Daleko je Leskovac

Ovdašnji privrednicima nije pravo što predsednik komore, Leskovčanin Goran Jović, na poslovna putovanja u organizaciji RPK vodi gradonačelnika Miroljuba Stojčića (Turska, Grčka), Dragana Janjića (Italija), a ne njih. Uzgred, reč je o posetama bez vidljivih efekata za ovdašnji privredni ambijent. Tako imamo svojevrsnu politizaciju komore, uživanciju za političke prvake i ignorisanje preduzetnika

„Komora je komora“, iz minuta u minut je u kultnoj seriji „Složna braća“ ponavljao već čuveni Kecman, Srbin koji ne dopušta donošenje bilo kakve važne odluke u životu bez konsultovanja dotične. No, izgleda da se naši privrednici (oni pravi, jer je taj imaginarni lik Kecman zapravo bio profiter koji „privređuje“ u ratnom okruženju), retko odlučuju da u vezi bilo čega konsultuju komoru. Naravno, mislimo na Regionalnu privrednu komoru Leskovac (RPKL) koja bi, kako Vranje kao administrativni centar nema sedište komore za Pčinjski okrug, trebalo da bude „sve i svja“ u stvaranju povoljnijeg privrednog ambijenta i južno od Leskovca. Ljudi će se zapitati zašto ne funkcionišu te veze i šta zapravo predstavlja ta RPK Leskovac?
Prema podacima sa veb sajta ove komore, to je organizacija koja „nastupa u ime više hiljada preduzeća i preduzetnika sa područja Jablaničkog i Pčinjskog okruga“. Ima četrdeset pet godina dugu tradiciju. Povereno joj je, između ostalog, da unapređuje i uspostavlja poslovne veze sa inostranstvom i predstavlja našu privredu u zemlji i van nje. Kao i da unapređuje preduzetništvo, pruža pravovremene informacije svojim članovima – preduzećima.
Međutim, veliki privredni sistemi poput Jumka, Koštane, Leteksa, Inkola, propali su, a komora se izgleda posle toga nije prilagodila novim trendovima u privrednom okruženju. Doduše, formirala je neka tela poput Saveta za privredni razvoj juga Srbije (okuplja najuglednije privrednike), dovodi strane ambasadore, ekonomske atašee, ali je od razgovora i turističkih obilazaka slaba vajda.

KOMORA JE BALAST

Možda u Jablaničkom okrugu neki privrednici i imaju koristi od regionalne RPK, ali se u Vranju, na primer, baš i ne hvale slučajevima u kojima komora konkretnim potezima podstiče i razvija preduzetničku inicijativu ili posreduje u sklapanju poslova. Takođe, vlasnici malih i srednjih preduzeća ovde znaju da predsednik te iste komore, Leskovčanin Goran Jović, na nekakva poslovna putovanja RPK u inostranstvo bez ikakvih vidljivih efekata u nastavku priče vodi, na primer, gradonačelnika Vranja Miroljuba Stojčića (Turska, Grčka) ili njegovog zamenika Dragana Janjića (Italija), ali ne i preduzetnike koji bi tamo mogli ostvariti direktne kontakte sa potencijalnim partnerima ili sklopiti ugovore o poslovnoj saradnji.
Miodrag STANKOVIĆ, direktor preduzeća za proizvodnju klamerica SIK, ubeđen je da bi privredni subjekti imali mnogo povoljniji ambijent kada bi postojala komora u Vranju.
– Osim nekakvih godišnjih izveštaja, organizovanja sajamskih manifestacija i ustupanja nekoliko kvadratnih metara firmama na sajmovima, od komore u Leskovcu nemamo skoro ništa. Vranje ima važan administrativni, privredni i geografski položaj i potrebna nam je ta komora. Imamo u neposrednoj blizini dve granice, mogli bismo preko komore da pokrenemo inicijativu za carinske i administrativne olakšice, formiranje bescarinske i slobodne trgovinske zone, da konkurišemo kao mala i srednja preduzeća za dobijanje sredstava kod Fonda za razvoj i slično. To su situacije u kojima bi komora trebala da stane iza nas, a toga sada nema – smatra Stanković.
Ovako, dodaje on, mala i srednja preduzeća izgleda samo služe da plaćaju članarinu komori. Svako od zaposlenih u privredi mesečno od plate izdvaja po 0,4 dinara za Komoru. A koliko je radnika na prostoru dva okruga?!
– Možda se neko preduzeće od njih ofajdilo, ali ja lično RPK ne doživljavam kao pomoć, već kao balast za privrednike. Takođe ne vidi se nikakva konkretna korist od sredstava koja preduzetnici izdvajaju za komoru. Ako su te pare za privrednike, onda ne bi trebalo da služe za promociju političara u inostranstvu. Ovako, sve mi se čini da mi privrednici nekoga tamo izdržavamo, finansiramo putovanja, obezbeđujemo im plate, pomažemo da se neko udomi, sedne u fotelju, a da od toga nemamo ni jedan procenat koristi.
Dok u svetu komorski sistem u privredi zauzima važnu poziciju u svakoj državi, u Srbiji on i dalje plaća ceh prošlih vremena, mišljenja je Dragan ALEKSIĆ, vlasnik vranjskog „Nutrika“, jednog od najuspešnijih privrednih preduzeća na području juga srbije.
– Nije reč samo o regionalnoj komori. Čitav komorski sistem bi se morao transformisati i raditi u skladu sa novim trendovima u državi gde gro srpske privrede ne čine više veliki sistemi, već mala i srednja preduzeća. Te male firme treba da imaju svoje predstavnike u komori kojih sada tamo nema ili ih ima u minimalnom broju. Privredna komora bi trebala u osnovi da rešava privredničke probleme, jer se danas u Srbiji vodi borba da svaka firma opstane, a ne da se razvija – naglašava vlasnik „Nutrika“.

