Žiri je presudio: najbolji je orkestar Elvisa Ajdinovića iz Surdulice! Prva truba pripada Ekremu Mamutoviću iz Vranja! Prema ocenama žirija publike, najbolji orkestar je Milana Nikolića iz Grdelice. Oni koji su prošli u finale, ili makar u baraž za Guču, ostaju da sviraju i slave do zore. Oni drugi, nezadovoljni, pakuju se u svoje kombije i odlaze. Nije ovo olimpijada. Važno je pobediti
– Ma, kakvo Svetsko prvenstvo? Kakav fudbal? Sad će naši da se plasiraju za finale u Guču – odgovara mladi Rom na pitanje zašto ne gleda meč Španija – Holandija, koja se igrala 11. jula, baš u vreme kada su se u završnici jubilarnog 25. Vlasinskog leta takmičili trubački orkestri za plasman na Sabor u Guči.
UVEŽBAVANjE
Dakle, nedelja, 11. jul, leta 2010, prijatno veče u Surdulici. Čuju se trube, čini se, do Vlasine i Hana. Nije se štedelo na ozvučenju, pošteno. U šetačkoj zoni, gde je smeštena pogolema bina, teško se šeta zbog ogromne gužve. Mladi, stari, deca, većinom Romi, došli su da bodre svoje rođake, prijatelje, komšije koji se bore za ono za šta i žive – za finale u Guči. U „bekstejdžu“, prostoru pored bine, su čitave porodice takmičara – žene, deca, roditelji. Nestrpljivo čekaju nastup, odnosno proglašenje pobednika i svi se nadaju da će baš njihov orkestar biti najbolji, otići u Guču, pobediti i tamo napraviti karijeru poput Bobana Markovića. Makar približnu. Teško se i kroz bekstejdž prolazi. Deca u kolicima, još nisu prohodala, ali već imaju trubu u ustima. Verovatno nikada neće naučiti note, ali će svirati mnogo bolje od onih koji ih znaju. Orkestrima koji čekaju na nastup ne smeta glasan zvuk trube onih koji su na bini. Oni uvežbavaju poslednji put pesme koje će predstaviti žiriju i publici. Ne vidi im se trema na licima.
VIP
A, na bini… Jedan po jedan orkestar, svaki ima po 10 minuta da oduševi žiri. Lolica, voditeljka sa regionalnog javnog servisa, najavljuje orkestre, ko šta svira u orkestru, šta će svirati… Stručni i žiri publike sve to pomno prate sa terase hotela „Srbija“. Na terasi, koja je kao i bina ograđena trakom za ovu priliku, pored žirija sede i gosti. Nema tu mesta za „obične smrtnike“. To je VIP deo – tu su predsednik, njegov zamenik, njihovi gosti. Od ljudi koje smo prepoznali bio je Boban Marković, čiji su koncert organizatori najavljivali za to veče. Marković, međutim, nije bio sa svojim orkestrom, već je uredno ispijao viski i koka kolu. Orkestar je negde u belom svetu, na turneji. Tu je i legenda Fejat Sejdić, koji zbog bolesti ne svira već deceniju. Pomažući se štapom lagano šeta po terasi i kaže da sve nade ulaže u svog unuka Nebojšu, koji je njegov pravi naslednik. Stručni žiri u sastavu: Mirjana Zakić, profesor na muzičkoj akademiji (etnomuzikolog) – predsednik žirija; Mladen Djorđević, profesor trube; Maja Ivanović, etnomuzikolog beleže i (pr)ocenjuju trubače. Sto pored njih je i žiri publike: Dušan Spasić, hirurg iz Beograda; Nada Zanfirović, etnomuzikolog; Dragiša Marinković, preduzetnik iz Čačka. I oni imaju svoje beležnice i vredno rade. Predsednik Surdulice Novica Tončev je od ranog jutra imao obaveze – snimana je „Žikina šarenica“ na Vlasinskom jezeru, pa sastanci i ko zna još šta, pa se primećuje umor na licu, ali ne odustaje od sedenja i čekanja odluke. Povremeno uđe u salu da bi pogledao kako teče finale u fudbalu.
