Simpolend, raj za naivne

, ,

Izgradićemo sportske terene, zatvorene bazene, veliki broj butika i prodavnica i drugih pratećih objekata za ugodan boravak svih gostiju – kazao je predsednik “Simpa” septembra 1997, tokom posete zavičaju, u vreme kada je udružena levica već slavila pobedu na republičkim izborima

Doček nove 2009, a potom Božić i Srpsku novu godinu meštani Vranjske Banje proveli su bez vode za piće. Slavine su tamo bile suve dvadesetak dana zbog učestalih havarija na dotrajaloj vodovodnoj mreži.

Tako poslednjih godina izgleda život u varoši sa moćnim izvorima termomineralne vode i verovatno najvećim potencijalom za razvoj turizma u ovom delu Evrope. Kada je državna sekretarka u Ministarstvu turizma, trgovine i usluga Gordana Todić krajem 2006. posetila Vranjsku Banju, kazala je da ovo mesto, kao i stotinak sličnih u Srbiji, jeste banja, ali samo na papiru.

IZBORNI MARIFETLUCI

Sredinom devedesetih, međutim, u vreme izbora, Banjčanima je obećavana svetla budućnost. Predsednik “Simpa” i ministar koordinator u tadašnjoj Vladi Srbije Dragomir Tomić najavio je realizaciju projekta “Simpolend”. Trebalo je pobediti “strane plaćenike i domaće izdajnike”, obezbediti vlast udruženoj levici na čelu sa Slobodanom Miloševićem i suprugom Mirjanom Marković i dokazati građanima i svetu da možemo sami, uprkos nepravednim sankcijama.

– Realizacijom projekta “Simpolend”, izgradićemo sportske terene, zatvorene bazene, veliki broj butika i prodavnica i drugih pratećih objekata za ugodan boravak svih gostiju. Za sve to trebaće nam 80 miliona maraka. Da bismo ostvarili cilj, a to je Vranjska Banja – elitni turistički centar i moderna urbana sredina – trebaće nam mnogo entuzijazma, stručnog znanja i priliv od oko sto miliona maraka za ulaganja u infrastrukturu – kazao je Tomić septembra 1997, tokom posete zavičaju, u vreme kada je udružena levica već slavila pobedu na republičkim izborima.

Šta je, dakle, “Simpolend”, u koji je, prema Tomićevim procenama, trebalo uložiti bar 180 miliona maraka? To mnogi ni danas ne znaju, a pisanih tragova o tome nema ni u arhivi banjske mesne zajednice.

Elem, radi se o projektu razvoja Vranjske Banje koji je 1991. napravio Centar za istraživanje i projektovanje (CIP), a koji je Tomić 1996. izvadio iz naftalina, jer su se, navodno, stekli materijalni uslovi za njegovu realizaciju. Iza tog poduhvata trebalo je da stanu ŽTP, CIP, PTT, NIS, “Simpo” i – strani investitori.

Šta je od najavljenog realizovano?

Prva faza “Simpolenda” podrazumevala je rekonstrukciju Železničkog odmatrališta u hotel (danas “Sofka”) visoke B kategorije, te dograđivanje i preuređenje restorana “Kičer”. Otvaranju ulickanih objekata prisustvovali su tadašnji premijer Mirko Marjanović i mnogobrojna bulumenta iz privrednog i političkog života Srbije. Sudeći prema rečima tadašnjeg generalnog direktora “Simpa” Milana Nikolića, simpatije glasača u Vranjskoj Banji nije bilo teško osvojiti:

– Uloženo je 30 miliona dinara, što je više nego što je u razvoj Banje uloženo poslednjih 50 godina. I dalje ćemo investirati i graditi, kako bi se ceo kompleks “Simpolend” završio, čime će Vranjska Banja u XXI vek zakoračiti kao elitno turističko mesto i lečilište – kazao je Nikolić na svečanosti.

Danas “Sofka” izgleda pristojno (104 kreveta), radi solidno i biće privatizovana u dogledno vreme. Što se restorana “Kičer” (danas “Rosa”) tiče, priča ima drugačiji epilog. Ovaj objekat je devedesetih praktično otet od Specijalne bolnice za rehabilitaciju (118 kreveta) i pripojen “Simpu”, da bi tek 2009. bio vraćen prvobitnom vlasniku, i to posle trogodišnjeg sudskog spora. Iz „Simpa“ nisu tražili vlasništvo nad “Kičerom, ali su pokušavali da dokažu kako su uložili 1,1 miliona maraka i tražili obeštećnje, iako je rekonstrukcija i obnova objekta svojevremeno obavljena bez saglasnosti Specijalne bolnice. Tako je staklena kupola na “Rosi” napravljena bez građevinske dozvole, i srušena kolonada koja je nekada povezivala ovaj restoran sa bolničkim stacionarom.

