Od staru kozu jare

A be, novinare, čuo sam nešto, priča se po patriotski krugovi u Vranje. Ajde sedi, da mi potvrdiš, pa će vikam jednu ovako pred fajront. Znam ja, znam, da si ti korumpiran novinar, more, svi ste vi tamo takvi, gospod ve porazija! Što sam to čuo, pitaš, po ultrapatriotski cincarski i ugljarski krugovi, bliski na pedofilski i džipovski klisari? A propo, tako li se kaže, koja je razlika između pedofila i pedagoga? Pa, pedofil stvarno voli decu! A ovi naši, malo evoluirali, prerasli mlađi maloletnici, pa sad vole i kriju nekakvi mladići, iza one zidine, kao Vranjanci da su Agamemnoni i Ahili, pa će opsedaju crkve i manastiri kao Troju.
-Nego, što zapričasmo? A jes, šta sam to čuo. Priča mi čovek, očevidac, zini da ti kažem koji, kad je vaša redakcija gledala utakmicu Srbija – Nemačka na svetsko prvenstvo, da je cela redakcija navijala za Srbiju! Nisam mogo da verujem. Pitaš, što je tu čudno?! Pa kako nije čudno, vi strani plaćenici od koga leba jedete, od Srbi ili od stranci?! Za nas, patriote, nije čudo što navijamo za Srbiju, izmuzosmo je kao kravu simentalku, i patriotizam si nam lepo ide, odličan biznis, ali vi, kvislinzi… Mada, ovo nemoj na nikoga da kažeš, sve patriote što znam kladile su se na Nemačku. Pa kad Jovanović napravi ono šajze, kad im zabi gol, pa još Stojković kad odbrani penal, šizofrena situacija – em se radujemo, da vidi narod, em im u sebe redimo i majku i šajku, će izgubimo paričke. Poštenski, više smo očekivali od Srbiju; ne mogaše li lepo, onako patriotski, da izgube od Švabe, pa i mi velikosrbi da vidimo neku fajdu od Srbiju, kao i do sad.
-Eto, od moj patriotizam, ja si letova u Miločer, u Crnu Goru, srpsku Spartu, drugo oko u glavu, ono ćoravo. A ti, strani plaćeniku, ti de si bio na letovanje, poslednje petnaes godine? Svaku godinu visiš na slapovi Kazanđola, će te izedu tamo poskoci i konjštraci. Tako, tako treba za vas mundijalisti! A ja patriota u Miločer, kraljevsko odmaralište, tamo de letuju njihova kraljevska visočanstva, skraćeno NjKV. I oni zu za nama, tako kažu.
-I sednemo ja i moja zakonita u Miločer, konobari kako pčelke oko nas, zuji kao u trnku, ili kad gledaš utakmicu na svetsko prvenstvo, oni što duvaju u vuvuzele. Reko, i ja zam za vama. Kad to čuše, ete ti ga jedan bandzov, s onu kuvarsku kapu od kilometar i po, kao Himalaji. Ko si be sad pa ti? Ja sam, kaže onaj, lični kuvar na NjKV, vidim da ste rod, šta izvoljevate? Mi se uzvrtesmo, ali ja se u trenutku snađem. Evo, reko, gosn ćebapčijo na NjKV, ti odaberi, pa što jedu NjKV, i mi će klopamo, narod mora da deli sudbinu svoga monarha. Molim, pokloni se onaj aščija na NjKV, za danas preporučujemo rižoto na vijetnamski način, to NjKV neobično vole. Daj dve porcije. E, nemoj da zabraviš ljuto papriče!
-Tiki, posle jedno sat i nešto vreme, ostruga me ona crnogorska loza, zavija mi u stomak kao zaljubljena mačka, eto ti tri konobara, teraju neka kolica nakud nas, a na nji dve čorbalučiki s pirinač, i tacnica s džinku. Ja pa mislim to je neko predjelo, ajde be, reko, pa u Vijetnam li beste po taj pirinač, Kočane je poblizo! Izvolte molim, poslužiše onaj oriz, a on bel, bel, pa beluštrak, i oni stapčiki, reko, u doboš li će čukamo, šta će nam ove pručke? Tako se, kaže, to jede, i NjKV insistiraju na stapčiki, kažu, neće zlatne viljuške i kašike od nemanjićki dvor, mnogo je, vele, klato s nji u protekli patriotski ratovi, pa su od svašto skrnavne, pa i taj escajg, iako je zlatan, i njega ga rđa napala.
-Pozobasmo ono s one pručke, sve se iskapasmo, nova košulja kao da sam krečio kuću s rižoto, a ne da sam ga jeo. I čekamo žena mi i ja glavno jelo, nešto meščinjavo, nema bolja salata od prase. Oni konobari se vrte oko nas kao gluvi kučiki, ja popi još pola kilo lozu čekajeći jedenje, ljige dovde, uzemljenje. I kad mi prekurči, viknem onoga kuvara na NjKV, eto ti ga on otuda iz kujnu, s onu kapu kao punđa na Mardž Simpson. Ti be, reko kratkim ali biranim rečima, pederu nijedan, pa ti li nađe da me moriš glađu, to nije uspelo ni na Titu ni na Slobu, pa neće ni na NjKV! Kam jedenje?! On se zbuni. Pa, kaže, to je jedenje, to ja kuvam za NjKV, i dosad nisu imali zamerke. Ovo kuvaš na NjKV, što jedu samo tuberani?! Pa kad mu viknem – komuništo nijedan, izgladnjuješ NjKV, a taman im država vrati narodnu imovinu što je tatko mu kraljče za vreme rata odneo iz zemlju, tri sina `rane bre, i s jedanaes rođaka se tuže, advokati ih išćušpiše, imaš li dušu?!
-I nemoj ti mene da me ulaviš, nisam iz krušku pao, ja sam od staru kozu jare! Ovaj vijetnamski pirinač mu kuvaš na NjKV, a on ovolik mešinat, i odokle na njeno kraljevsko visočanstvo onolika oprostimebože pozadina, kao četnički kazan, kao cig… ovaj, romski tanur?! Od oriz? Nego, ajde seči čerek od onoga brava tamo poza Miločer što ga vrtite na motku, čuo sam ja da NjKV treba za sat vreme ovde da dođu s privatni avion! I slobodno im kaži da je za mene, reč neće smeju da ti kažu!