Kopanje po istoriji

U konkretnom slučaju, i njemu sličnima, e da bi se izbegli nesporazumi koji bi mogli da imaju nesagledive posledice, možda bi bilo najprobitačnije podsetiti se stare narodne – „živi sa živima, mrtvi sa mrtvima“

U subotu, 29. maja 2010. godine, osvećena je obnovljena spomen-kosturnica u Surdulici, koja se nalazi u sastavu tamošnje Tehničke škole. U kriptu kosturnice položeni su posmrtni ostaci Srba, pobijenih od strane bugarskog okupatora za vreme Prvog svetskog rata, od 1914-1918. Ovaj čin pijeteta prema nevinim žrtvama, međutim, pretio je da se pretvori u pravi diplomatski skandal jer na području Surdulice živi i veliki broj građana bugarske nacionalnosti, u rasponu od 10 do 15 posto, zavisno od izvora, a čiji su predstavnici osvećenje kosturnice doživeli kao čin koji može da ugrozi međunacionalne odnose i stvori etničke tenzije između domicilnih Srba i Bugara.

KURIR I PRIVATNA LICA

Program osvećenja kosturnice trajao je dva dana i bio je ispunjen sadržajima uobičajenim za takve prilike: u petak, izložba likovnih radova učenika, književni čas, predstavljanje monografije o kosturnici, svečana akademija; u subotu, sveta arhijerejska liturgija, koju su služili episkopi vranjski Pahomije i braničevski Ignjatije, osvećenje kosturnice, umetnički program i svečani ručak. Programom je bilo predviđeno i obraćanje srpskog patrijarha Irineja i predstavnika države, ali se niko od njih nije pojavio.
Porta hrama svetog mučenika Georgija u Surdulici i dvorište Tehničke škole bili su ispunjeni građanima koji su došli da odaju poštu mučenicima, ali po nekim tumačenjima ne u očekivanom broju. Bilo je tu i javnih ličnosti, poput unverzitetskog profesora dr Slavenka Terzića, nacionalnog radnika iz dijaspore Simona Vučkovića, te unuka četničkog vojvode iz Prvog i Drugog svetskog rata, Koste Milovanovića Pećanca. Bilo je upadljivo odsustvo visokih državnih funkcionera, kao i predsednika Opštine Surdulica Novice Tončeva, pa je venac Opštine na spomenik položio opštinski kurir; bilo je nekoliko ličnosti iz političkog miljea Vranja i Surdulice, ali u svojstvu privatnih lica.
Tenzije oko osvećenja spomen-kosturnice počele su više od mesec dana pre ceremonije, tačnije 15. aprila, pismom ambasadora Republike Bugarske u Srbiji Georgija Dimitrova, na adresu vladike Pahomija, u kome se između ostalog kaže: „Ambasada Republike Bugarske u Beogradu sa dubokom zabrinutošću prati najave predviđenog polaganja kostiju `srpskih mučenika, pobijenih bugarskim okupatorom za vreme Prvog svetskog rata` u novoizgrađenoj spomen-kosturnici. Javna upotreba jezika mržnje protiv bugarskog naroda u vezi sa ovim događajem budi u nama veliku uznemirenost. Izražavamo strahovanje da takva retorika stvara pretpostavku za veštačko izazivanje napetosti između Srba i Bugara koji zajedno žive na teritoriji Surdulice. Svi mi jasno osuđujemo zločine počinjene u prošlosti i ne želimo da se oni ponove ubuduće. Savremena realnost na Balkanu i u celoj Evropi nam nalaže da se okrenemo budućnosti i da sagradimo zajednički dom u okviru EU gde bi živeli u miru, toleranciji i prosperitetu bez granica, u uzajamnom poštovanju etničke pripadnosti i zajedničkom ispovedanju pravoslavlja. Vaše preosveštenstvo, apelujem da upotrebite svoj autoritet u ime nedopuštanja stvaranja tenzije između predstavnika dvaju bratskih, pravoslavnih naroda, i dveju susednih, prijateljskih zemalja“.
Nesporazum je produbljen Saopštenjem za medije Demokratskog saveza Bugara (DSB) iz Bosilegrada, od 20. aprila, koje je radikalizovalo stavove iz pisma ambasadora; u njemu se između ostalog navodi: „Imajući u vidu da je inicijator tog poduhvata SPC poznata kao nosilac krajnjeg velikosrpskog nacionalizma, DSB podseća na tragične događaje početkom devedesetih godina prošlog veka kada su održane slične pogrebne ceremonije u Bosni s ponovnim sahranjivanjem kostiju `srpskih mučenika pobijenih u Drugom svetskom ratu od strane Hrvata i Muslimana`. One su poslužile kao detonator u društvu što je razorilo etnički mir i dovelo do užasnog građanskog rata`.
DSB zatim podseća da u Surdulici živi mešovito bugarsko i srpsko stanovništvo, te izražava bojazan da izgradnja kosturnice može da suprotstavi stanovništvo, da razori građanski mir i dovede do etničke napetosti. Takođe, DSB skreće pažnju da se kosturnica nalazi u dvorištu škole, što je nedopustivo sa pedagoške tačke gledišta, zato što učenici bugarske narodnosti treba da žive sa osećanjem krivice i sramote što su Bugari, a sa druge strane kod učenika srpske narodnosti može doći do povećanja netrpeljivosti i mržnje prema njima.
U Saopštenju DSB zatim se izražava sumnja u broj žrtava: „Da li je bugarska armija u Surdulici pobila tri, četiri, šest, deset, ili petnaest hiljada ljudi (na spomen ploči postavljenoj 1974. godine, piše 20.000 – p.a.)“? DSB to smatra proizvoljnim licitiranjem ciframa, pošto nisu pronađene masovne grobnice, izvršena ekshumacija i stručna istraživanja od strane nezavisnih eksperata, što pokazuje neozbiljnost tvrdnji i njihov politički umišljaj.
„Na bazi sličnih falsifikata“, kaže se dalje u saopštenju, „Bugarska je po Nojskom ugovoru kažnjena teškim vojnim reparacijama i predavanjem Srbiji iskonskih bugarskih teritorija. Izgradnjom kosturnice posle jednog veka se pravi pokušaj za materijalizovanje tog falsifikata i opravdanje asimilacione politike protiv bugarskog stanovništva u Srbiji“. Po DSB-u, usled toga je nestalo četiri petine bugarske populacije u Srbiji, a izgradnja kosturnice je nastavak te politike. Tako, DSB poziva da se prestane sa „prizivanjem aveti prošlosti“ i na okretanje ka budućnosti.
„U protivnom“, kaže se u Saopštenju, „DSB ima puno moralno pravo da izgradi spomenik nevinim žrtvama pobijenim 1915. godine u Bosilegradu od strane razbojničke čete Koste Milovanovića Pećanca“. Saopštenje se završava apelom srpskim i bugarskim vlastima, te SPC, protiv takvih činova koji generišu mržnju i etničku netrpeljivost, kao i istoričarima oba naroda da usaglase napore kako bi se utvrdila istorijska istina.

