Fabrika šampiona

, ,

Momčilo Trajković (66) je, na poziv Miroslava Spasića, vlasnika Teniskog kuba Lav, prekinuo mirne penzionerske dane i došao u klub da deci, polaznicima i takmičarima, prenese svoje bogato igračko i trenersko ikustvo.

– Osećam se fizički i psihički  nikad bolje i dok mogu svoje znanje nesebično ću deliti sa decom. Tenis je Srbiji u ekaspanziji, zahvaljujući Novaku Djokoviću, ali i Ani Ivanović, Jeleni Janković, Viktoru Trojickom i drugim našim vrhunskim teniserima. U Vranju okupljamo pedesetak dečaka i devojčica koji redovno dolaze na treninge – kaže Trajković.

Klub ima tri terena sa maksimalnim uslovima za bavljenjem tenisom.

– Rano se počinje sa treniranjem, od pete, šeste godine, jer je tenis zahtevan sport i samo talentovani i najuporniji uspevaju. Radimo u grupama sa pet do sedam polaznika, tri puta nedeljno, i svakom posvećujemo podjednaku pažnju – navodi Trajkovioć.

Klub polazniku obezbeđuje trenera, terene i loptice, a on je je obavezi da donese reket.

– Treniramo ponedeljkom, sredom i petkom, prepodne od 8 do 12 časova, a popodne od 16 i 30 do 19 i 30 časova. Radi se po vrhunskom programu propisanom od TSS – ističe Trajković.

TENISKA NADA: MIHAJLO STOJKOVIĆ
Djole, majstore

Rođen: 29. 1. 2001.
-Tenis sam zavoleo gledajući Novaka Djokovića. Kad god mogu pratim njegove mečeve. Navijam pored televizora: „Djole, majstore“! Radujem se njegovim pobedama. Bilo mi je mnogo krivo kad je Mareju predao meč zbog povrede ramena. Voleo bih da igram tenis i da se jednog dana pojavim na nekom takmičenju – kaže Stojković.

Na trenizima se počinje sa uvežbavanjem osnovnih stvari i odmah se prati svaki pojedinac kako bi se stekao utisak o njegovom početnom talentu i potencijalu.

– Krećemo od hvatanja loptica rukama, znači refleksnih vežbi, preko držanja reketa, potom kretanja kroz motoričke vežbe i učenja osnovnih udaraca u tenisu -bekhenda i forhenda. Vodimo o računa o pravilnom postavljanju tela i to stalno ponavljamo uz eventualne korekcije. Ništa ne prepuštamo improvizaciji, svako dete mora da zna šta se traži od njega i da samo uvidi koliko mu rada i truda treba da savlada osnove tenisa – kaže Trajković.

Da bi početnik mogao da dođe u fazu takmičenja, u grupu do 10 godina,  mora da aktivno trenira dve do tri godine.

– U startu se vide talenti koji bi radom mogli da postignu mnogo. Ima i onih upornih, manje talentovanih. Naša dužnost je da ih pratimo i podstičemo na rad. Dešava se da talenat nema voljni i radni momenat i stagnira, dok neko ko je uporan napreduje i prevaziđe ga. Talentovaniji može da brže napreduje ako se maksimalno posveti tenisu. Nama je drago što u našoj školi imamo izvanredne takmičare koji osvajaju medalje na takmičenjima – navodi Trajković.

Početnici se prate od prvog treninga, a dužnost trenera je da nakon izvesnog vremena predloži roditeljima dopunske časove za one koji poseduju potencijal za dalji napredak.

– Naše je da predložimo dopunski rad, sve zavisi od roditelja, čas, dva ili tri. Zahvaljujući individualnom radu, gde se pažnja usredsređuje na stvaranje takmičara, danas imamo šampione – ističe Trajković.

PROFIL
Momčilo Trajković se zainteresovao za tenis kao dečak kada je dolazio na igralište u Gradskom parku da gleda vranjske tenisere i divi im se. Počeo je da trenira i sa Borom Stojanovićem bio najtalentovaniji pionir. Vranje je bio teniski grad i imalo je izuzetan tim koji je u baražu, 1954. godine izborio mesto u prvoj ligi. Savladane su ekipe Trepče iz Kosovske Mitrovice i Juga iz Skoplja.    – Protiv Juga se igralo na terenima kod Doma JNA pred prepunim gledalištem. Tada su glavni sportisti u Vranju bili teniseri: Jovica Avramac, Mile Djorđević Bonde, Zdravko Ivković, Bradonjić zvani Piola i Nestor Dedinac Pinki. Sa ulaskom u Prvu ligu protivnici su nam bili Partizan, Zvezda, ali i ekipe iz Splita, Zagreba, Ljubljane… To se nije dopadalo tadašnjem rukovodstvu opštine koje je tenis smatralo buržujskim sportom i klub je ugašen – kaže Trajković.
Morao je da ostavi tenis i prebacio se na stoni tenis, prvo u STK Mladost iz Vranja, a po odlaku u Beograd u STK Polet.
– U Beogradu sam završio Višu finasijsku školu, ali sam potom prešao da studiram prava u Nišu. Po dolasku u Niš, aktivirao sam  se u tenisu, u Radničkom, prvo kao igrač, a potom i trener mlađih kategorija. Sa završetkom studija i povratka u Vranje, opet prekidam bavenje tenisom – kaže Tajković
Sa grupom entuzijasta, 1983. godine osnovaće tenisku školu TK Vranje koja će raditi tri godine, a  onda prestati zbog nepostojanja uslova i nerazumevanja sportskih struktura u gradu.
– Tenis će u Vranju zauzeti svoje mesto tek sa pojavom Miroslava Spasića, vlasnika TK Lav. Drago mi je što što se tenis vraća na velika vrata s obzirom da ima skoro stogodišnju tradiciju, i u Vranju se pojavio pre fudbala – ističe Trajković.