Gem collection za naivne

Posao mi je ponudila prijateljica. Kad sam pitala koja to firma nudi platu od preko 500 evra na neviđeno, ona je uzvratila: „Videćeš i čućeš ako pristaneš“. Potom sam sa još dva organizatora prevare iz Vranja odvedena u Matarušku Banju, pritom ne znajući gde putujem. Tamo mi je rečeno da ukoliko želim da dobijem posao i obogatim se u kratkom roku, treba da uplatim 2.300 evra

ČUVAJ SE PRIJATELjA: U julu ove godine pozvala me telefonom prijateljica, bivša koleginica sa kojom sam radila u „Jumku“ i saopštila mi: „Počela sam da radim u jednoj firmi. Hoćeš li i ti se zaposliš“? Pomislila sam: „Ko bi pametan u ovoj situaciji odbio posao?“. Htela sam da čujem o čemu je reč. Pitala me za koju bih platu radila, a ja odgovorila da bi bilo pristojno da to bude najmanje dvadeset hiljada dinara. Onda me frapirala rečenicom: „E, pa, vidiš, u ovoj firmi plata može da ti bude od 500 evra pa naviše“. Kad sam upitala koja to firma nudi takve uslove na neviđeno, ona je uzvratila: „Videćeš i čućeš ako pristaneš“. Čudno je kad vam je prijatelj tako tajanstven, ali odlučila sam da vidim o čemu je reč.

ZA POČETAK 1.600 DINARA: Dana 29. jula opet me pozvala telefonom i kazala doslovce: „Ponesi 1.600 dinara za učlanjenje. Idemo na sastanak za posao“. Odvedena sam u jedan kafić u centru Vranja. Prijateljica me u kafiću obavestila da će ljudi iz Vranja sa kojima treba da razgovaram u vezi posla uskoro doći, da ženskoj osobi čije ime počinje na S. treba da se obraćam sa „gospođo“, kao i da će ta žena meni persirati. Uskoro se pojavila. Poznata mi je od ranije, konstatovala sam u sebi, kao i njen suprug za koga se posle ispostavilo da se bavi tim istim „poslom“. Na njeno pitanje, želim li da radim, odgovorila sam: „Ko to danas ne bi želeo“. Ona je ponovila priču i obećanja moje prijateljice da me čeka nenadano veliki novac. Pitala me onda da li sam ponela 1.600 dinara. Odgovorila sam potvrdno i dala joj pare. Popunila sam nekakav formular. Gospođa S. mi je onda rekla da ću odgovor o tome da li će me angažovati dobiti za dva, tri dana.

IĆI ĆEMO NA PUT: Kada je ona otišla, opet sam sumnjičavo upitala prijateljicu da to nije neka prevara. „Mislim, dala sam pare i šta sad“, pitala sam glasno. A ona će: „Sad oni odlučuju. Ako te pozovu, ići ćemo na put“. Uzalud sam pokušavala da saznam da li je to neka osiguravajuća kuća, bilo šta slično za šta sam dotad čula. Prijateljica je opet tajila. Posle dva dana pozvao me muž od gospođe S, čije ime inače isto počinje na S, objašnjavao da se on i supruga visoko kotiraju u toj upešnoj firmi, rekao da su razmatrali mogućnost da ja dobijem posao, te da se javim mojoj prijateljici koja me prvi put zvala i da ćemo sutra svi zajedno na put.

POVRATAK GEM KOLEKŠNA
Priča o piramidalnim prevarama pod firmom „Gem kolekšn“ stara je desetak godina. Na internetu se može pronaći veliki broj tekstova, čak i konkretnih ispovesti žrtvi prevara u Srbiji. Potpuno se poklapaju sa iskustvom sagovornice „Vranjskih“.
– Prijatelj mi je ponudio „posao“ koji je bio pod velom tajne sve dok nisam otišao na sastanak u Matarušku Banju. Ti sastanci se organizuju svake srede, subote i nedelje. Iznenadio sam se što su svi bili u odelima i kravatama, a pravi šok nastao je na prvom „času“: uz glasnu dens muziku većina učesnika skočila je noge, neki čak i na stolice i svi zajedno mašući rukama, poskakujući, vikali su kako su oni bogati i smejali se. „Oooo, gem“, vikali su na sav glas, dok su prstima u vazduhu pravili krugove. Sve je ličilo na ritual neke sekte – ispričao je još 2003. godine „Glasu javnosti“ svoje iskustvo jedan Kragujevčanin zahtevajući da ostane anoniman jer je “sa organizatorom potpisao ugovor o ćutanju” za narednih pet godina.
Opštinski sud u Velikoj Plani je februara 2003. godine u prvostepenom postupku osudio šesnaest lica okrivljenih da su se nezakonito bavili trgovinom i organizovali mrežu posrednika i prodavaca knjige „Kurs – uspešan put“, proizvod inostrane firme ”Fit for Succes Academy (FFSA) koja se nalazi na Gibraltaru. Knjiga je koštala 2.290 evra, a svaki kupac sticao je pravo uključenja u društvo “Gem kolekšn“, odnosno uključenje u piramidalnu mrežu preprodavaca sa najnižim zvanjem “asistent aspirant”.
Iste godine, policija je u Novom Sadu uhapsila grupu „Gemovaca“ sumnjičeći ih da su organizovali piramidalni sistem prodaje preko distributera, uz obećanje visoke provizije prvom u lancu za svaku prodaju. Oni su 481 nezakonitom prodajom prikupili preko milion evra.
Gem Kolekšn se na svom zvaničnom sajtu www,gemcollection.net predstavljaju kao udruženje građana sa sedištem u Beogradu koje „izvodi obrazovne i kulturno-zabavne aktivnosti“, navodno uredno registrovano kod nadležnih ministarstava. Tvrde da imaju „obrazovne centre“ u Novom Sadu, Obrenovcu i Mataruškoj Banji. Ima ih i u okolnim državama, kao što ih je bilo u svim zemljama u tranziciji.