PRAVILA POLITIZACIJE

Kao i obično, i u ovu se priču umešala politika, pa su državni organi u sklopu svoje strategije ostali indiferentni, a celu stvar prebacili u ruke SPC i udruženja građana „Stara Surdulica“, koja se javlja kao inicijator i promoter obnove kosturnice. U tom smislu, SPC, odnosno vladika vranjski Pahomije, odgovara i bugarskom ambasadoru i DSB.
„SPC“, kaže se između ostalog u Saopštenju Eparhije vranjske, „nije nikada bila nosilac velikosrpskog nacionalizma niti je organizovala `pogrebne ceremonije`, već je ona bila i biće zaštitnik srpskog pravoslavnog naroda, njegove duhovnosti, kulture i istorije u skladu sa pravoslavnim hrišćanskim učenjem, koje kaže da `ljubimo i neprijatelje svoje`. Spomen kosturnica u Surdulici podignuta je 1924. godine, a obnovilo ju je udruženje „Stara Surdulica“ uz pomoć Ministarstva za rad i socijalnu politiku i Ministarstva kulture 2007. godine. Dakle, ne radi se o novoizgrađenoj kosturnici, već o obnovi izuzetno značajnog spomenika kulture, čijem su osvećenju 1924. prisustvovali lično kralj Aleksandar i predstavnici Vlade Srbije, a osvećenje je izvršio tadašnji srpski patrijarh Dimitrije. Spomen kosturnica je podignuta na istom mestu gde su je bugarski okupatorski fašistički vojnici 1941. i 1943. godine srušili“.
Eparhija vranjska povodom sumnji u verodostojnost istorijskih činjenica bugarskog ambasadora i DSB upućuje na izveštaj Međunarodne komisije za ratne zločine, predvođene švajcarskim profesorom Arčibaldom Rajsom i američkim novinarom Vilijamom Drajtonom od 18. decembra 1915. godine, u kome se kaže „da je prema broju identifikovanih surduličkih žrtava njihov broj između 3.000 i 4.000“.
„SPC, odnosno Eparhija vranjska“, kaže se dalje u saopštenju, „ne priziva nikakve `aveti prošlosti` niti se bavi bilo kakvim političkim konotacijama događaja iz Prvog svetskog rata, ali smatra da je obnova Spomen-kosturnice odgovoran odnos potomaka prema svojim precima, koji su pobijeni samo zato što su pripadali srpskom narodu. Po Božijem promislu, pronađene kosti surduličkih mučenika pružaju priliku svima nama, a naročito pripadnicima DSB i predstavnicima bugarske ambasade u Srbiji, da se kroz pokajanje i oprost stavi tačka na zločine učinjene u Prvom i Drugom svetskom ratu nad nedužnim stanovništvom Surdulice i juga Srbije. SPC, Eparhija vranjska je do sada predano radila, a radiće i ubuduće na zbližavanju bratskih – srpskog i bugarskog naroda i na jedinstvu naših sestrinskih Crkava. Nećemo dozvoliti nikakvu politizaciju istorijskih činjenica bez obzira ko to i zbog čega želeo“.
Politizacija, međutim, ne pita da li je ko ferma ili ne, ona funkcioniše po svojim pravilima. U konkretnom slučaju, i njemu sličnima, e da bi se izbegli nesporazumi koji bi mogli da imaju nesagledive posledice, možda bi bilo najprobitačnije podsetiti se stare narodne – „živi sa živima, mrtvi sa mrtvima“.

