Svi pitaju za Ratka i Gorana

„Vranjske“ su imale čast da budu jedan od dva medija iz Srbije koji su izbore pratili kao gosti Ambasade Holandije u Beogradu

– Jeste videli momka koji je upravo prošao na biciklu – pita Lidija, organizatorka posete Holandiji u ponedeljak 7. juna rano ujutro u holu hotela u Hagu.
– Jesam, video sam – odgovaram i gledam kako na svake dve sekunde po jedan biciklista prođe niz ulicu.
– E, taj gospodin je naš ministar spoljnih poslova i upravo je krenuo na posao -objašnjava Lidija.
Zamišljam našeg ministra spoljnih poslova na biciklu kako forsira Nemanjinu, hitajući ka svom radnom mestu. Ali, nije Vuk Jeremić kao Maksim Ferhagen. Vuk ima limuzinu. Ima i Ferhagen, ali voli čovek da ode biciklom na posao, baš kao i dobar deo njegovih sunarodnika u zemlji koja ima 16,3 miliona stanovnika, a 20 miliona bicikala.

48 SATI DO IZBORA

Veče pre toga sleteo sam na amsterdamski aerodrom Schiphol jedan od najprometnijih na svetu. Dok me je taksista Pakistanac vozio ka Hagu, posmatrao bilborde, zidove i svaki prostor koji je mogao biti izlepljen. Iako je u jeku predizborna kampanja, jer izbori su u sredu 9. juna – ništa! Nema bilborda, ni postera sa nasmejanim ili ozbiljnim facama političara, nema slogana… `Ajde – mislim – autoput je, pa nisu hteli da odvlače pažnju vozačima. Međutim, nema bilborda ni po gradu u Hagu, u mestu gde su smeštena sva ministarstva i gde je holandski Parlament, kraljica, sve institucije… Ne oseća se predizborna napetost, niti bilo kakva strepnja u vazduhu.
Već sutradan, onog dana kad videh ministra na biciklu, sve mi je bilo mnogo jasnije. Nema kod Holanđana „predizborne šutnje“ od 48 sati pre „dana D“, nema zakupljenih termina od po sat-dva na televizijama, nema nekih pompeznih skupova po tamošnjim arenama. Najjače kampanje svih stranaka se vode na nama sasvim neobičan način – na internetu! Dosetljivi i štedljivi Holanđani su od pre 10 godina u 21. veku, pa su im i kampanje takve. Debatuje se na Youtube-u, Twitter-u, Facebook- i nekim holandskim društvenim mrežama. Objašnjenje za ovakav vid kampanje dobio sam od kolega iz redakcija u Amsterdamu, Roterdamu, Hagu, Bredi i Hilversumu, koje smo obilazili tokom boravka, a koji mi rekoše da više od 90 odsto ljudi u zemlji u kojoj je više od četvrtine prostora na „podmorskoj visini“, koristi internet redovno. Kada to uporedite sa „neverovatnih“ 25 odsto korisnika interneta u Srbiji, potpuno je jasno zašto se ne troše velike pare na štampanje postera i inih materijala za ubeđivanje glasačkog tela.
Mnogo je toga drugačijeg u Nizozemskoj u odnosu na Srbiju. Počev od standarda, načina života prosečnog Holanđanina, preko arhitekture, kuhinje, klime, liberalizma prema konzumiranju lakih droga i prostituciji, pa do načina promovisanja političkih stavova. Da ne pišem o standardu, jer je više nego jasno da žive na „višoj nozi“ od nas. Upečatljivo je da ni u jednom restoranu ili kafiću ne možete da zapalite cigaretu i najnormalnije je da ćete morati da izađete napolje na „puš pauzu“. U „kofi šopovima“ kojih najviše ima u Amsterdamu, a ima ih i u Hagu, možete da zapalite džoint koji će Vam biti poslužen, ali ne možete da pušite duvan. Malo kontradiktorno, ali izgleda da je duvanski dim štetniji od dima kanabis sative. U čuvenim četvrtima crvenih fenjera, baš kao što je Čorba davno ispevao, „ u izlozi sedu, ćutu, pušu, prolaznike gledu“ i ako ste zainteresovani vrlo ljubazno će vam objasniti šta sve možete da dobijete i za koliko novaca. Što se kuhinje tiče, prvi ručak mi je bio veoma čudan, jer služe sendviče na poslovnim ručkovima. Posle mi objasniše da je kod njih večera, ipak, najvažniji obrok. Holanđani, kao Holanđani – ljubazni, srdačni i svi, od čistača ulica do tramvajdžija, govore engleski, koji im nije maternji jezik. Ako se slučajno negde zagubite na ulici objasniće vam gde, šta i kako da stignete. Na engleskom, naravno.
No, da se vratimo na izbore. Koga god sam pitao od Holanđana za koga će glasati, najčešći odgovor koji sam dobi glasio je „ne znam“. Svi će, kao, odlučiti u poslednjem trenutku, jer nisu im se baš iskristalisala predizborna obećanja sada već bivšeg premijera Jana Petera Balkenendea, laburističkog prvaka i bivšeg gradonačelnika Amsterdama Joba Koena, liberala Marka Rutea, desničara Gerta Vildersa i ostalih. Istraživanja javnog mnjenja su, kasnije se pokazalo, bila tačna. Veče pred same izbore u holanskom parlamentu je nacionalna TV stanica „NOS“ organizovala debatu između prvaka većih partija. Reporter „Vranjskih“ sa kolegama iz Makedoonije, Albanije i sa Kosova bio na licu mesta. U osam uveče su lideri osam najjačih partija ukrštali koplja i pokušavali da nekoliko sati pre početka glasanja ubede neodlučne glasače da su baš oni najbolji izbor. Pre početka debate policija je sprovela kontrolu i svi su morali da napuste zgradu, jer desničaru Vildersu redovno prete smrću zbog njegovih antimuslimanskih stavova. Nije bilo bombe, nije bilo nikakvih opasnosti i debata je prošla bez ikakvih problema.