INKOGNITO U MATARUŠKU BANjU: I zaista, nakon dogovora u četiri ujutro krenuli smo nekud automobilom sa već pomenutim bračnim parom iz Vranja. Poveli su još jednu ženu, bivšu radnicu Jumka, sada kandidatkinju za dobijanje „posla“ zajedno sa mnom.  Moram da priznam da sam se usput uplašila, jer niko od saputnika nije hteo da mi kaže gde putujemo. Uzalud sam pokušavala da pogodim, smatrajući da je to negde blizu. Nagađala naglas: „Idemo li u Han, Leskovac…“? Nisam dobila odgovor. Kretali smo se autoputem prema Beogradu, prošli Niš i skrenuli tek kod Pojata. Naše se putovanje okončalo u Mataruškoj Banji kod Kraljeva. Tek sam tamo videla da je navodno reč o nekakvoj firmi Gem Kolekšn koja je navodno firma ćerka „Vestern volf-a“, preduzeća iz Velike Britanije, te da oni imaju neki svoj menadžmnt u Beogradu koji im vodi poslove u Srbiji.

KAO SEKTA: Okupljanju su prisustvovali ljudi iz pet gradova – Vranja, Leskovca, Kruševca, Užica i Zrenjanina. Kao osoba koja vodi taj posao predstavila nam se izvesna R.J. iz Užica, žena koja je, koliko sam uspela da skontam, svojevremeno radila na železničkoj stanici u tom gradu gde je prodavala vozne karte putnicima. U hotelu u Mataruškoj Banji su počeli da nam drže nekakva predavanja. Najpre nam je jedna žena pričala o tome kolika je to muka da se otvori privatna firma u Srbiji, a da ste u njihovoj firmi sami privatnik, tj. da samim učlanjenjem već imate firmu. Potom su govorili kako se zarađuje, kako svako dobija po 540 evra ukoliko nekog novog dovede u firmu „Gem Kolekšn“, crtali nam koje su mogućnosti zarade ukoliko uključimo što više ljudi i koliko raste mogućnost za zaradu kada ti ljudi koje uključujemo u posao dovedu nove i nove ljude. Govorili su pritom kako je sve to legalno, pozivali se na neka imena, profesore fakulteta, zakone i slično.

HAJ-HO, GEM, GEM: Meni su stvari postale alarmantne kada sam u toj hotelskoj sali bila svedok u najmanju ruku čudnog ponašanja ljudi u ozbiljnim godinama koji su, navodno, već duže vreme u toj firmi. Oni su skakali na sve strane, bili na čudan način razdragani, sve vreme su aplaudirali sami sebi vičući u glas kako su se obogatili. Oni koji su došli za posao, poput mene, bili su zbunjeni. Gospođa S. Iz Vranja stalno mi je govorila kako se u toj firmi ili organizaciji „osmeh plaća“, terala me da se smejem. Iskreno, meni su ti ljudi i cela situacija delovali nenormalno. Ili, kao dobro izrežirana predstava za „kandidate“ koji su tu prvi put, ljude koje je muka naterala da dođu tamo iz raznih krajeva Srbije u potrazi za poslom. Na drugom času neki nam je čovek nakon podužeg govora o tome kako nas očekuje lagodan život kazao: „A sve to možete steći sa samo, samo…“ Dok su ga ostali „starosedeoci“ podržavali vičući s njim: „Za saamooo, saaamooo“. I onda je on trijumfalno uzviknuo: „Dve hiljade trista evra“. Frapirala sam se. To je bila cifra koju mi treba da platimo da bismo se obogatili.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)