DO ZORE
Na terasi poslastičare na šetalištu prepuno. Mešaju se zvuci trube i navijanje iz Južne Afrike.
– Nema golova, ali bar ne slušam vuvuzele, nego prave trube – kaže jedan od gostiju ovog lokala. Na stolovima prava fudbalsko-trubačka atmosfera – pivo i pokoji tiket iz kladionice. Na šetalištu još jedna poznata faca iz trubačke delatnosti – Slobodan Salijević. Najavljeno je nekih 40, pa i više orkestara, a nastupilo je njih 19 u seniorskoj konkurenciji. I tih 19 je bilo izvanredno i, realno, žiri nije imao lak posao. Nije bilo lako ni onima koji su imali tikete na stolovima. Nula – nula, posle devedeset minuta.
– Nerešeno! Isto k`o ovde. Ko god da pobedi biće pošteno – reče Rom koji cepa tiket na kojem je „pao“.
Ređaju se orkestri na bini, Španija dobija u drugom produžetku, a pivo se pije i ispred prodavnica i u lokalima u Surdulici. Svi znaju zašto i pitaju se ko će biti trubački Inijesta u Surdulici, ko će u poslednjem trenutku dati odlučujući gol, u njihovom slučaju – ton? Ture se ređaju, neizvesnost raste, a u noći između nedelje i ponedeljka žiri je odlučio: najbolji orkestar je orkestar Elvisa Ajdinovića iz Surdulice! Prva truba pripada Ekremu Mamutoviću iz Vranja! Prema ocenama žirija publike, najbolji orkestar je Milana Nikolića iz Grdelice. Oni koji su prošli u finale, ili makar u baraž za Guču (vidi okvir) ostaju da sviraju i slave do zore. Oni drugi, nezadovoljni, pakuju se u svoje kombije i odlaze. Nije ovo olimpijada. Važno je pobediti.
NEVERICA
– Neočekivano! Najtrofejniji orkestri, ako je suditi po dosadašnjim plasmanima na predtakmičenju i rezultatima u Guči, prema ocenama stručnog žirija, ove godine nisu zaslužili direktan plasman za Dragačevski sabor, već idu u baraž – utisak je novinara i poznavaoca Dragana Babića.
Sa Babićem se slaže i Maksut Maksutović, aranžer i kompozitor.
– Nije da orkestri, dobitnici ovogodišnjih nagrada nisu dobri. Trubači sa juga imaju poseban dar za izvorno muziciranje, a trubu sviraju iz duše – kaže profesor Maksutović i dodaje:
– Ove godine je, pored malog broja trubačkih orkestara koji su se prijavili za takmičenje, opao i kvalitet onoga što se moglo čuti – zaključuje Maksutović.
Babić sa nevericom komentariše i odlazak u baraž nekih orkestara.
– Majstorski orkestri Milana Mladenovića iz Vranja, Feata Sejdića iz Bojnika i Bojana Ristića iz Vladičinog Hana zaista su zaslužili plasman i ne mogu da verujem da će morati u baraž – kaže novinar i autora velikog broja knjiga o trubi i trubaštvu u Srbiji.
FINALISTI I POLUFINALISTI
Plasman za Guču obezbedili su orkestri Bojana Krstića iz Vladičinog Hana, Božidara Nikolića iz Grdelice, Siniše Stankovića iz Zagužanja, Elvisa Ajdinovića iz Surdulice i Ekrema Mamutovića iz Vranja.
U baraž u Guču idu orkestri: Bojana Ristića iz Vladičinog Hana, Feata Sejdića, Damira Ametovića i Nebojše Sejdića iz Bojnika, Marijana Krstića iz Zagužanja, Nenada Mladenovića i Demirana Ćerimovića iz Vranja.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.