Sabajle r’li in d’ morning

, , , , ,

Gordana Ristić je koordinatorka NVO Generator još od osnivanja 2001.  Upisivala je tri fakulteta i, iako je bila nosilac Vukove diplome u osnovnoj i srednjoj školi, „zbog obrazovnog sistema Srbije koji joj ne odgovara“, nije završila nijedan. Kaže da čeka već 20 godina da se nešto promeni pa da završi i sa tim, ali promena i dalje nema. Dan sa hiperaktivnom Gordanom je sve samo ne običan. Kada neko živi i radi u dva grada istvovremeno verovatno pomislite da nema vremena za prijatelje i privatni život. To kod Goce nije slučaj; Gordana postiže sve. Sada živi i radi na relaciji Skoplje – Vranje a inače često putuje po celom svetu. Stalno ide, kako ona kaže, natam-navam. Zato smo jedan deo dana proveli sa njom uživo, a drugi preko „skajpa“.

08:00 SPREMANjE ZA POSAO

Gordana nas je dočekala ispred kuće svojih roditelja u Vranju, gde boravi dok je ovde. Zatekli smo je usred spremanja za novi radni dan, sa papilotnama na glavi i šoljom kafe u ruci.

-Kafa je ujutru obavezna, uglavnom nes.  Ispijam je dok se spremam i gledam vesti, a često se ujutru malo družim i sa sestrićem. A frizuru sređujem samo kada je neki bitniji sastanak u pitanju, ili, eto, za snimanja.

Kada završi sa spremanjem seda u automobil i ide do kancelarije, ali ovog jutra je otišla da se nađe sa dobrom prijateljicom kojoj je bila potrebna podrška. Radi se o privatnom životu njene prijateljice, pa nismo hteli da smetamo. Dogovor je bio da se nađemo kasnije u kancelariji organizacije.

09:30 RADNA ATMOSFERA U „GENERATORU“

Prva stvar koju uradi kada dođe u kancelariju jeste provera pošte i odgovaranje. Ovih dana je gužva jer radi na dva muzička projekta koji će omogućiti muzičarima iz Vranja i cele Srbije da učestvuju na Konferenciji „Muzika bez granica“ u Vukovaru  i na Festivalu svetske etno-muzike Vomeks u Kopehagenu. Nakon toga ulazi u njenu nekadašnju kancelariju, a sada prenatrpan „magacin“ gde sa koleginicom Suzanom započinje rad na projektu „Vomeks“.
– U Vranje dolazim samo zbog posla. Tu sam samo kada moram da budem fizički prisutna na sastancima i konferencijama. Najveći deo posla obavljam u Skoplju iz svog stana, a sa kolegama se dogovaram preko skajpa. Gordana godišnje radi na dva ili tri veća projekta kojima se pokrivaju troškovi kancelarije i plate, i na nekoliko manjih koje rade ostali koordinatori. Prava je radoholičarka, čak je u jednom periodu njenog života kancelarija bukvalno bila njena kuća. Četiri godine je živela u kancelariji dok se nije preselila za Skoplje gde već dve godine iznajmljuje stan. Kada završi sa obavezama i vidi se sa prijateljim.a pali automobil i kreće za Makedoniju, a do tada je ostavljamo da radi bez ometanja.

15:00 POPODNEVNI NES U PRIRODI

Zbog posla i načina života često je pod stresom ali uspeva da ga kanališe i reši ga se na pravi način. Umesto bensendina, nakon posla se nalazi sa prijateljima, „pakuju“ se u auto, na pumpi kupe nes za poneti i idu na njihovo mesto – na divlju plažu na Južnoj Moravi ili na Aleksandrovačko jezero. Sa Gordanom smo se iz kancelarije zaputili ka Aleksandrovačkom jezeru zajedno sa njenim prijateljem Ivicom kome je baš pre neki dan krstila ćerku.

-Mi ovako skoro svakog dana. Kafiće u Vranju baš i ne posećujem i draže mi je da ovde popijem kafu i popričam sa prijateljima. Ovo je moja anti-stres terapija.

Nakon „kuliranja“ vraćamo se u grad gde se nalazimo sa njenim najboljim prijateljicama. A ručak? Usput.

16:00 VRANjSKI „SEKS I GRAD“

Kuća u samom centru grada, dočekuje nas nasmejana Gordanina prijateljica. „Turska“ je već na stolu, a izgleda da se ova kafa pije samo kada gledaju jedna drugoj u šolju. Počelo je uobičajeno žensko čavrljanje isprepletano šalama i ljubavnim problemima i začudo, nismo čuli nijedan trač. Tada nam je Gordana ispričala o svojim željama i planovima da usvoji dete iz Kambodže. Najviše bi volela da ima četvoro – dvoje njenih i dvoje usvojenih. Kada? Kaže da ima vremena.

-Moje prijateljice su uvek tu za ljubav, trač i podršku u bilo kom trenutku – kaže sa osmehom.

Poseta prijateljici se završila i krećemo dalje.

17:30 KOD AUTOMEHANIČARA

Gordana nam se požalila da su je pre nekoliko dana zaustavili saobraćajci i rekli da svašta fali njenom rono kliu. Morali smo da svratimo do mehaničara pre no što pođe za Skoplje. Nakon zamenjenih sijalica i štop-svetla, spremna je za put.

-Odlazak kod automehaničara mi je nešto što mi je najteže jer nemam baš lepih iskustava sa njima. Ovi su međutim bili OK, izgleda da smo im nas dve ulepšale dan. A nakon udesa koji sam imala, mojoj „mazgi“ svašta fali.

Dodaje i da ima velikih problema kada je u pitanju saobraćaj u Vranju, i da bi mnogima trebalo da se oduzme dozvola. Nakon automehaničarske radnje, sa Gordanom se rastajemo, a dogovor je da se čujemo na „skajpu“ kada stigne u Skoplje.

20:00 SKOPLjE – VEČERA I BIOSKOP SA BEATRIS

Usledio je duži video-poziv dok je Gordana za nju i prijateljicu iz Francuske Beatris spremala račiće na „tai“ način. U pitanju je tajlandsko jelo gde stavlja dosta škampa. Obožava račiće, a najviše sprema tajlandsku, italijnsku ali i vranjsku hranu. Obećala nam je recept za instant-samsu. Dok razgovara sa Beatris i obećava da će „sabajle ‘rli in d’morning“ da joj pomogne, jelo  je gotovo.

-Kad sam u Vranju hranim se neredovno i nezdravo. Kada sam kući u Skoplju, zna se neki red. Obožavam moju kuhinju.

Posle večere planira da sa Beatris ide u bioskop, pa na spavanje. Sutra je radni dan.