Lopta je spuštena

,

Posledice embarga podjednako trpe svi građani, kažu lokalni lideri izražavajući zadovoljstvo što problemi ipak počinju da se rešavaju

Prekosutra, 20, avgusta biće mesec dana od kako je Priština zabranila uvoz na Kosovo srpskih proizvoda i usluga.. Reakcijom Srba na severu Kosova, posebno na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje,  bavili su se svi: Priština i Beograd, Brisel i Njujork, Savet Evrope u Savet bezbednosti…tako da region prolazi kroz krizu možda i najveću najveću od NATO bombardovanja 1999. godine. Trenutno, srpski i kosovski zvaničnici pripremaju strategiju (?) pred sledeću briselsku rundu pregovora zakazanu za 5. septembar.

Za to vreme posledice embarga traju, rastu, gomilaju se. Da podsetimo: ostane li kosovski embargo na snazi, prema prvim, grubim i još nepotvrđenim podacima, privreda Pčinjskog okruga godišnje će gubiti oko sedam miliona evra. Ova činjenica će, shodno zakonima tržišne ekonomije, da poveća broj radnika koji će ostati bez posla, pa ćemo svi lošije živeti. U našem kraju najveće štete od embarga imaće najveći izvoznici, kompanije koje su godinama radile na kosovskom tržištu: „Simpo“, „Alfa plam“ (sa po dva miliona evra na godišnjem nivou) nešto manje „Heba“, „Nutriko“, „Elhan komerc“ i „Fluidi“…

SILA NIŠTA NE REŠAVA

Poslednjih nekoliko dana posledice embarga „stigle“ su u Bujanovac i Preševo. Četiri albanske firme koje se bave preradom mleka, smanjile su proizvodnju na jednu petinu. Njihovi vlasnici nisu bili radi da im se u novinama pomene ni ime, ni firma, ni šteta. Jedino što su kazali jeste da trenutno rade sa minimalnim kapacitetom, tek toliko da mašine ne bi stajale.

– U Bujanovcu i Preševu trenutno skoro da nema otkupa mleka od poljoprivrednika. Sve je stalo, tako da vlasnici stoke trpe velike štete. Ovakvo stanje jednostavno mora da se menja, – kaže Miodrag Milković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu i odbornik grupe građana u lokalnom parlamentu.

Milković kaže da je trenutno stanje u zemlji posledica dugogodišnjeg gomilanja problema, koje političke strukture na svim nivoima nisu rešavale. I kao posledica svega, došao je prištinski embargo zbog koga trpe svi građani i Srbije, i Kosova.

– Međutim, sila se silom ne rešava. Proces pregovora se mora hitno nastaviti kako bi roba s obe strane administrativne linije nesmetano išla na drugu stranu. Zbog  kojekakvih ambicija političkih stranaka i lidera, građani jednostavno ne smeju da trpe posledice- jasan je Milković.

On kaže da su ovakvi potezi političara izašli iz mode čak i ovde na Balkanu i pita može li ovakva politika sutra na izborima dobiti podršku nekoliko stotina uzgajivača stoke kojima je pala i onako niska otkupna cena mleka.

U Bujanovcu i Preševu se stiče utisak da su lideri albanskih političkih partija, do pre nedelju dana, o embargu govorili više nego kurtoazno. Tek kada su iz sela stigle informacije da je prestao otkup mleka i kada su bujanovačka i preševska pijaca postale tesne da prime tržišne viškove, oni su počeli u medijima da istupaju racionalnije. Riza Halimi, narodni poslanik i lider Partije za demokratsko delovanje, kaže da se „pažnja političkog odlučivanja mora usredsrediti na životne probleme građana“:

– U ovom trenutku niko nema pravo da pred činjenicama zatvara oči. A činjenice koje stižu sa terena su upozoravajuće. Tako, svi ti problemi koji su rezultat trenutnih zategnutih odnosa Beograda i Prištine, moraju biti u središtu političkog odlučivanja na svim nivoima vlasti – kaže Halimi.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa primećuje da su najteži trenuci krize iza nas. Njega raduje i hrabri energičan pristup međunarodne zajednice, koja je „jedini garant da će kriza biti rešena uspešno i na vreme“.

-Mi u Preševu pažljivo pratimo situaciju i pozdravljamo svaki konstruktivan predlog koji će pomoći da se što pre dođe do rešenja krize. Optimista sam tako da očekujem da će već sledeći dijalog u Briselu, reapidno promeniti stvari na terenu- prognozira Mustafa.

KO PROFITIRA OD EMBARGA

On očekuje da se problemi na liniji Beograd-Priština reše generalno, na osnovu međunarodnih principa i standarda, jer ni jedna ni druga strana, kako on kaže, nisu dorasle tom problemu.

– Ne može se očekivati da mi iz lokalne zajednice pomognemo proizvođačima da se što pre embargo ukine. Eto onda muke: ove u Beogradu i Prištini naši problemi „ne bole“, a na drugoj strani građani misle da smo i mi neki važan faktor odlućivanja – dodaje Mustafa.

Skender Destani, lider Dekokratske unije Doline (DUD), najumerenije političke grupacije Albanaca na jugu Srbije, kaže za „Vranjske“ da ga ohrabruije sve što se poslednjih nedelju dana događa na linji Priština – Beograd.

Destani kaže da je odluka o embargu zajednički „proizvod“ Beograda i Prištine, odnosno tamošnjih političkih elita nemoćnih da se sučele sa potrebama građana na jednoj i zahtevima Evropske unije na drugoj strani. On primećuje da u trenutnoj situaciji profitiraju ideolozi embarga, a stradaju građani i Kosova i Srbije. Ipak, on prepoznaje da je i ova ujdurma na izmaku.

– Lopta je spuštena, glave su se ohladile, retorika je promenjena. Dobro je što se do toga došlo mirnim putem i dijalogom. Mislim da će Brisel i međunarodna zajednica, poučeni onim što se dogodilo na severu Kosova, sada učiniti sve da se u dijalog unese novi kvalitet čija će osnovna mera biti građanin – kaže  na kraju Skender Destani.