Sve mi boje lepo stoje

, ,

IZJAVA NEDELjE

Miroslav Cera Mihailović, pesnik:

Želim da Vas informišem da sam u zemlji domaćina tako značajnog skupa, kao srpski pisac, izložen brutalnom političkom linču, nezabeleženom, ne samo u srpskoj, već i u evropskoj, pa i svetskoj novijoj istoriji.

                                                                                           (Iz pisma Međunarodnom PEN-u; prenele Južne vesti)

Dobri poznavaoci vranjskih prilika ili oni koji to misle da jesu tvrde da je žuta boja simbol grada podno Pržara. Možda je nekada i bilo tako, međutim vremena se menjaju pa i kolorit Borinog Vranja. Tako je Trg Bratstva i jedinstva pored glavne Autobuske stanice od nedavno ofarban u crno-belo.

U Direkciji za izgradnju i razvoj grada Vranja rečeno nam je da će se preuzeti sve mere kako bi trg bio vraćen u prvobitno stanje. Stanari okolnih zgrada pretpostavljaju da se ovo desilo preko noći i da neko stoji iza cele operacije.

Vinovnici ovog dela su vodili računa o svim detaljima, pa su osim klupa, ofarbani i stubići, deo igrališta i okolnih zgrada. No to nije sve. U znaku modne marke “Barberi” je i fasada zgrade u ulici Ive Lole Ribara, kao i soliter koji se nalazi na izlasku iz grada kod “Ledenih stena”. On je u zelenim nijansama, a zelena kako tvrde stručnjaci odmara oči.

No deo priče o bojama grada je i cveće koje je zasađeno na javnim površinama. O njemu brine “Komrad”. Inženjer pejzažne arhitekture Stojan Nisov iz graskog zelenila kaže da u izboru ukrasnog rastinja boja nije presudna.

I na kraju da sve to ne bi baš bilo prepušteno slučaju reč imaju oni kojima je gradska arhitektura struka. I tu se međutim stvari komplikuju. Vranje nema gradskog arhitektu čija bi obaveza bila da brine o izgledu gradskih fasada. Tako o bojama objekata odlučuju projektanti i investitori.

Zoran Stojević, predsednik vranjskog Udruženja arhitekata, kaže da sve zavisi od same arhitekture objekta, boja dolazi kasnije. On objašnjava da malo ko uopšte razmišlja o usklađivanju fasade sa koloritom u okruženju.

– Izgled grada najviše ruže nezavršeni objekti a fasada kao i sve ostalo u izgradnji zavisi od investicija – kaže Stojević.

GADjANjE
Službenici Policijske uprave u Vranju na strelištu Vojske Srbije, u selu Vrtogoš, izvodiće bojevo gađanje od 17. do 30. septembra ove godine, u vremenu od 08h do 16h.
U navedenom periodu od 7do 17 sati na prostoru poligona zabranjuje se kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, životinja, motornih vozila i stočnih zaprega.
Strelišni prostor u kojem će se izvoditi gađanje biće obeležen crvenim barjačićima, tablicama sa natpisom „NE IDI DALjE – GADjA SE“ i obezbeđen stražarima, saopštila je vranjska policija.
(Južne vesti)

BUKVAR
Podelom 1.000 bukvara i radnih svesaka na albanskom jeziku prvacima iz Bujanovca, Medveđe i Preševa, počelo je rešavanje problema sa udžbenicima na albanskom jeziku za učenike sa juga Srbije. Nakon protesta koji je održan u utorak u Bujanovcu i koji je imao za cilj da skrene pažnju Vladi Srbije na nagomilane probleme u oblasti obrazovanja, predsednik koordinacionog tela za Bujanovac, Medveđu i Preševo Milan Marković je u Bujanovcu istakao da je bukvar na albanskom jeziku samo početak rešavanja problema koji postoje skoro dvadeset godina.
(Južne vesti)

MATI MAKRINA
Monahinja manastira Sveta Bogoridica u selu Mrtvica nadomak Vladičinog Hana ,uputila je još jedno otvoreno pismo patrijarhu Irineju gde ga moli za pomoć.
“Ja monahinja Makarina, obraćam se njegovoj Svetosti i molim ga da reši ovaj problem .Pošto ja ne mogu da dođem do njega ni telefonskim niti nekim drugim putem, obraćam mu se na ovaj način jer Vladika Pahomije želi da sakrije svoje “prljave” stvari dok me ne izbaci iz manastira pa se koristi čak i time sto mi isključuje struju kako bih ja morala sama da izađem” – stoji između ostalog u otvorenom pismu koje je monahinja Makrina prosledila medijima.

