Nož, Novica, vikendica

,

Poznati sindikalac, nezavisni odbornik sa izborne liste G17, tvrdi da je koalicionog kolegu iz SPS na sednici Skupštine napao iz ličnog nezadovoljstva i pod sumnjom za nenamensko trošenje novca – Uvređeni socijalisti prekinuli sednicu i najavljuju žestoku reakciju

– Direktor JP „Vodovod“ Stojan Dimčić, koji se na tom mestu nalazio i pre petooktobarskih promena, mogao je i do sada u više navrata da zameni azbestne cevi u gradu, ali je odabrao da troši gradske i državne pare na izgradnju vikendice i grandiozne upravne zgrade tog preduzeća, pa zašto bi ubuduće bilo drugačije – zagrmeo je sa skupštinske govornice nezadovoljni odbornik Novica MITIĆ, poznati lokalni revolucionar i sindikalista, kada je na poslednjoj sednici gradskog parlamenta prošlog četvrtka obelodanjeno da će planom realizacije „kapitalnih investicija“ za ovu godinu značajna sredstva biti usmerena za projekat zamene azbestnih vodovodnih cevi u gradu i rekonstrukciju kanalizacije.

Mitićeva frustracija Dimčićem je od ličnog i profesionalnog sukoba ubrzo prerasla u političku papazjaniju. Naime, on je od poslednjih lokalnih izbora 2008, kada se kao nezavisni kanidat našao na listi G17, pridružen odborničkoj grupi „eksperata“ (G17 je sada član „Ujedinjenih regiona Srbije“ – URS) koji sa socijalistima (uz DS i NS) participiraju u lokalnoj vlasti. Verovatno je zbog toga Mitićeva izjava za skupštinskom govornicom izazvala eksplozivnu reakciju SPS i protumačena je kao zabijanje noža u socijalistička leđa iz ruke koalicionog „ljubavnika“.

LIČNI STAV

Zoran ANTIĆ, generalni sekretar IO GrO SPS i potpredsednik skupštine grada, odmah je prekinuo sednicu i zatražio da se Mitić izvini za iznete optužbe.

– Zahtevali smo hitan sastanak sa predsednikom G17 Urošem Trajkovićem, ali do susreta još uvek nije došlo. Naša reakcija je bila žestoka, ali biće još žešća ako se nastavi sa ovakvom praksom iz redova koalicionog partnera – ljutito će Antić.

Da li Mitićev postupak zaista ima političke implikacije? Ili je samo reč o prenagljenoj i afektivnoj reakciji? Nela CVETKOVIĆ, portparol G17, kaže da su Mitićevim postupkom bili zatečeni i sami „eksperti“.

– Ništa tu nije smišljeno, niti je bilo nekakvih skrivenih namera. Mitić čak, uoči poslednje sednice, nije bio na uobičajenom sastanku koji držimo sa odbornicima – otkriva Cvetkovićeva.

Ona garantuje da je Mitićev „nastup“ u Skupštini lično motivisan.

– Stranka nema veze s tim. Uostalom, odmah smo se u skupštinskoj sali ogradili od takvog Mitićevog stava – dodaje Cvetkovićeva i naglašava da G17 sa socijalistima „nema nikakvih problema“.

– I kada iskrsnu bilo kakve nesuglasice, rešavamo ih isključivo na koalicionim sastancima – zaključuje portparolka G17.

Mitić, ni nedelju dana nakon poslednje sednice gradskog parlamenta, ne oseća potrebu da traži oprost od Dimčića, niti da se bilo kome od socijalista izvinjava.

– Nisam lično uvredio Dimčića. Nisam govorio o njegovom privatnom životu, nego o onome što je vezano za posao i za projekte tokom čije realizacije su nestajale pare, a potom negde na planinama osvanule kuće i vikendice. Mislim posebno na period izgradnje brane Prvonek koja se otegla na petnaest godina. Tu ni najveći svetski finansijski stručnjaci ne bi mogli da razluče koliko je para potrošeno i na koji način, ko je koliko „bio dobar“. Uostalom, građevinske firme su oduvek bile „meka“ za krađu – kaže Mitić.

Šta o incidentu misle koalicioni partneri, a šta opozicija? Predsednik odborničke grupe DS u Skupštini grada, Miroslav NEŠIĆ, smatra da svaki odbornik ima pravo da za govornicom iznese svoj stav. Samo što je, po njegovom mišljenju, u slučaju Mitića sporno bilo to što on pripada grupaciji koja je u sastavu vladajuće koalicije, čiji je i Dimčić član.

– Ukoliko neki član vladajuće koalicije ima primedbe na rad nekog od direktora javnih preduzeća, trebalo bi da ih iznese preko predstavnika svoje stranke u Upravnom odboru Vodovoda, preko pomoćnika gradonačelnika ili preko „svog“ većnika u Gradskom veću, a ne na sednici skupštine. Sporno je, dakle, što je on nastupio sa pozicije opozicionara, što je politički nemoralno – mišljenja je Nešić.

