Možemo više od političara

Dugogodišnji politički monolog srpskih i albanskih prvaka teško je breme nevladinom sektoru koji je tu da „pogura“ tamo gde diplomatija nailazi na prepreke. Političari, osim što jedni druge ne čuju, ne žele da obrate pažnju ni na civilni sektor koji je trenutno jedina spona između dve zajednice

Nikola Janjić, regionalni koordinator „Moje inicijative“, aktivističkog pokreta „Inicijative mladih za ljudska prava“ kaže da mladi Srbi i Albanci imaju puno toga da podele, da mogu i žele da budu partneri.

NVO TURIZAM

– Postoje mladi iz Srbije koji nikada nisu bili na Kosovu, a želili bi da odu. Prošle godine smo u okviru programa „Viziting“ vodili mlade iz Vranja u posetu Kosovu i ondašnjim organima vlasti, dok je njihova mladež boravila u Beogradu. Zvaničnici kosovske vlade priredili su prijem i odgovarali na njihova pitanja. Siguran sam da su posetioci poneli puno lepih utisaka i da su mnogima razbijene predrasude kada su videli da se na Kosovu život normalno odvija. Mnogo je bitno što su videli da je Priština bezbedan grad. Iako postoji velika volja kod mladih da unaprede odnose i ostvare kontakte sa Kosovom, na žalost, slična jačina volje ne postoji na državnom nivou. A sa druge strane ima i puno mladih sa Kosova koji bi želeli da odu u Beograd. Oni želi da vide zvezdin stadion, RTV „B92“ i ostale znamenitosi naše prestonice – rekao je Janjić

Gordana Ristić iz vranjske NVO Generator tvrdi da je jačanje ekonomskih interesa ono što će rešiti mnoge probleme na ovom kriznom području.

– Tačno je da se Albanci sa Albancima više povezuju ali bez obzira na to mislim da je biznis most saradnje. NVO sektor je jako značajan jer mi spajamo ljude, čime se trenutno naše vlade ne bave. Moramo raditi na rušenju sterotipa i barijera. Stvoriti mesto gde se mladi sastaju i ruše prepreke u glavi, tu ja vidim značaj našeg rada – kaže Ristićeva.

Dok je u mnogim glavama celokupna situacija kao slika koju stvara razbijeno ogledalo, prema Belzimu Kamberiju iz bujanovačkog Odbora za ljudska prava, jačanje ovog sektora treba da bude bitna stavka u smirivanju tenzija.

– Mislim da mi možemo brže i više uraditi na povezivanju nego što to mogu političari i elite. Meni deluje da civilni sektor između Srba i Albanaca nema dovoljno saradnje što treba da rnormalizujemo baš preko nevladinih organizacija. Vlasti nemaju interes da sarađuju ali bi trebalo da nas pogledaju. U trenutnom odnosu Beograd – Priština ne vidim nikakvu obostranu političku volju vezanu za stanje na Kosovu i jugu Srbije. Verovatno zbog toga i nema jakih NVO. Gledajući po bilo kojim stavkama nema jakih a više od 10 godina se tu investira. A pošto nema jakih ne može se ni očekivati značajna saradnja u ovom sektoru između juga Srbije i Kosova – ističe Kamberi.

UPUMPAVANjE PARA

Aleksandar Popov, direktor „Centra za regionalizam“ iz Novog Sada ne vidi bolje dane za civilni sektor koji živi na „buretu baruta“ jer je NVO sektoru potrebno više para da bi ojačale svoj uticaj.

– Ja sam mišljenja da nevladine organizacije sa juga Srbije više sarađuju sa takvim organizacijama u svom okruženju, a ne sa onim sa Kosova. Posle ratnih sukoba u Srbiji su se pojavili strani finansijeri koji su „upumpavali“ novac u taj sektor. Međutim, to je bilo „kratkog daha“ jer su nakon dve godine njihove donacije značajno opale. Lokalne vlasti bi trebalo više para da izdvajaju za nevladine organizacije, na taj način će najviše pomoći pomoći. Generalno gledano, NVO ne može da dobije na značaju u budućnosti. On se mora više pojavljivati u ulozi partnera, i to u svim segmentima. Čini mi se da njihov dugogodišnji rad i nije dao velike rezultate, jer na jugu Srbije multietnički odnosi nisu dobri – ističe Popov.