Slučajni partneri

Goran Tasić Gokče, prema rečima Mojsilovićevića koji ga je i uveo u visoku politiku, upravljao je gradom na ovaj ili onaj način. Iako svi koje je Lale spomenuo negiraju da su glavni junaci ove tužne i ružne priče, slika je kompletna

„Gokče mi je pretio da će mi pobiti porodicu“. „Gogče je upravljao odborom DSS-a i ucenjivao Dejana Stanojevića“. „Kao narodni poslanik vršio sam pritisak na lokalno pravosuđe“. „Gogče je pretio predsedniku suda i tužiocu, družio se sa demokratama i bio intiman sa socijalistima“… Ovo u samo neke od izjava narodnog poslanika Nove Srbije i doskorašnjeg predsednika vranjskog odbora te stranke, Radoslava Laleta Mojsilovića, u prošlom broju novina „Vranjskih“, koje su izazvale burne reakcije posle prvog njegovog pojavljivanja u javnosti posle duže pauze. Sasvim opravdano, jer slika koju je Lale izneo o tamnoj strani ovog grada poražavajuća je – „neformalni centri moći“ ulazili su kod gradonačelnika kad god im se prohtelo, pretili najvišim organima vlasti, prekidali skupštine, pravili i rasturali koalicije…

A U PISMU PIŠE…

Goran Tasić Gokče, prema Mojsilovićevim rečima, upravljao je gradom na ovaj ili onaj način, ili bar bio blizu toga da u svojim rukama drži moćne poluge vlasti. Naravno, nema milosti za Laleta, jer je on taj koji je Tasića uveo u visoku lokalnu politiku, i omogućio mu da se pita o najvažnijim pitanjima zajednice, a da pri tome nema nikakvu formalnu funkciju. Svi sagovornici „Vranjskih“ negiraju da su glavni junaci ove tužne i ružne priče, ali je slika kompletna – nedostatak javnosti u radu, nezainteresovanost za javno dobro, sitnošićardžijska politika i slični načini razmišljanja konačno se ovih dana obijaju o glavu svih nosilaca takve pameti. No, pođimo redom.
Najpre, poslanik Mojsilović otkrio je da su tadašnji predsednik Okružnog suda Dragan Stefanović i Okružni tužilac Milan Božilović primali preteća pisma od Gorana Tasića Gokčeta, ali imali i politički pritisak od strane samog Mojsilovića. No, rečeni su tada ćutali o tome, a ni danas ne otkrivaju mnogo od događaja koji su po sebi zapanjujući, i koji bi, da ovde postoji bilo kakva država ili vlast, brzo doveli do krajnjih konsekvenci. Doskorašnji okružni tužilac Milan Božilović ni sada nije želeo decidirano da prizna da mu je Tasić pretio, ali ipak potvrđuje da mu je Tasić pisao.
– Da, primio sam Tasićevo pismo, i prosledio ga nadležnima. Sad, da li su to bile pretnje ili nešto drugo… Uglavnom, ništa nije bilo prepušteno slučaju. I to nije bio jedini takav slučaj, a ja sam imao i obavezu da o takvim situacijama obavestim nadležne – kaže Božilović.
Na pitanje da li je ikada po tom pitanju, pisma/pretnji Gorana Tasića, dobio odgovor „nadležnih“, Božilović ostaje tajanstven.
– Nemojte sada o tome. Svaka služba je odradila svoj deo posla, tako je bar tada bilo – kaže Božilović.
Ipak, kada se ova izjava uporedi sa onom od pre godinu dana, kada je Tasić bio u pritvoru, ona dobija sasvim drugačije značenje. Božilović je, naime, tada tvrdio da „nikakvih pritisaka nema“, mada su oni „u takvim slučajevima uobičajena stvar“.
– Ovoga puta mene lično niko nije zvao. Dakle, nije bilo ni pretnji. U ovakvim slučajevima ima „interesovanja“. Interesuju se advokati, rodbina, prijatelji. To pravosuđu smeta, ali pred sobom ima zakone koje mora poštovati – rekao je tada, u martu 2009. godine, Božilović, i ostavio javnost u nedoumici, da li je govorio istinu pre godinu dana, ili danas.
I njegov tadašnji parnjak, predsednik Okružnog suda Dragan Stefanović, ostao je dosledan u izbegavanju razgovora na ovu temu.
– Ja sam se o tome izjašnjavao, i vi ste pisali, i nemam sada drugo objašnjenje. Pročitao sam Mojsilovićev intervju, ali nemam nikakav dalji komentar. Ko to prati, mogao je da vidi – kratak je Stefanović.
No, ni 12. marta 2009. godine, prilikom produženja privora Goranu Tasiću i Ivici Vojinoviću, a u predmetu „pokušaj ubistva“ vezano za slučaj Aleksandra Dimitrijevića, Stefanović nije bio rečitiji. On ni tada „detaljnije nije želeo da govori o tome“, mada je direktno potvrdio da je u ovom slučaju na njega vršen politički pritisak.
– Reći ću vam samo jednu reč – da. Ali, ne mogu da ulazim u detalje – rekao je tada Stefanović.

