Bataci i krmenadle sa Kosova

Znam pouzdano, pa zato smem i da tvrdim da mnogi ugostiteljski objekti i mesare u regionu, a tu mislim i na Vranje, stavljaju u promet ovo meso, koje može da izazove velike zdravstvene tegobe, pogotovo kod dece, tvrdi Miodrag Milković

Mnoge mesare i ugostiteljski objekti u Pčinjskom okrugu, pa samim tim i u Vranju, u promet stavljaju svercovano pileće, juneće i svinjsko meso, koje ilegalnim kanalima stiže sa Kosova i Metohije – upozorava Miodrag MILKOVIĆ, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu koji se dugo bavi ovom problematikom. Prema njegovim rečima, sa KiM nedeljno u Bujanovac, odakle se distribuira u ostale delove Srbije, stigne do 10 tona mesa koje ne prolazi neophodnu kontrolu.

SAD, BRAZIL, ARGENTINA

Mediji su nedavno objavili da je od početka godine na teritoriji okruga zaplenjeno nešto preko osam tona mesa bez deklaracije, što znači da je to samo neznatni deo od količine koja završi na tržištu:
– Pileće meso na Kosovo, preko luka u Albaniji, dolazi iz Sjedinjenih američkih država, a svinjetina i junetina iz Argentine i Brazila. To meso je bakteriološki neispravno jer je više puta odmrzavano i zamrzavano, pa ne ispunjava propisane standarde o ispravnosti. Osim toga, ispravnost tog mesa niko u Srbiji ne kontroliše – kaže Milković.
On dodaje da je ustanova koju vodi uradila interno uzorkovanje i analizu pilećih bataka sa Kosova, a rezultati do kojih su došli su zapanjujući:
– Mi kao Vetrinarska stanica nemamo pravo da radimo analize mesa koje bi služile za javnu upotrebu, pa smo uradili jedno malo istraživanje za svoje potrebe, pre svega da bi ljudima ukazali na štetnost konzumiranja ovog mesa. Ustanovili smo da su pileći bataci puni hormona rasta, čija je upotreba dozvoljena u SAD, ali ne i u Evropi. Osim toga, sumnjamo da je takvo meso staro po nekoliko godina, takvo dolazi ovde duboko zamrznuto. U nekim uzorcima mesa primetili smo i prisustvo antibiotika, što takođe može da bude opasno – tvrdi Milković.
Šverc mesa sa Kosova postao je ozbiljan biznis od 2000. godine, kada je pokrajina stavljena pod protektorat međunarodne zajednice a na administrativnim prelazima sa Srbijom postavljena carina. Roba u Bujanovac stiže najčešće „divljim“ putevima preko brda između Srbije i Kosova, gde su šverceri napravili improvizovane puteve. Meso se dovozi kombi vozilima do Bujanovca gde se skladišti, a zatim distribuira dalje. U ovom gradu maloprodajna cena pilećih bataka sa Kosova je između 130 i 150 dinara, što je dvostruko manje od regularne cene ovog mesa u Srbiji, a na veliko paket od 18 kilograma mesa košta u proseku 16 evra.
– Znam pouzdano, pa zato smem i da tvrdim da mnogi ugostiteljski objekti i mesare u regionu, a tu mislim i na Vranje, stavljaju u promet ovo meso, koje može da izazove velike zdravstvene tegobe, pogotovo kod dece. Najpre su tu stomačne tegobe, a upotreba mesa koje u sebi sadrži hormone rasta, kao što je slučaj sa američkim batacima, može biti veoma opasna za decu u adolescentskoj fazi razvoja jer izaziva prerani pubertet i maljavost – tvrdi Milković.
On kaže da građani na nekoliko načina mogu prepoznati da li je meso koje kupuju došlo iz legalnih tokova, ili se radi o mesu prispelom sa Kosova:
– Najpre, kosovski batak sa karabatakom je neobično veliki, u proseku je težak i do 400 grama. Zatim, takva piletina prilikom termičke obrade daje veoma jak i čudan miris, ali su se ugostitelji i mesari dosetili pa takvo meso dime i prodaju kao dimnjenu piletinu. Što se junetine i svinjskog mesa tiče, najlakše se poznaje po boji i ukusu. Takvo meso ima tamniju boju i nije ukusno kao regularno meso. Apelujem na građane da povedu računa prilikom kupovine mesa i odlaska u restoran – upozorava Milković.
Međutim, ugostitelji sa kojima smo razgovarali kažu da koriste isključivo domaće meso, ali obavezno dodaju kako su čuli da mnogi prodaju kosovske batake i krmenadle.

ZAKON O HRANI

Prema rečima Milkovića, 58 odsto svih uslova Srbije za članstvo u Evropskoj uniji odnosi se na bezbednost hrane, a mi još uvek nemamo zakon o hrani koji bi po evropskim standardima uredio ovu oblast:
– Ne samo u mesu koje stiže sa Kosova, primećeno je prisustvo antibiotika, iako Zakon o lekovima najstrože zabranjuje upotrebu antibiotika u humanoj medicini i veterini mimo stručnih ustanova. Oni se daju isključivo na recept, što kod nas nije slučaj, a meso koje u sebi sadrži antibiotik ne može u izvoz. Problem je u tome što ljudi koji jedu meso u kome ima antibiotika, vremenom postaju imuni na njega – objašnjava Milković.
I pored velikih napora, nismo uspeli da dobijemo izjavu od načelnice Veterinarske inspekcije za Pčinjski okrug Biljane Marković, koja se nije javljala ni na jedan od brojeva svog telefona. Milković, na drugoj strani, kaže da nije zadovoljan radom te inspekcije i tvrdi da ona ne radi dovoljno na suzbijanju trgovine mesom sa Kosova:
– Svu zaplenu mesa do sada odradila je policija prilikom transporta u blizini administrativne linije, a oni posle pozovu inspekciju. Ja još uvek nisam čuo da je inspekcija zaplenila neku količinu mesa prilikom kontrole objekata – kaže Milković.

DA LI JE MESO KOJE DOLAZI SA KOSOVA ŠTETNO PO ZDRAVLjE?

Jordan Marjanović (35), nezaposlen:
– Mislim da nije, dobri su im pileći bataci.
Jovana Petrović (19), učenica:
– Ne bi trebalo.
Milan Marković (55), penzioner:
– Ja sam zadovoljan.
Jovana Antić (17), učenica:
– Ne znam, nisam kupovala.
Jovana Stojilković (19), učenica:
– Nije, s obzirom da većina ugostiteljskih preduzeća nabavlja to meso.