Prošlo je deset godina od odlaska Slobodana Miloševića u istoriju, preko „hajat“ dela CZ-a, Haga i Požarevca – ishodišta i konačišta, kada su se građani Srbije ponadali da mogu živeti u normalnoj zemlji. Sloba je, dakle, otišao, ali njegovi satrapi ne samo da su ostali, nego su u međuvremenu izgmizali iz rupa pa sada vode zemlju zajedno sa strankom čoveka koji je njihovog neprebolnog vođu oterao na smetlište. Ipak, svako ko ustvrdi – a takvih je mnogo – da nam je sa Slobom bilo bolje, taj ili hoće da vas iznervira ili nije normalan. Ovo je Srbija, zemlja paradoksa u kojoj žive ljudi kratkog pamćenja. Mrtvi i ranjeni u ratovima u kojima nismo učestvovali, nepravedne i ničim izazvane sankcije, inflacija od milijardu posto dnevno, redovi za hleb, benzin u plastičnim flašama, prazne prodavnice, beda i turbo-folk… ne, to se dešavalo nekom drugom. Ni danas nam ne ide najbolje, ali kada se priča o Petom oktobru i izneverenim očekivanjima, kao da se zaboravlja jedna sitnica. Srbija je, naime, posle Miloševićeve satrapije, samo dve godine imala Vladu kakvoj su se građani nadali Petog oktobra. Zoran Djinđić, prvi demokratski premijer, upravo je ubijen zato što je želeo da Srbija bude normalna država, što je mnogima smetalo. Šta smo dobili posle njegove likvidacije? Na vlast su došli „legalisti“ čijeg je predsednika silom, za uši, dovuklo da se obrati narodu 5.oktobra uveče pošto je prespavao taj dan, jer on i njegovi, zaboga, nisu želeli da učestvuju u tom haosu. Koštunica Vojislav i grupa nacionalno svesnih intelektualaca okupljenih u nečemo što je poznato kao DSS, uveli su Srbiju postepeno u četvorogodišnju šizofreniju, koja je kulminirala nasiljem i pljačkom februara 2008. pod firmom odbrane Kosova. Rekosmo, ovo je zemlja paradoksa pa nije čudo što iz V.K. isijava – mrak. Da se razumemo, Šesti oktobar nikada se više neće dogoditi, kad već nije 6.10.2000. i Srbija je od normalne države daleko koliko i od Evropske unije, a u ove sada, što rek’o Pantelija Topalović, nemam uopšte poverenja. Ali, čak su i Slavica Djukić Dejanović, Žarko Obradović i Petar Škundrić nekako prijemčiviji od g. Mračnog i, recimo, Velje. „Evropejce“ Tomu i Acu da ne pominjemo. Od dva loša uvek treba birati manje gore.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.