POTREBNA JE REFORMA

Aleksić smatra da, osim pojedinačnih primera, vranjski privrednici u celini nemaju posebnu korist od postojanja RPK.
– Mislim da bi otvaranje posebne komore za naš okrug pomoglo samo u smislu da mi iz Vranja lakše utičemo na rešavanje vlastitih problema. Iskreno smatram da nije problem u ljudskom faktoru. Znam da Goran Jović, predsednik komore u Leskovcu, puno čini i pokušava da pokrene neke stvari. Možda čak i više nego drugi. Međutim, to njegovo angažovanje nije dovoljno sinhronizovano na relaciji mala i srednja preduzeća – Komora- Vlada Srbije – kaže Aleksić koji je ujedno i predstavnik Komore za jug Srbije i predvodi Udruženje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Vranju.
Koncipiranje strategije razvoja, povezivanje sa stranim investitorima, praćenje novih tehnologija, priprema i edukacija kadrova za uspešno poslovanje na internacionalnim tržištima, trebali bi biti praktični, ne teorijski zadaci komore. Ona bi morala da od paradržavne institucije i birokratskog aparata postane istinski servis privrednih subjekata. Sada to, očigledno, nije.

KOMORA NEMA VREMENA ZA MEDIJE
Za razgovor o tekućim problemima privrednika u Pčinjskom okrugu i eventualnim potezima koje RPK čini na području Pčinjskog okruga, pozivu „Vranjskih“ nisu se odazvali Surduličanin Branislav Popović (šef komorine kancelarije u Vranju) koji je najpre obećao da će doći u redakciju, pa su „iskrsle obaveze“, Srđan Dekić, predstavnik Vranja u komori („nemam ovlašćenja da dajem izjave za medije“), a ni Goran Jović, prvi čovek RPK, tokom poslednjih nekoliko dana ili nedostupan, ili nezainteresovan da se javi na mobilni telefon.

„OPEL INSIGNIA“
Prema nezvaničnim informacijama, Goran Jović, predsednik RPK Leskovac, nedavno je za Komoru kupio najnovije čedo automobilske industrije „Opel“. Model „insignia“ u kome se sada vozi u zavisnosti od opreme košta od 25.000 do 39.000 evra. Raskošno za ova teška vremena. Stanković iz SIK-a smatra da se taj novac mogao pametnije iskoristiti:
– Mogla je Komora da kupi dva viljuškara nekom preduzetniku koji ima stovarište. Ako već to ne može, da npr. posreduje kod banke da dobije kredit – kaže Stanković.

SUKOB JOVIĆ-ANTIĆ
Vlasnik pekare „Klas“ i predsednik Udruženja zanatlija u Vranju, Miodrag Antić, 2008. godine oštro se sukobio sa predsednikom RPK Leskovac Goranom Jovićem. Antić je tada Leskovčane optužio za majorizaciju sistema odlučivanja u RPK i Zajednici predzetnika u Leskovcu na štetu Vranja, pa je vranjsko udruženje u nastavku priče istupilo iz Zajednice.
– Šta reći o čoveku za koga postoji sumnja da je Pravni fakultet u Kragujevcu završio na volšeban način, za samo godinu i po dana, i potom upisao magisterijum. Treba li da cenim njegove konstatacije. Iz Komore koju vodi Jović i Zajednice istupili smo iz razloga što su donošene i izvršavane odluke bez aminovanja Upravnog odbora. Dakle, bilo je zloupotreba – optuživao je tada Antić.
U nastavku priče, tvrdio je on, na snazi je bio pokušaj otimačine Udruženja zanatlija sa njim na čelu čije je pravni status i poslovni prostor u zgrdi Zanatskog doma u Vranju trebalo da nasledi novoosnovano Udruženje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika sa Draganom Aleksićem („Nutriko“) na čelu. Kao razlog za gašenje „zanatlija“ navedena je „zabrinutost vranjskih privrednika, jer to udruženje, kao, „ništa nije radilo“, a Antić je navodno hteo da ga privatizuje i podredi svojim interesima, tvrdili su iz Zajednice Leskovac. Antić je tada za „Vranjske“ izjavio da njegovo udruženje nema veze sa privatnim preduzetnicima i vlasnicima malih i srednjih preduzeća i da iza svega stoji namera interesne grupe da preuzme zgradu Zanatskog doma i podredi je vlastitom finansijskom interesu. Iza takvih tvrdnji stoji i danas. Dodaje da je u prostorijama („koje samo što se nisu srušile“) u Zanatskom domu još uvek njegovo udruženje.
– Protiv Gorana Jovića, prema pouzdanim informacijama kojima raspolažem, podneta je krivična prijava policije zbog sumnje da je u prvoj polovini 2008. godine falsifikovao i potpisao rešenje o upisu u registar Udruženja malih i srednjih preduzeća, menjajući u stvari i koristeći kao model staro rešenje Udruženja zanatlija – otkriva Antić.