji su priloženi vidi se da parcela 5105/1 ima površinu 2.257 kvadrata, a sadašnji kp. br. pod istim brojem ima 610 kvadrata, što znači da se radi o sasvim drugoj parceli, za koju investitor nije pružio dokaz o pravu zakupa“.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)