SAMO KOMŠIJA

I sada, šta? Jedan narodni poslanik priznao je javno da je pritiskao pravosuđe, sami akteri priče priznali su da je na njih bilo pritisaka i imenovali su aktere. Slika je, dakle, potpuno jasna. Nije prvi put da se postavlja pitanje čitaju li nadležni novine, ali je ovoga puta kristalno jasno da će svi biti u opasnosti, a naročito pravni poredak ove zemlje, ako se nadležni, pre svega policija i tužilaštvo, ogluše na iznošenje ovako jasnih stavova. Naime, ako nadležni sada iskuliraju, prenebregavajući napade na svoje, kako li se tek zlo piše običnim građanima?
No, kako misle i govore pravosudni prvaci, tako se ponašaju i politički lideri vranjske čaršije. Dejan Stanojević, predsednik lokalnog DSS, koga je Mojsilović optužio da je bio pod direktnim uticajem Gorana Tasića i koji ga je uz to i ucenjivao, napisao je kraći komentar čitave priče, u kome nema ničeg suštinski novog, niti preterano važnog (Vidi okvir). Ni gradonačelnika Igor Andonov, potpredsednik DS i zamenik gradonačelnika navode iz intevjua ne vidi kao posebne. On kaže da Tasića poznaje od detinjstva, da su u ranijem periodu bili i komšije, te da mu je, „kao stomatolog, nekada popravljao i zube“.
– Nije tačno jedino da me je stalno posećivao. Treba policija i sudstvo da rade svoj posao, pa da jasno znamo ko je kriv, a ko prav. Nije na političarima da se time bave. Jeste, znam Tasića toliko godina, ali iz privatnog života, nisam ga upoznao kada sam ušao u politiku. A zašto je on postao blizak sa mnogima tek kada su ušli u politiku i ko je kome bio potreban, to njih pitajte – kaže Andonov i dodaje da sa Tasićem nema nikakvog posla.
Ali, Radoslav Mojsilović kaže da je Tasić bio inspirator izlaska, a potom i vraćanja Nove Srbije u vladajuću koaliciju, gde je ova stranka partner socijalista koju ovi čine sa DS i G17, pa ispada da su demokrate sa Tasićem imale itekakav posao. Andonov kaže da se tada po skupštinskoj sali pričalo da Gokče izaziva krizu parlamenta telefonskim pozivima, ali da ništa od toga on lično ne može javno da potvrdi.
– Pa zato smo mi i insistirali i insistiramo da NS više ne bude deo koalicije. Javno smo, i u Beogradu, rekli da stvari u NS nisu dobre i da se ne zna ko upravlja tom strankom. Događaji su pokazali ko je bio u pravu. Šta ćemo ako se sada pojavi neko nepoznat, sasvim treći, i pokaže se da on upravlja Novom Srbijom – pita se Andonov.
Bez obzira na sve, valja zamisliti skupštinu koja odlučuje o najvažnijim lokalnim stvarima, a zavisi od poziva jednog „kontroverznog biznismena“ i čoveka koji se brani od dve optužbe za pokušaj ubistva. I treba se setiti ko je omogućio takvo ponašanje na lokalnoj političkoj sceni, kada naredni put dođe vreme svođenja računa sa građanima. Ni prvi socijalistički operativac Zoran Antić ne negira svoje poznanstvo sa Tasićem, ali tvrdi da je ono isključivo lične prirode. Kaže, oni su u neformalnim odnosima, ili „neformalni susreti da, politika ne“. Uz to, Antić potvrđuje da je jedan od zahteva SPS-a prilikom sklapanja koalicionog sporazuma sa NS bio da se Tasić, ali i Dragan Nikolić, tadašnji šef Okružnog odbora stranke, nigde zvanično ne pojavljuju u ime stranke, pa samim tim i koalicije.
– Niti smo mu šta obećavali, niti je on nešto tražio od nas. Imao sam sa njim formalne kontakte oko FK Železničar, a srećemo se i danas, ali to su uobičajeni dnevni kontakti – kaže Antić.
E sad, Antić nije pojasnio da li u „uobijačene kontakte“ računa i zajedničku vožnju sa Tasićem pre samo nedelju dana, koju je video čitav grad. Bilo kako bilo, ispada da su i socijalisti bili Gokčetove žrtve, jer su morali da peglaju koalicione probleme. Samo, Antić tvrdi da je na NS, preko beogradske centrale, izvršen „strahovit pritisak“, posle koga je pokušaj drmanja koalicije, verovatno Tasićeva ideja, potpuno neutralisan.
– Sad svoje probleme oni neka rešavaju. Za ove dve godine, nikada nismo imali probleme ni sa NS, ni sa Tasićem – jasan je Antić.
No, biće da stvari ne stoje baš tako kako ih Antić predstavlja. Priča se da je prvi sukob na liniji Gokče – SPS izbio još pre formiranja prethodne vladajuće koalicije, 2004. godine. Tada se, kaže legenda,

