Neki od posetilaca ne mogu da sakriju oduševljenje jer su otkrili za njih sasvim novi svet, pa sve što vide glasno komentarišu. Drugi su, zaključujemo, po prvi put kročili u muzej i širom otvorenih očiju samo nemo posmatraju
U noći između subote i nedelje (15. na 16. maj), od 18 do dva sata iza ponoći, u Vranju je, kao i u celoj Srbiji, sve bilo u znaku kulture. U sklopu manifestacije „Noć muzeja“, više od 170 muzejskih i galerijskih prostora, u više od četrdeset gradova, bilo je otvoreno za posetioce, a Vranje je, treći put zaredom, dalo svoj doprinos najposećenijoj kulturnoj manifestaciji u državi. Ostaće zabeleženo da je te noći bilo 2.361 posetilaca: Narodni muzej je posetilo 1.335, Muzej kuću Bore Stankovića 483, a Galeriju Narodnog muzeja 543 ljubitelja umetnosti.
Kiša koja je nemilosrdno sipala čitave te subote donela je sumorne misli da ni uveče neće biti bolje, jer kada je takav dan ljudi se obično učaure, ulenje i ne izlazi im se iz kuće. Međutim, sa prvim mrakom, nebo se „zatvorilo“ i „Noć muzeja“ je, na naše veliko zadovoljstvo, mogla da počne. Doduše, toplije obučeni nego prošle godine u ovo vreme, opremljeni dobrim raspoloženjem, radoznalošću, fotoaparatom i, za svaki slučaj, kišobranom, krenuli smo da vidimo kako na licu mesta izgleda taj danima najavljivan „odličan provod u muzejima“ i da se uverimo da li ovogodišnji slogan – „Sanjajte otvorenih očiju“, zaista ima smisla.
SVILEN GAJTAN
Vranjanci imaju tu privilegiju da se Narodni muzej, Galerija Narodnog muzeja i Muzej kuća Bore Stankovića nalaze u prečniku od jednog kilometra, u samom centru grada, i da se sve može razgledati za nekih sat vremena. Tako da u kontinuitetu, još pod utiskom jednog događaja, „ulazite“ u sledeći, što celoj stvari daje posebnu draž. Pred vašim očima smenjuju se epohe, a samo vas školarci, koje su uveliko uhvatili vrbopuc i prolećni neizdrž, povremeno vraćaju u sadašnjost svojim komentarima i smehom.
Ljudi koji su bili zaduženi da osmisle program, nedeljama su radili, mozgali, piskarali i planirali kako da za samo 50.000 dinara, koliko je lokalna samouprava izdvojila za ovu manifestaciju, urade nešto čega se neće stideti.
Oko 22 sata, kada je vaš reporter bio na licu mesta, još uvek nije bilo neke preterane gužve, ali je veče obećavalo. Već na našoj prvoj „stanici“, u velikoj sali Galerije Narodnog muzeja imali smo priliku da se susretnemo sa slikarom i grafičarom Draganom Cohom, koji je posle puno godina ponovo u Vranju. Coha je pred posetiocima objašnjavao i pokazao proces nastajanja grafičkog dela od pripreme, obrade materijala do štampanja. Prisutni su i sami mogli da ponešto nacrtaju, kako bi im umetnik to odštampao, a oni dobili lepu uspomenu. Pored nekolicine mlađih ovdašnjih stvaralaca, bilo je tu i sasvim običnog sveta, radoznalaca koji su po prvi put u životu videli, recimo, grafičku presu. Istovremeno smo mogli da uživamo u izloženim grafikama vrsne umetnice Biljane Miljković iz Beograda.
U maloj sali Galerije priređena je izložba „Oružje 18. i 19. veka“ iz etnografske zbirke Narodnog muzeja, gde je, kako reče kustos – etnolog Iva Laković, prezentovano dvadesetak reprezentativnih primeraka vatrenog i hladnog oružja koje karakteriše izuzetna dekorativnost izrade. Bilo je tu kubura, noževa, jatagana, svilenog gajtana, sablji…
Put nas je dalje vodio u Narodni muzej gde je, pored veoma zanimljive stalne postavke, prvi put izloženo osamdesetak, od preko 11 hiljada pronađenih primeraka, originalnog srebrnog novca iz takozvane „Pribojske ostave“. Ovu jedinstvenu zbirku, jednu od najvećih ostava u Srbiji, čine novčići nastali u kovnicama 28 rimskih imperatora. Po kazivanju kustosa – arheologa Gorana Mitrovića radi se o novcu zakopanom u periodu između kraja vladavine Dioklecijana i početka vladavine Konstantina Velikog i on je ili deo porodičnog blaga, ili je bio pripremljen za neku veću isplatu vojske a zakopan je zbog neposredne ratne opasnosti, ili je čak deo legionarske blagajne kada se Licinije povlačio prema Trakiji.
