Ruglo puno zmija i pacova

Zmije su se odomaćile, naši ekonoimi su ubili šest, a skoro je jedan od njih nagazio gmizavca. U travi visokoj preko metar leže zarobljene lopte jer niko ne sme da ode po njih

Kada uđete na Gradski stadion u Gornjem Šaprancu imate šta da vidite – ruglo usred grada, izvor zaraze, pribežište pasa lutalica, zmija i pacova. E, sad, da li možete da zamislite da na terenu okruženom svim tim opasnostima trenira i igra oko 350 dečaka iz mlađih kategorija Dinama i OFK Vranja?
– Staza oko terana je sređivana maja za kros. Došli su ljudi iz „Komrada“ i vojnici. Džabe, sada je je još više trave i raznog rastinja. Ono što je bitno, propale su tribine i prete da se uruše, a veći deo je urastao u travu i ne vidi se. Kao i čitav potez iza žice, ispred stadiona, zgrade, ulaza, gde trava i žbunje idu u visinu od jedan i po do dva metra – kaže Goran Nastić, generalni sekretar FK Dinamo.
Posletnji put iza žice, oko pomoćnog terena, ulaza i oko zgrade košeno je i sređivano jula 2009. godine.

NIJE OVO GRADSKO ZELENILO

– Tada je radilo 12 radnika iz „Komrada“ sa odgovarajućom mehanizacijom, pomagala je vojska, isterano je više traktora svega i svačega. Ubijene su četiri zmije. Sada je još gore, zmije su se odomaćile, naši ekonoimi su ubili šest, a skoro je jedan od njih nagazio jednu na pomoćnom terenu. Strašno – ističe Nastić.
Stadionom rukovodi FK Dinamo, ali da bi se ruglo sa zmijama i pacovima otkolonilo mora da reaguje Grad i njegovi čelnici.
– Mi se redovno obraćamo „Komradu“, ali dobijamo odgovor da stadion ne potpada pod gradsko zelenilo i da njegovo čišćenje treba neko da plati. Po njima, troškovi čišćenja Gradskog stadiona i Sportskog centra pored hale, koji je takođe ruglo, treba da uđu u planirani budžet i da se novac redovno prebacuje „Komradu“ jer su troškovi goriva i angažovanja ljudi veliki – navodi Nastić.
Međutim, Nastić kaže da troškovi ne bi bili veliki kada bi se stadion kosio i održavao redovno, makar jednom mesečno.
– Čišćenje i sređivanje mora da se uradi detaljno Potreban je grejder, motorne testere, mora da se sve skine do zemlje i sve izravnja. U suprotnom, i dalje će biti zmija i pacova- kategoričan je Nastić.
Ekonom Dragan Marinković i trener kadeta Miodrag Veljković kaže da je u travi oko terena „zarobljeno“ mnogo fudbalskih lopti jer niko ne sme da uđe u tu „džunglu“.
– U travi leže zarobljeno 15 do 20 fudbala. Ko sme da ih traži? Kad su bliže, mi ekonomi odlazimo i nalazimo ih, a treneri deci ne dozvoljavaju da se udaljavaju dalje od terena – kaže Marinković.
Trener Veljković dodaje da su uslovi za rad na stadionu užasni.
– Zbog trave ne možemo da izvedemo šuterski trening, ne smemo da igramo na dva gola, jer ode lopta u travu i prekida se igra. Mnogo toga ne smemo. Teren je pun rupa, prava seoska utrina. Od nas traže gotove fudbalere, a uslovi nikakvi. Dobro je što okupljamo decu, što ima puno talenata sa kojima radimo svakodnevmo, a da plate ili honorare nismo dobili mesecima unazad – kaže Veljković.
Dragan Kostić, trener u klubu raspustio je decu zbog opasnosti koje vrebaju na stadionu.
– Treniram najmlađi uzrast u klubu, one koji se još ne takmiče i neću da rizikujem – tvrdi Kostić.
Gradski stadion nema upravnika, ima ga samo stadion „Jumka“