BRANIMIR STOJANČIĆ
Branimir Stojančić, član Gradskog veća zadužen za socijalnu politiku, ukazuje na podatak da je od početka godine smanjen broj zahteva građana za jednokratnu pomoć iz gradskog budžeta.
– Primili smo 600 novih zahteva, a u ranijem periodu njihov broj dostizao je cifru od 1.500 do 1.700 – kaže Stojančić.
Prema njegovim rečima maksimalni iznos novčane nadoknade na ime socijalnog davanja je 20.000 dinara.

Sa druge strane Vranjanci slučajni prolaznici u anketi O.K. Radija mišljenja su da u gradu vlada opšte šarenilo, a da niko ne vodi računa zašto je to tako.

Za one koji nisu iz Vranja izgled i boja fasada svakako mogu uticati na opšti utisak o gradu, mada po onoj staroj o ukusima ne bi trebalo raspravljati. Samo da ne bude po onoj – sve mi boje lepo stoje.

(OK Radio)

BUJANOVAC

Roba iz Srbije ide preko Končulja

Roba iz Srbije počela je da ulazi na Kosovo i preko prelaza Končulj, u opštini Bujanovac, gde je više kamiona sa različitom robom prošlo carinsku kontrolu, ali neki od njih su i vraćeni, izjavio je u ponedeljak šef programa kancelarije USAID u Vranju Redžep Iljazi.

Iljazi je agenciji Beta rekao da su „prvi kamioni sa robom na Kosovo i preko Končulja ušli u petak, posle mesec i po dana blokade, ali i da je kosovska carina neke od njih vratila zbog nevažeće dokumentacije“.

„Od petka je dozvoljen prolaz robe iz Srbije ali ima i problema, uglavnom oko formulacije imena jer srpske službe koriste naziv ‘UNMIK Kosovo’ što kosovski carinici ponekad progledaju kroz prste a ponekad ne dozvole prolaz“, kazao je Iljazi.

Prema njegovim rečima, privrednici iz Vranja, Leskovca, Preševa i Bujanovca prirodno su okrenuti kosovskom tržištu i da su embargom koji je na uvoz robe uvela Vlada Kosova bili mnogo više pogodjeni nego privrednici iz drugih delova Srbije.

„Embargo na uvoz robe na Kosovo pogodio je mnoge i srpske i albanske firme iz Vranja, Preševa i Bujanovca koje su bile orjentisane na kosovsko tržište, tako da su u proteklih mesec i po dana neke od njih bile prinudjene da obustave ili svedu proizvodnju na minimum“, kazao je Iljazi.

(Beta)

TRGOVIŠTE

Ljajić obećao pomoć

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić najavio početak priprema novog programa za Trgovište tokom obilaska adaptiranog Centra za socijalni rad. Ministarstvo rada i socijalne politike će početi da priprema novi program za Trgovište, jer je, kako kaže ministar Rasim Ljajić, u pitanju borba za goli opstanak 6.000 meštana. U Trgovištu je 500 porodica bez mesečnih primanja, 30 planinskih sela ima samo starije meštane, 130 punoletnih godišnje odlazi u potrazi sa poslom, a velika je negativna stopa prirodnog priraštaja. Meštanin Zlatan Trajković kaže da se živi pod jako lošim uslovima i da se stanovništvo bavi stočarstvom.

„Socijalnu pomoć prima 80 meštana, ostali bez prihoda nemaju pravo, zbog imovine, planinske zemlje ili su radno sposobni. Ministarstvo rada i socijalne politike sprema novi program“, kaže Trajković.

Ministar Ljajić je rekao da će morati da se proširi krug korisnika, kao i da mnogi od njih ne ispunjavaju formalne razloge, ali su bez primanja i rešenje se mora pronaći.

„Dnevno dvadesetak meštana potraži pomoć za hranu i lekove. Čekali su do sada ispred opštine, gde je bio i Centar za socijalni rad, a novi se nalazi u prizemlju nedovršene zgrade. Tu je i klub za stara lica“, rekao je Ljajić.

Predsednik Opštine Trgovište Darko Tomić kaže da je Ministarstvo rada i socijalne politike za adaptaciju prizemlja zgrade i novi centar za socijalni rad.

„Tu će biti prihvatna stanica za lica na lečenju, kada treba da budu transportovani do centra. Ministarstvo rada i socijalne politike izdvojilo je šest miliona i osamsto hiljada dinara za adaptaciju prizemlja zgrade i novi centar za socijalni rad“, kaže predsednik opštine Darko Tomić.