U gužvi već prepoznajemo lica sa prethodne destinacije, smeškamo se jedni drugima kao stari znanci i nastvaljamo razgledanje. A ima tu svega: dragocenog nakita, odeće, upotrebnog pokućstva i ostalih lepih, starih stvari. Neki od posetilaca ne mogu da sakriju oduševljenje jer su otkrili za njih sasvim novi svet, pa sve što vide glasno komentarišu. Drugi su, zaključujemo, po prvi put kročili u muzej i širom otvorenih očiju samo nemo posmatraju. Susrećemo i direktora Muzeja Slađana Ivanovića. Zadovoljan je iako ga loše vreme ne raduje, jer smatra da će to uticati na nešto manju posetu nego lane kada je bilo oko 4.000 posetilaca.
GUST SAOBRAĆAJ
– „Noć muzeja“ je nastala 2005. godine i jedan je od najpoznatijih kulturnih brendova u Srbiji koji na popularan način promoviše muzeje i kulturnu baštinu. Mnoge ustanove, koje učestvuju u „Noći muzeja“, za samo jedno veče beleže više posetilaca nego tokom čitave godine, a naši sugrađani su, osim izložbi pripremljenih za ovu priliku, u mogućnosti da se upoznaju i sa našom stalnom postavkom – kaže IVANOVIĆ.
U međuvremenu, na trgu ispred Muzeja, već se okupilo dosta sveta koji strpljivo, dakle netipično za nas, čeka da uđe. Drugi, pak, kreću ka naselju Češalj i Borinoj kući, gde je priređena izložba istorijskih, pozorišnih i književnih dokumenata vezanih za obeležavanje 100 godina od štampanja „Nečiste krvi“.
U Baba Zlatinoj ulici već je „gust saobraćaj“. Najviše je onih „srednjih godina“, lepo obučenih, kojima izraz lica kao da govori da ovo za njih nije običan izlazak. Presreću nas glumci Pozorišta „Bora Stanković“, kostimirani u likove iz Borinih „Božjih ljudi“. Neki posetioci su iznenađeni, neki zbunjeni. A u dvorištu Borine kuće, vreme kao da je zaustavljeno. I dok potpetice lupkaju kamenim dvorištem, u vazduhu se, posle kiše, oseća miris ruzmarina i vlada neki čudan mir. Unutra je tesno, malo mesta, a dosta sveta i svi bi da zavire u svaki kutak.
Razgledajući izložene eksponate prisećamo se zanimljivih podataka vezanih za „Nečistu krv“. Kustos priča da je ona zamišljena prvo kao pripovetka koja je objavljivana u niškom časopisu „Gradina“, sve dok to nije prekinuto kada je uredmik odbio da objavi scenu Sofke sa umobolnim Vankom, a Bora nije hteo da menja tekst. Roman je završio 1909. i dok je bezuspešno pokušavao da nađe izdavača objavljivao ga je u nastavcima, u „Letopisu matice srpske“. Naredne 1910, budući da je odbijen i od Kolarčeve zadužbine, odlučuje „Nečistu krv“, svoj prvi roman, objavi sam, pa daje „Književni oglas“ koji će A. G. Matoš štampati u zagrebačkom „Savremeniku“… Sve je to u ovim vitrinama.
I naša šetnja se već privodi kraju. Ljudi, tiskajući se ka kapiji, glasno komentarišu viđeno i razmenjuju utiske. Jedni kažu da su proveli neobično veče, drugi su prijatno iznenađeni koga su sve sreli, treći su ubeđeni da na ovakivim mestima možete da uživate, a da vas niko ne „guši“, četvrti zaključuju da im je ostalo i za piće negde u gradu…
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.