Da nismo dobili elitni zdravstveni i turistički centar, pokazuju i podaci Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Naime, prošle godine Vrnjačka Banja je imala 800.000, a Vranjska svega 42.000 noćenja, iliti u proseku 115 gostiju dnevno. Štaviše, u Vranjskoj Banji, prema nekim izvorima, rekordna posećenost (80.000 noćenja) zabeležena je daleke 1940.

UVOZIĆEMO RADNU SNAGU

No, “Simpolend” nije označavao samo razvoj turističkih potencijala Vranjske Banje, već i nastavak Tomićevog projekta “mala preduzeća – velika šansa”. On je u ovoj varošici sredinom devedesetih počeo da gradi “idustrijsku zonu”, odnosno fabrike deterdženata, zubnih pasta, granulata, ukrasnih traka, stakla i ogledala. Mahom uz pomoć stranih investitora.

– Koncepsija razvoja novih fabrika, posebno u oblasti hemijske industrije i kozmetike, zahtevaće veći broj radnika nego što je broj nezaposlenih u Vranjskoj Banji. Zato će realizacijom njihovih programa razvoja i programa zdravstvenog turizma Vranjska Banja i pre 2000. biti bez nezaposlenih – kazao je Tomić septembra 1997.

Znamo da se broj nezaposlenih ni danas nije smanjio, pa je pitanje šta se dogodilo sa fabrikama koje je Tomić otvarao, često uz prisustvo visokih državnih zvaničnika?

Jedna od prvih bila je “Dekorplast”, koja je trebalo da proizvodi više vrsta jednobojnih i maštovito dezeniranih ukrasnih traka, mašni, cvetova i zvezdica, različitih veličina, sa planiranim godišnjim kapacitetom od 150 hiljada kalemova. Oprema je uvezena iz inostranstva, a cinici kažu da je trakom za pakovanje poklona koja se tamo proizvodila mesečno mogla da se obmota zemljina kugla nekoliko puta. Ova fabrika više ne postoji.

Tomić je u ono vreme gromoglasno najavio i otvaranje “Sim-chema”, fabrike deterdženata i zubnih pasti, koja je osnovana kao mešovito preduzeće u kojem je 51 odsto kapitala imala italijanska „Galea Group“, a ostatak “Simpo”. Od svega je ostala samo linija za punjenje tečnih deterdženata, dok je vlasnik 77 odsto kapitala postala nepoznata firma iz Švajcarske.

VIS (Vranjska indistrija strakla) je zapravo malo bolja staklorezačka radnja. Ovaj pogon postoji i danas, ali loše posluje, a najveći uspeh napravljen je posle bombardovanja 1999, kada su u Vranju menjana uništena prozorska stakla, što je uredno naplaćeno od države.

Posebna priča je fabrika Frančesketi elastomeri, u kojoj se neko vreme proizvodio granulat za brizganje đonova!? Ovaj pogon je u međuvremenu prodat Tomićevom italijanskom partneru Valeriju Frančesketiju, ali u poslednje tri godine otuda nema nikakvih finansijskih izveštaja.

Fabrika za izradu gornjih delova obuće i kedernih trakica – “Simtak” – takođe tavori na dnu. Ovu fabriku u rad je 1997. pustio ondašnji potpredsednik savezne vlade Jovan Zebić, koji je tada rekao da je tamo instalirana oprema vredna 1,6 miliona maraka. “Simpo” je učestvovao sa 80 odsto, a italijanski i domaći privatni partneri sa po 10 odsto kapitala. “Simtak” poslednjih godina pravi gubitke, a vrednost unetog kapitala, prema APR je oko 3.000 evra.

U spisak Tomićevih firmi u Vranjskoj Banji spada i “Gesim industrija”, odnosno preduzeće za proizvodnju i promet nameštaja tapetarskog asortimana, koje je osnovano udruživanjem kapitala “Simpa” i partnera iz Italije. Bilo je uposleno preko 200 radnika, a kapaciteti fabrike bili su projektovani na 5.000 visokokvalitetnih garnitura, pri čemu je funkcionalni deo ovog preduzeća bila i “Simpova” porodična fabrika “Como”. “Gesim indiustrija” je ugašena, a potom pretvorena u firmu pod nazivom “Italijana saloti”, u koju je, prema APR, uneto 1,5 miliona evra kapitala od strane anonimnih Luksemburžana. I ovaj pogon, međutim, nalazi se u likvidaciji jer je za poslednjih nekoliko godina napravio gubitak od oko 400 miliona dinara.

OTKRIVENI BAZEN

Tomić je devedesetih najavljivao izgradnju zatvorenih bazena u kojima bi se koristila termomineralna voda. U Vranjskoj Banji danas nema ni jednog bazena, osim onog pod otvorenim nebom u kojem se uglavnom kupaju banjski Romi.

(U sledećem broju: Političar za sva vremena)

SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (5)
SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (4)
SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (3)
SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (2)
SVE LAŽI I OBMANE DRAGOMIRA TOMIĆA (1)