CRVENE OLOVKE

Dan izbora bio je kao i svaki drugi dan. Holanđani glasaju kao i Srbi, samo što zaokružuju crvenom olovkom. Obavezno pokazuju poziv za glasanje i glasaju na vrlo zanimljivim mestima, kao što su železničke stanice, supermarketi, ali i na „normalnim“ glasačkim lokacijama. Možda je i vreme uticalo na ishod glasanja onih neodlučnih. Oni koji su glasali prepodne imali su bolje uslove u odnosu na one koji su popodne do mesta gde glasaju išli po kiši. Šta god da je uticalo, bivši premijer je na kraju dana bio najveći gubitnik izbora, jer je od 41 njegova Demohrišćanska stranka spala na svega 20 mesta u parlamentu. Kao što su analitičari pretpostavljali, najviše glasova dobio je liberal Mark Rute (31 mandat), ali je odličan rezultat ostvario i laburista Job Koen (30 mesta u parlamentu). Iako je osvojio 23 poslanička mesta, apsolutni pobednik izbora je Gert Vilders, koji je u prethodnom sazivu imao devet od 150 mandata u holandskoj Skupštini.
Nemaju holandski političari rok od mesec, ili dva da sastave Vladu. Sastavljenje koalicije i pregovori mogu da traju veoma dugo, a rekord je 208. Svi se nadaju da se tako nešto ovog puta neće desiti, ali i ne veruju u veoma optimističnu prognozu Rutea da će se to desiti do sredine jula. Kad god da dobiju Vladu i koja god da je kombinacija na vlasti u Holandiji, neće se mnogo toga promeniti u odnosima sa Srbijom. Ratka Mladića i Gorana Hadžića i dalje željno očekuju u Sheveningenu.

BICIKLI
Iako imaju više bicikala nego stanovnika stanovnika, Holanđani nisu izumeli ovo prevozno sredstvo. Svake godine se u Holandiji proda milion, a ukrade 800.000 bicikala.

ARHITEKTURA I UMETNOST
Holandija je raj za ljude koji vole istorijske gradove. Ona je, takođe, trendseter u modernoj arhitekturi. Roterdam je Meka moderne holandske arhitekture, a Asterdam grad umetnosti, ponosan na čuvene flamanske slikare

KUHINjA
Holanđani vole sirovu haringu. Prosečni Holanđanin pojede oko 85 kila krompira godišnje. Egzotična hrana je takođe popularna, posebno u restoranima. Takođe su popularni i po sirevima i najveći su izvoznici u svetu ovog prehrambenog proizvoda.

AMSTEL I CRVENI FENjERI
Reka koja je kanalima umrežila Amsterdan, jedan je od zaštitnih znakova ovog grada, koji još nazivaju Diznilendom za odrasle. Kraj kanala prostire se nadaleko čuvena Ulica cevenih fenjera, sa mnoštvom pabova i kofi šopova – kafića u kojima je dozvoljena konzumacija marihuane, i naravno, izloga iz kojih obnažene lepotice svih rasa, boja i uzrasta nude svoje telo po ceni od 30 do 50 evra.
Zbog svega navedenog, Amsterdam je jedna od omiljenih destinacija ljudi željnih zabave i provoda, a jednosatno krstarenje rekom Amstel, obavezna turistička ruta.