SVLAČIONICE U MRAKU

– Na Gradskom je upravnik bio Goran Smiljković, a kada je prešao u KK Jug mesto je ostalo upražnjeno. Upravnik na stadionu „Jumko“ je Rade Aleksić. Dok je bio Smiljković, počelo se sa renoviranjem zgrade, spolja i iznutra. Promenjen je crep na krovu jer je prokišnjavalo, zamenjene su elektroinstalacije jer je varničilo kada bi se dečaci tuširali. Svašta je, tada, moglo da se desi. Radove je odradio „Novi dom“, a klub je to koštalo 420.000 dinara – ističe Nastić.
– Kako je odrađeno ne znam, ali znam da opet prokišnjava i da je sklopka opet izbacivala. Sada ne izbacuje jer nam je struja zbog neplaćenog računa isključena od početka aprila. Puna tri meseca dečaci koriste svlačionice u mraku, ne kupaju se, vlada optšta nehigijena i sreća je što niko nije dobio šugu ili nešto gore. Već tri godine nemamo mašinu za pranje, tada su tri odnete na popravku i do danas nisu vraćene. Opremu peremo na stadionu „Jumko“, a odvozim je biciklom ili motorom – tvrdi Marinković.
Za ljude u klubu, Nastića i Marinkovića, veliki problem je okupljanje rekreativaca na terenu.
– Svakog dana, u večernjim časovima ih okoline i grada okupi se više od 50 što dece što starijih. Svi su na terenu, jedni igraju fudbal, drugi voze bicikle, treći šetaju pse. Ko da im naredi da izađu? Mi sigurno ne, jer nam otvoreno prete batinama. Potrebno je obezbeđenje, ali klub nema para da ga plati. Milicija, kada je pozovemo, konstatuje stvari i ode. Ne možemo ni da prskamo stadion jer nam sklanjaju creva i prskalice. A, posebna priča je što od šest ventila za vodu četiri su u kvaru – kaže Marinković.
– Isto je, sada, i na stadionu „Jumko“. Oko stotinak rekreativaca svakodnevno uđe u teren i koristi ga. I to će biti uništeno, jedino što nešto vredi – dopunjuje Nastić.
Zgrada na Gradskom stadionu je stara koliko i stadion, gotovo 60 godina. Unutra zidovi liče na taranu, memla, vlaga. Neokrečeno, prljavo gde god da se okrenete. Da li je moguće da u takvim svlačionicama borave dečaci?
Ekonom Marinković, kome je stadion druga kuća i tu provodi ceo dan, može da bude i žrtva zmija i nehumanih uslova u kojima radi. Ko je kriv za nastalo stanje? Za malobrojne, ekonomska kriza koja još uvek drma Vranje: „Znaju se krivci“ – kaže jedan bivših fudbalera Dinama koji nas prati.
– Ovo je za zatvor, bre, i to odmah – viče besan i crven u licu.

KAD SE DIGNU ŠAPRANČANI
Protiv rugla od Gradskog stadiona pobunile su se i komšije čije se kuće graniče sa zidom stadiona iz pravca Donjeg Šapranca.
– Strašno i žalosno je gledati sve ovo kroz prozore. Spustili smo roletne i ne dižemo ih. Ipak, ljudi su naplašeni, skoro je moj muž ubio veliku sivu zmiju koja je došla u naše dvorište iz pravca stadiona. Nastao je strah zbog dece. Šta kad opeče sunce? Od zmija nećemo moći da se odbranimo. A, pacovi? I Mačke, beže od njih. Zahtevamo da se pod hitno sve detaljno očisti, ili se ceo kraj diže na noge! A, kad se dignu Šaprančani, ni milicija neće pomoći – revoltirana je Jelena Janković, čija kuća je tik uz zid stadiona.