Pesnik – privremeni džentlmen

,

Taj privatni spor i neprimereni značaj činjenici da je povučena tužba, u stvari predstavlja vid pritiska na Andonova, kao zamenika gradonačelnika, da bi se eventualno izdejstvovao povoljniji ishod u drugim postupcima koji se vode između Mihailovića i Grada

– U ovom gradu – kaže zamenik gradonačelnika Vranja  Igor Andonov – postoje mnogo veći problemi, koji su bitniji za život grada, nego što je to Miroslav Cera Mihailović. I nemam je vremena da se time bavim, nego sam pokušao da se ceo taj problem reši na civilizovan način.

Radi se, naime, o izvinjenju Andonova Mihailoviću, pred Osnovnim sudom u Vranju, po privatnoj tužbi za uvredu koju je poeta podneo protiv gradskog funkcionera, pošto je ovaj svojevremeno izjavio da „Mihailović celog života leži i prima platu“.

SUDANIJA

Inače, u toku su još dva sudska procesa, koje Mihailović vodi protiv Grada Vranja, pred Višim sudom, u kojima pesnik traži zaštitu intelektualne svojine i nadoknadu štete za manifestacije „Justinove blagovesti“ i „Borina nedelja“, kao i proces oko imena manifestacije „Stari dani“, koje je Mihailović, navodno, autorski zaštitio. Takođe, u toku je i proces oko iseljenja Književne zajednice „Borisav Stanković“, na čijem je čelu Mihailović, iz Pribojčićeve kuće, kao i postupak za isplatu ličnih dohodaka Mihailoviću, od kada je odlukom Gradskog veća, ovo udruženje građana skinuto sa gradskog budžeta. Sudanija koliko hoćeš, narodna izreka kaže – „đavo kad nema šta da radi, seče uši, pa krpi dupe“.

No, šta je u pozadini izvinjenja Andonova Mihailoviću, u privatnom procesu koji je inicirao pesnik, i kojim je smesta, kao zastavom počeo da maše, a pojedini mediji se „primili“, pa to nekritički, i van uzusa profesije, brže-bolje objavili, povezujući to sa bezbroj navedenih postupaka Mihailovića protiv Grada Vranja? Po njemu, to bi valjda trebalo da bude presedan i za ostale tužbe?

-Ovaj privatni proces – kaže Andonov – nema apsolutno nikakve veze sa postupcima koje Grad Vranje vodi sa Mihailovićem.

Iz nekih izvora, potekle su informacije da se Andonov „nagodio“ sa Mihailovićem, jer, navodno, ima aspiracije na funkciju narodnog poslanika na sledećim izborima, a za to mu treba potvrda da se protiv njega ne vodi krivični postupak.

-To su čiste spekulacije – kaže Andonov – za koje pretpostavljam iz kojih „poetskih“ kuhinja potiču. Ja sam čovek koji ne podleže nikakvim ucenama, potkupljivanju, sa mnom se tako ne razgovara. Te pretpostavke su potpuno deplasirane.

ZORAN NAJDIĆ
PRIBOJČIĆEVA KUĆA
NIJE BEZBEDNA

Zoran Najdić, član Gradskog veća za kulturu, već godinama vodi pravi rat sa Mihailovićem, e da bi nekako dobio famozni finansijski izveštaj KZ „Bora Stanković“, za pare koje su građani Vranja godinama odvajali za kojekakve „kulturne“ egzibicije narečene KZ, personifikovane u Mihailoviću. Povodom „džentlmenske nagodbe“ sa Andonovim, dara je izgleda prevršila meru.
-Mihailovićev advokat je u par navrata – kaže Najdić – u trenucima nakon rasprava na sudu, i meni ponudio „džentlmenski dogovor“. To naravno nije bilo moguće, ako se uzmu u obzir pravne činjenice. Povratak na staro jednostavno nije moguć, jer za to ne postoji pravni osnov, a i sasvim je jasno o kakvom se nefer odnosu KZ prema Gradu radilo. Ideja Mihailovića da će već na sledećim izborima vladajuću većinu činiti neke druge partije i da će se on, bez ikakvih posledica bez ogromne štete koje je on naneo Gradu izvući, jednostavno nije realna.

Andonov je ubeđen da je privatna tužba Mihailovića protiv njega mogla da bude oborena.

-Ali – kaže Andonov – ja jednostavno nemam vremena za parničenje. Tada sam prvi put ušao u sud, i za mene je to bilo vrlo neprijatno iskustvo. Dogovor na sudu je bio „džentlmenski“, na predlog zastupnika Mihailovića, advokata iz Leskovca Zorana Davinića. Prihvatio sam, jer moja namera nije bila da uvredim bilo koga, niti sam ikada ikoga uvredio, a ako kažem nešto u afektu, uvek sam spreman da se izvinim.

Ovo je, uzgred, presedan u savremenoj praksi srpskoga društva; izvinite, oprostite, pardon, pojmovi su koji su ostrakirani iz bahate srpske svakodnevice i u najbenignijim slučajevima, na ulici, u liftu, javnom prevozu, redu u prodavnici… a kamoli u javnom i političkom životu jednog ogorčenog društva poremećenih vrednosti.

O umetnosti da i ne govorimo, pogotovo egzibicijama Miroslava Cere Mihailovića, u bednoj njegovoj zbirčici „Zapisi iz Lipsandrije“, u kojoj je štampao i pesmu (pesmu?!) između ostalih svojih žrtava i o Igoru Andonovu (vidi okvir). Na stranu neukus, mržnja, zavist, i ostale niske strasti koje iz ovog štiva prosto mitraljiraju sirotog konzumenta, ali zar povodom toga nije trebalo da reaguje tužilaštvo, ne samo zbog nagomilanih krivičnih dela uvrede, već u slučaju Andonova, i krivičnog dela izazivanja rasne i nacionalne mržnje.

Ali, eto, Mihailović nije našao za shodno da se izvini, što ilustruje njegovo kućno vaspitanje, dobar ukus i pre svega, mentalni sklop. Naprotiv, on, kako prenosi „Danas“ izjavljuje: „Pošto je priznao krivicu, ja sam povukao krivičnu prijavu protiv Igora Andonova u znak dobre volje“.

No, Mihailović ide i dalje; u kratkoj izjavi za „Vranjske“, on kaže:

-Nemam komentara – ali ipak nastavlja – smatram da će pravda i u ostalim slučajevima biti zadovoljena, a što se „Vranjskih“ tiče, budući da su one medijski pokretač cele ove priče, savetujem im da slede primer Igora Andonova.

UTOČIŠTE HULjAMA

Igor, pak, Andonov, ne krije ogorčenje.

-Po njegovom predlogu, postigli smo taj „džentlmenski“ dogovor. A on je jedva dočekao da izađe iz suda, i da svojim poznatim kanalima plasira dezinformaciju, da je on neki „pobednik“ u svim sporovima sa Gradom.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)