SLAVOLjUB STAJKOVIĆ
ISKUŠENjA NAKARADNE POLITIKE
– U istorijskom kontekstu, posle 1924. kada su osvećenju kosturnice u Surdulici prisustvovale najviše svetovne i duhovne vlasti, ovo je najveći istorijski događaj. Kosti mučenika, pobijenih od okupatora, napokon su našle mir. Na mene je osvećenje obnovljene kosturnice ostavilo veoma upečatljiv utisak, naročito prilikom prenošenja moštiju, kada je nastao muk, kada su svi prisutni shvatili obim tragedije koja se tada desila – kaže narodni poslanik DS.
-Ne mislim da je ovaj čin bio uperen protiv bilo koga, suština je u tome da takve tragedije ne smeju da se ponove, bilo gde, bilo kome. Niko, a pogotovo žitelji Opštine Surdulica bugarske nacionalnosti ne bi trebalo da strahuju ni od čega, i siguran sam da su svi građani Surdulice, bez obzira na njihovu nacionalnost, shvatili kakve posledice preti da donese politika, koja u jednom trenutku može da postane nakaradna, posebno tamo gde joj nije mesto. Ta ruka, koja je to počinila srpskom narodu u Surdulici, činila je to isto i svojim sunarodnicima, neistomišljenicima. Zbog toga mislim da nema potrebe za ikakvim tenzijama, Srbija je danas okrenuta evropskim integracijama, ona je multietnička, kao i Surdulica, i smatram da u tom pravcu treba da se gradi budućnost.
– Što se tiče odsustva predsednika Opštine Surdulica, mislim da to nije politički mudro, čak je i nekulturno. Kao primer je mogao da mu posluži predsednik Boris Tadić, koji je smogao snage da ode u Srebrenicu, i da se pored otpora sa raznih strana, hrabro izvini za sve žrtve za koje su odgovorni pripadnici srpskog naroda u ime jedne sulude politike. U tom smislu, siguran sam da je i Novici Tončevu toga dana mesto bilo tu.

NOVICA TONČEV
NIJE BILO MESTA SLAVLjU
– Uvek podržavam da se spomenici kulture grade; i treba da se obeleže svi zločini, bez obzira ko ih je počinio. Što se tiče same kosturnice, ja sam kao predsednik Opštine pomogao njenu izgradnju i novčanim sredstvima i građevinskim materijalom, i bio sam za to da se pronađene kosti prenesu u kosturnicu. Ali, nisam bio za to da se pravi nekakvo slavlje – kaže predsednik Surdulice.
– Bio je sastanak kod mene, ja sam predložio da se pozovu predstavnici i naše i bugarske Vlade, da se uspostavi puno poverenje između dva naroda, i da se to više nikada ne desi. Lično ladika Pahomije mi je rekao da će doći naš patrijarh, bugarski patrijarh, predsednik Tadić. Ja sam onda rekao, da ako to tako bude, tu ću biti i ja. Neko vreme nakon toga, stiglo je poznato pismo bugarskog ambasadora, posle čega sam uputio pismo ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću, i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, od kojih sam tražio odgovor šta da radim povodom te svečanosti. Od Jeremića nisam dobio odgovor, ali mi je Dačić, prilikom njegove nedavne posete, rekao da imamo odlične odnose sa Bugarskom, koja nam pomaže oko ulaska u EU, i da ne treba praviti nikakve tenzije. Međutim, druga strana, na čelu sa narodnim poslanikom Stajkovićem i vladikom Pahomijem odlučila je mimo toga, i zbog toga nisam bio tu toga dana.
– Što se tiče odlaska dece u Jagodinu toga dana, zbog čega me neki optužuju da je bilo namerno, to je bilo zakazano još pre tri meseca. Dragan Marković Palma, moj dugogodišnji prijatelj, omogućio nam je da sva deca iz Surdulice posete zoološki vrt, akva park, muzej voštanih figura, i direktori škola su sami, pred kraj školske godine, odredili datum ekskurzije. Doduše, nisam se setio da će to da se poklopi sa osvećenjem kosturnice.