Siromaštvo je zajednički problem

Ma koliko to neko hteo ili ne hteo, Srbi su još uvek na Kosovu, a Albanci u Srbiji. Koliko oni sredine u kojima žive osećaju kao “svoje”, i koje su to sile i prepreke koje sprečavaju da se i u Srbiji i na Kosovu ovaploti građansko društvo, zajednica bez niskih strasti, produktivna i perspektivna

-To je povezano sa dugogodišnjim strahovima – kaže Riza HALIMI, narodni poslanik PDD iz Preševa – i Srbi i Albanci imaju problema. Tu pre svega mislim na problem iseljavanja Srba sa Kosova, ali i na iseljavanje Albanaca iz Srbije. Sećate se iseljavanja Albanaca za vreme bombardovanja, većina njih se kasnije nije vratila u svoja prebivališta. S druge strane, po popisu iz 1991. godine, na Kosovu je živelo oko 200.000 Srba. Posle 1999. godine, većina se odselila u Srbiju.

OGROMNA ŠTETA

Kao zajednički imenitelj Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji, Halimi navodi ekonomski momenat.

-Srbi na Kosovu – nastavlja Halimi – koji su bili u urbanim sredinama, imali visoke kvote zapošljavanja u državnim organima i institucijama, nakon najnovijih događaja su rasejani po novim, ne bih rekao enklavama, već prave konture nekih novih urbanih sredina, poput Gračanice ili čak i Raniluga. S druge strane, Albanci na jugu Srbije, ako izuzmemo period šezdesetih-sedamdesetih godina, u Preševu su Albanci bili uključeni u javni, kulturni i ekonomski život, posle toga su napravljene ogromne štete, pa sada i Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji pate od nezaposlenosti i ekonomskog zaostajanja.

Halimi smatra da su Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji su neka vrsta talaca političkih elita obe zajednice, koje su celu situaciju dovele u pat poziciju.

-I Beograd i Priština – kaže Halimi – trebalo bi malo da rizikuju svoje političke pozicije, zarad integracija. Političari moraju da imaju odgovornost, prema ljudima koji na ovim prostorima treba da žive zajedno. Neophodno je razgovarati, bilo to u Prištini ili Beogradu, uz neophodno učešće međunarodne organizacije.

-Sličnosti su – kaže pak Oliver IVANOVIĆ, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju – pre svega u tome što sigurnost tražimo u etničkoj homogenizaciji, i zatvaranju u svoje zajednice, što svakako nije dobro ni u jednom ni u drugom slučaju. Razlike su, pak, u tome što Albance vuče nacionalni romantizam, a Srbe opravdan strah od nasilja i iseljavanja sa Kosova.

Ivanović smatra da ekonomska situacija trenutno nije prioritet, već je to osećaj nebezbednosti i nepoverenja u drugu naciju.

Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji bio je kratak po pitanju razlika i sličnosti Srba koji žive na Kosovu i Albanaca koji žive u Srbiji. Prema njegovim rečima, nemoguće je praviti takvo poređenje jer su Albanci zapravo nacionalna manjina u Srbiji.

– Kosovo nije nezavisna država pa u skladu s tim nemoguće je govoriti o tome kao da Srbi žive u drugoj zemlji. Prema našem Ustavu, Albanci su nacionalna manjina. Oni su to na Kosovu i Metohiji i u ostatku Srbije. I imaju status kao svaka druga nacionalna manjina – ističe Jakšić.

UGROŽENA BEZBEDNOST

Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo tvrdi da su Srbi koji žive na Kosovu u povoljnijem položaju od Albanaca u Srbiji. Prema njegovoj proceni, to se pre svega ogleda u tome što kosovske vlasti dozvoljavaju Srbima da istaknu srpsku zastavu, svoj nacionalni simbol.

– Svaki srpski radnik na Kosovu ima duplo veću platu od Albanca koji živi na istoj teritoriji. On dobija novac i od srpske i od kosovske vlade. U Preševu je 70 odsto radno sposobnog stanovništva nezaposleno, a tako nije kod kosovskih Srba – kaže Mustafa.

Međutim, Stojanka Petković, narodnik poslanik G 17 plus sa Kosova iznosi sasvim drugačiju teoriju.

– Život Srba na Kosovu se znatno razlikuje od života albanskog naroda u Srbiji. Srbima na Kosovu je mnogo teže, pogotovo zbog ugrožene bezbednosti. Poznato je da je Kosovo najveća „crna rupa“ što se tiče poštovanja ljudskih prava. Srbi su proterani odakle god su mogli biti proterani. Oni koji i dalje „dole“ žive ostali su bez posla jer su njihova mesta uzeli Albanci i sada naše stanovništvo živi u krajnjoj bedi. Srbima na Kosovu nedostaje sve ono što čini život. A sve to podržavaju Evropa i Amerika – ocenjuje Petkovićeva.

Uglavnom, sličnosti i razlike između Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji skoro da su arhetipske. Za većinu Albanaca su Srbi “škije”, a za većinu Srba su Albanci Šiptari, “kačaci”. Ni jednima ni drugima takvo stanje ne odgovara, ali sa zastrašujućom upornošću održavaju takvu tenziju. Ili se možda radi samo o političkim elitama i njihovim interesima?