On, međutim, dodaje da reakcija koalicionih partnera iz SPS nije trebalo da bude tako burna, a posebno da nije bilo potrebe za prekidom sednice.

– Moramo se pomiriti sa činjenicom da nema nedodirljivih i da takva jedna kritika, ma koliko bila prenagljena i nesmotrena, mora da se na neki način prihvati kao deo demokratskog političkog života. Trebalo je ostaviti da se to raspravi na koalicionom sastanku, bez prekida sednice parlamenta i većih posledica po funkcionisanje vlasti u gradu – kaže Nešić.

ISPITIVANjE PULSA SOCIJALISTA

Šef opozicione odborničke grupe SRS u gradskom parlamentu, Predrag STOJKOVIĆ, incidentu pridaje političke konotacije.

– Samim tim što je „kupio“ nekoliko odbornika, G17 ili URS, kako se sada zovu, ovim potezom najverovatnije je želeo da pokaže svoju snagu i ispita reakciju socijalista – nagađa Stojković.

Ovaj radikal, međutim, smatra da je sasvim legitiman odbornički stav da trošenje para javnih preduzeća mora biti proverljivo i transparentno, posebno iz razloga što neki direktori ne podnose finansijske izveštaje i „ponašaju se kao da su im firme dedovina“.

– Samim tim što „Vodovod“ ne izdaje fiskalne račune, već samo kviticu kada građani plaćaju vodu, otvara se sumnja. Jer, mi ne znamo koliki im je prihod. Kada je reč o investicijama, svi vidimo da ima mnogo projekata na papiru, ali se mali broj njih realizuje u praksi. Imamo primer izrade projekta za izgradnju brane u Vrtogošu koja, verovatno, nikad neće biti napravljena. A projekat je urađen i to je neko platio, a samim tim je i neko uzeo pare – kaže Stojković.

Direktor „Vodovoda“ Dimčić, prilikom prvog telefonskog kontakta, obećao nam je izjavu „za pola sata“, jer je u tom momentu bio zauzet sastankom. To je bilo u ponedeljak. Od tada je nedostupan, odsutan iz firme ili se ne javlja na mobilni telefon.

DIMČIĆEVA OAZA NA VLASINI

O navodnim Dimčićevim „grehovima“ u JP Vodovod se tokom devedesetih godina prošlog veka samo šuškalo. Međutim, već nedelju dana nakon petooktobarskih promena 2000. godine prve konkretne prozivke stigle su iz samog „Vodovoda“. Tačnije, preko otvorenog pisma jednog od rukovodilaca u ovom javnom preduzeću, diplomiranog inženjera Miodraga Ristića, koji je pod naslovom „Pljačka u Vodovodu“ u broju 168 našeg lista od 12. oktobra 2000. između ostalog napisao: „Uz jačanje partijskih veza i SPS lobija u Vranju, Dimčić je svoje prste zavlačio u džep radnika, tako da je pored porodične kuće u kojoj živi, roditeljske kuće u Ćukovcu, sagradio i velelepnu vikendicu na Vlasini, adaptirao ćerki i zetu kuću u Vranjskoj Banji koja im se izgleda nije dopala tako da je sada u toku izgradnja nove kuće namenjene ćerki. U međuvremenu je sinu kupio nov auto „pežo 206“ koji, kako se priča, košta 22.000 maraka“.

Na ovakve Ristićeve optužbe nije stigla ni jedna reč demantija od Dimčića.

Direktora „Vodovoda“ je tada optužila i grupa radnika tog preduzeća: „Mehanizacija i ljudstvo radili su više dana na pripremi terena za izgradnju njegove vikendice. To su zemljani radovi (skidanje jednog dela brda), kopanje temelja, trasiranje i izgradnja prilaznog puta. Za izgradnju vikendice prevoženi su blokovi iz kruga Crpne stanice u dane vikenda i to vozilima preduzeća. A sa gradilišta iz Vranja, u krugu „Vodovoda“, prevožen je klesani kamen koji je uklesan u izgradnju vikndice i glina sa Prvoneka, a celokupan materijal za priključak na vodovodnu mrežu uzet je iz magacina preduzeća“.Dimčić je ove optužbe radnika demantovao.

Zbog ovih navoda policija je u oktobru 2001. godine podnela krivičnu prijavu protiv Dimčića zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaj. Sumnjičili su ga da je u periodu od 1996. do 1998. godine oštetio „Vodovod“ za 50.000 dinara i pribavio niz drugih pogodnosti dok je gradio vikendicu na Vlasini. Usledila je istraga po nalogu Opštinskog tužilaštva u maju 2002.

Sve sumnje i prijave protiv njega odbačene su, a započeti postupci obustavljeni.