Budućnost je počela

, , ,

Nastavljamo sa tekstovima o najboljim srednjoškolcima; ovog puta je tu četvorka iz Srednje medicinske škole u Vranju, ambiciozni mladi ljudi sa zajedničkim ciljem – da pomognu drugima

Ivana Smiljković

Humantirac iz velnes centra

Kada je pre četiri godine birala koju će srednju školu da upiše, mislila je da bolji izbor od Medicinske ne postoji. Ispostavilo se da je bila u pravu. Tokom školovanja je ostavila specifičan otisak po kome će je pamtiti. Inicirala je mnoge humanitarne akcije kojima je, sa drugovima, pomogla ugroženim sugrađanima i bila istrajna u realizaciji takvih planova. Uskladila je redovne treninge, časove engleskog, fotografisanje, izlaske, teretanu sa obavezama u školi koje nijednog trenutka nije zapostavila. Velikim uspehom smatra prijateljstvo sa „ekipom“, svaki trenutak koji je proživela sa prijateljicama ni za šta na svetu ne bi menjala (Daki, Slaja, Lida, Joka). Srednjoškolske dane u pet reči opisuje:

– Prijateljstvo, organizacija, sazrevanje, uživanje, bezbrižnost.

Od ove godine je redovni student Farmaceutskog fakulteta u Nišu. Smatra da će joj pružiti najveće mogućnosti sticanja širokog obrazovanja, koje će joj u budućnosti otvoriti mnoga vrata. U skladu sa tim, Ivanin životni moto je: „Znanje je moć!“. U bliskoj budućnosti bi da Niš preokrene u svoju korist, a planira da jednog dana otvori kompleks velnes centra u Vranju.

Aleksandar Bencun

Genije za te stvari

Još jedan uspešan srednjoškolac, ali očigledno u pogrešnoj školi. Nakon završene osnovne škole procenio je da je Medicinska najbolja za budućnost, tada mu se mnogo više činila privlačnijom nego sada. Ali ipak uspeva da bude odličan đak sve vreme i da se angažuje u mnogim oblastima koje ga zanimaju kako u školi, tako i van nje. A tu se uvek nađe vremena za društvo, izlaske, devojku, provod, učenje, hobi, odmor… Bio je na republičkom takmičenju iz informatike, učestvovao na takmičenjima iz matematike i engleskog i redovno dobija pohvale od profesora. Van škole ga medicina baš i ne zanima. Pažnju mu odvlače računari, elektrotehnika, i slične oblasti. Osvajao više nagrada na konkursima, neki su i dalje u toku. Dobija nezvanična priznanja za znanje iz raznih oblasti, ljudi oko njega ga nazivaju genijem. Dakle, pokretna enciklopedija. Aktivista je u nevladinim organizacijama, u lokalnoj Kancelariji za mlade i volontira na sve strane.

-Srednjoškolski dani su uobičajeni, a tako posebni: druženje, učenje, iskustva, mladost, ludost. Logično je da ću upisati elektronski –priznaje.

Sve što radi nema veze sa nekim opštim načelima jer „ život je previše komplikovan da bi smo se vodili rečenicom.“. Školovanje i „beg“ iz ove sredine su u prvom planu, to su dve stvari koje se ovde same nameću svakom čoveku koji želi nešto više od života.

Lidija Kostadinov

Biohemičarka u knjižnjvnosti

Priznaje da je pre četiri godine, pod uticajem roditelja, upisala Medicinsku jer su smatrali da će sa stručnom školom imati bolju budućnost. Danas prizanje da je napravila pravi izbor zbog lakšeg odabira fakulteta i profesije, kao i zbog profesora koji su joj probudili želju za daljim usavršavanjem u struci. Školi se međutim, u potpunosti nikad nije posvećivala, bilo je vrdanja, opravdanog naravno, ali i zagrevanja stolice kad je potrebno. Na kraju je ipak dobila Vukovu diplomu. Organizovala je školske priredbe, angažovala se u vanškolskim aktivnostima i stalno je bila član organizacija sa humanitarnim ciljem. Uspesi van škole su vezani za Lidijinu sklonost ka književnosti. Ima nekoliko nagrađivanih književnih radova, završen kurs španskog jezika i pisala je tekstove za lokalni bend. Sada je redovni student Farmaceutskog fakultetaBeogradu, na smeru medicinska biohemija. Jedan od glavnih razloga joj je materijalna strana, jer smatra ovaj fakultet perspektivnim. Želi da uradi nešto veliko.

-Veliki mi je san rad u istraživačkim laboratorijama, koji bi mi omogućio da svet gledam očima naučnika. Nameravam da pronađem nove lekove i preparate koji bi pomogli ljudima.

Svima poručuje da to što drugi ne uspevaju nije nikakav izgovor za neuspeh. Planira da završi fakultet i stečeno znanje primeni u praksi sa još većim ambicijama koje vuku nova saznanja i nove uglove posmatranja koje ovaj fakultet otvara. A kada stekne materijalnu sigurnost, nada se da će imati vremena da se posveti književnosti.

Igor Stošić

Rođen za beli mantil

Od sedmog razreda osnovne škole se zaljubio u hemiju i ta ljubav i dalje traje. Ove godine je maturirao u Srednjoj medicinskoj školi pun iskustava i uspeha. Na takmičenjima je osvajao brojne nagrade, kao najveće uspehe tokom školovanja izdvaja odlazak u Petnicu i veliki broj stečenih prijatelja. Iako mnogi misle da farmacija ne ostavlja mnogo slobodnog vremena zbog ogromnog gradiva, izgleda da nije tako. Igor se pored silnih obaveza u školi bavio i košarkom i latino plesom, a sa partnerkom se sada sprema za takmičenje. Član je mnogih nevladinih organizacija i volontiranje mu je razonoda. Srednjoškolski dani su mu bili toliko lepi da će ih pamtiti „od kolevke do groba“. Farmaceutski fakultet je njegov izbor, hemija njegova ljubav, ali posla više ima u farmaciji. Ipak će konkurisati posle prve godine na nekom hemijskom univerzitetu u inostranstvu a uporedo će studirati farmaciju u Beogradu. Oduvek je sebe zamišljao u nekoj laboratoriji, u belom mantilu, dok istražuje nove stvari o lekovima genetici i sl. Životni moto ovig budućeg farmaceuta je: „You shouldn’t take life to seriously. You’ll never get out alive“.