Nemam ništa protiv, ali…

, , , , ,

Većina vranjskih političara ima duboko ukorenjeno poštovanje prema evropskim vrednostima ako je suditi prema njihovim stavovima o Paradi ponosa zakazanoj za 10. oktobar u Beogradu. Međutim, na drugoj strani čini se da retko ko od njih razume suštinu njihovog seksualnog opredeljenja i razloge paradiranja

Lokalni politički lideri u principu nemaju ništa protiv gej parade, ali retki su oni koji razumeju različito seksualno opredeljenje lezbo, gej, biseksualnih i transeksualnih (LGBT) osoba. Dejan Stanojević, šef gradskog DSS koji kaže da „topla braća“ i nisu baš pravoslavna braća kao „mi ostali“ tako da se protivi šetnji Beogradom drugačije seksualno opredeljenih.

– Ja sam apsoltno protiv gej parade zato što smatram da seksualno opredeljenje treba da bude privatna stvar. Mi smo pravoslavci i na gejeve gledamo drugim očima. Ako je to uslov za ulazak u Evropsku uniju onda vidimo ko nam sedi u vladi. Bog je stvorio muškarca i ženu da bi mogli da se oplode, što je u ovom slučaju nemoguće . kaže Stanojević.

KO OSEĆA, TREBA DA ODE

Slobodan Stamenković, predesdnik Skupštine Grada Vranja, inače specijalista neuropsihijatar, kaže da dok god su ljudski afiniteti u skladu za zakonima on neće imati ništa protiv ni tih ljudi kao i njihovog javnog okupljanja.

– Moj stav je da je to potpuno legitimno i u skladu sa zakonom. Dok god je tako svako ima pravo da izrazi svoju seksualnu pripadnost. Apsolutno ne vidim da tome treba pridavati neku važnosti. Nemam šta da imam ili nemam protiv njih, rekao je prvi čovek lokalnog parlamenta.

Na pitanje da li će 10. oktobra otići možda da na licu mesta pruži podršku srpskim gej osobama, Stamenković kaže:

– Ne znam zašto, ali ne osećam potrebu da odem. Ali, ko oseća treba da ode.

Nemanja Simonović, član Glavnog odbora LDP u skladu sa političkim opredeljenjem ima liberalne stavove o Paradi ponosa. Šta više, on dodaje da je ljubav nemoguće sprečiti, makar ona bila i istopolna.

– Ja ih vidim kao ljude koji žele svima da stave do znanja da su im prava ugrožena i da povorkom žele da pokažu da su sasvim normalni i da ne ugrožavaju nikoga. Moramo da shvatimo da su oni, pod navodnicima, ugrožena vrsta, kažem pod navodnicima jer se to kaže samo za životinje. A i kako sprečiti jednog čoveka da voli drugog? Kako sprečiti ljubav – pita se mladi liberal i dodaje:

– Neću ići na paradu, ali da jesam te seksualne orijentacije i ja bih otišao, čuo sam da je tamo dobra zabava.

Lokalna ministarka ekogogije, Nela Cvetković, svojim prisustvom neće uveličati ovaj skup u Beogradu, ali ga podržava.

– Neću da idem na Paradu ponosa ali nemam ništa protiv da neko na taj način iskazuje svoju pripadnost. Ako im je takav stil života onda treba da pokažu da postoje. A i mišljenja sam da mnogi ti ljudi nisu shvaćeni – kaže ova članica Gradskog veća.

Novica Mitić, čuveni sindikalac takođe nema ništa protiv paradiranja, ali dodaje da je jako bitno da se „svi oni registruju“.

– Svaki čovek ima pravo na sopstvenu seksualnu orijentaciju. Ali, mnogo je važniije da svi oni budu registrovani kako bi svi znali ko su oni. Toga se ne treba stideti, to je dar od Boga. Važno je da ne nanose štetu drugima, jednostavno, priroda ih je takvima učinila i to je to – misli Mitić.

NjIHOV PROBLEM

Ali, nisu svi tako „popustljivi“ kada je u pitanju istopolna ljubav. Predrag Stojković, prvi radikal u Pčinjskom okrugu, kaže da su „homoseksualci bolesni“ i da pokušavaju da isprovociraju nas Srbe, inače normalan narod.

– Ja smatram da su to bolesni ljudi i da je ta parada čista provokacija za normalan narod.

Dok su radikali prozreli skrivene gej namere, iz Inicijative za integracije stiže potpuno suprotan stav. Nadica Stošić iz ove organizacije kaže da bi građani trebalo da podrže događaj 10. oktobra.

– Podržavam paradu i, iako bih rado otišla, nemam vremena. Moramo biti svesni da je to manjina koja postoji i mnogo je veća nego što se misli. To nije ništa nenormalno – kaže Stošićeva.

Igor Andonov, zamenik gradonačelnika iz DS, tvrdi da svako ima pravo da iskazuje ono što je za njega normalno.

– Svako ima pravo da radi šta hoće i da iskazuje ono što je za njega normalno. Naravno da neću da odem da paradu, jer je to za mene nastrano. Ali, uprkos tome, činjenica je da su i parada i seksualno opredeljenje dozvoljeni zakonom tako da ja to ne bih ni zabranjivao – kaže Andnov.

Suzana Popović Irić, vlasnica Nezavisne televizije 017, ističe da je homoseksualizam „njihov“ problem.

– Nemam ništa protiv homoseksualaca i ako je parada način da se iskažu prava, onda u redu. Na taj skup neću ići, jer u to vreme neću biti u Beogradu – rekla je Popović Irić.

Dragan Nikolić, šef Okružnog odbora Srpske napredne stranke, Paradu smatra intimnim egzibicionizmom.

– Mislim da se radi o egzibicionizmu i da je seksualno opredeljenje intimna stvar svakog čoveka. Time ne treba mahati ulicama, ponajmanje praviti paradu. Čini mi se da je to po malo preterivanje i da su na taj način ugroženi heteroseksualci. Po meni je prirodna ljubav između muškarca i žene, jer takva ljubav stvara porod, dok homoseksualna ne može da stvori novi život. Neću, naravno, ići tamo, a neću ni gledati na TV jer nije prijatno za gledanje. Time ne može niko da se ponosi – kaže Nikolić.

ISTORIJA LGBT POKRETA

Iako prvi pisani tragovi o istopolnim odnosima datiraju još iz doba starog Egipta (2948. – 2345. pne) prava lezbo, gej, biseksualnih i transeksualnih (LGBT) osoba počinju da jačaju tek nakon Stounvolske revolucije 28. juna 1969. godine u američkoj državi Njujork, u Grinvič Vilidžu. Stounvolska revolucija se često navodi kao prvi slučaj otpora LGBT osoba pritisku režima. Iako su oduvek pokušavali da se integrišu u normalne društvene tokove, tek je tokom 70.- ih prošlog veka Američka psihijatrijska asocijacija uklonila homoseksualnost sa spiska mentalnih bolesti, dok je Svetska zdravstvena organizacija to učinila nešto kasnije, 1991. godine.
Danas su gej odnosi zakonom zabranjeni u nekim islamskim zemljama, u njih pet (Ujedinjeni arapski emirati, Iran, Sudan, Saudijska Arabija i Mauritanija ) se kažnjava smrću, dok je u Rusiji homesksualnost još uvek klasifikovana kao mentalna bolest. U pojedinim delovima zapadne i centralne Evrope, kao i Amerike i Australije, homoseksualci mogu da sklapaju brakove i usvajaju decu.