SLUČAJNI PARTNERI

Tasić se infiltrirao u sve vladajuće, ili buduće vladajuće stranke u Vranju, osim među socijaliste.
– Jedva smo sprečili da on lično, ili preko svojih ljudi, uđe u SPS. Bilo je i tada mnogo pretnji, a pamtimo i sivi „audi“ koji je po ulicama pratio neke od naših funkcionera – kaže jedan socijalista sa dužim pamćenjem.
I tako, ispada da je Goran Tasić Gokče poznanik sa svima, ali sasvim privatno, slučajno, na drugarskoj osnovi, a da nikada, osim preko Mojsilovića, nije vršio uticaj na lokalnu politiku i političare. O tome bi i gradonačelnik Stojčić mogao što – šta da kaže, samo da nije uvek nedostupan za javne izjave povodom svih slučajeva koji nisu samoreklamerski. Imao bi da kaže i šta je i kada pregovarao sa Tasićem, da li je uticao na pravosuđe kako bi se ovaj pustio iz pritvora, da li je Grad, preko Stojčića, odvajao pare za banjski Železničar mimo sportskih rezona, a zahvaljujući nepodnošljivom pritisku koji je Stojčić trpeo od Tasića… Imao bi Mire mnogo toga da otkrije, ali, ovo je zemlja kabinetskih moljaca koji gledaju samo svoje interese, i to ne dalje od dnevnog, zemlja onih kojima je javnost potpuno nepoznat pojam. Ovako, sve se zna, a svi se pozivaju na nekakvu zakonitost, i to u zemlji u kojoj su zakoni smeće koje svako može da odbaci po sopstvenoj volji. Na kraju, valja primetiti da će „slučaj Tasić“ biti ugaoni kamen prema kome će se, ovih dana, u Vranju sve meriti. Od stava koji svako, svaki pojedinac i institucija, zauzme prema ovom pitanju, moći će da se meri količina nečije vere u pravnu državu i demokratiju. Ili obrnuto, naravno.

SAOPŠTENjE ANEM-a
NOVINARI OSTAVLjENI BEZ ZAŠTITE
Povodom novih medijskih napada na srpske slobodne novinare i medije oglasila se i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). U saopštenju za javnost ove medijske organizacije, koje je potpisao predsednik Saša Mirković, najoštrije se protestuje povodom daljeg ugrožavanja lične bezbednosti novinara u Srbiji, a posebno u slučaju Brankice Stanković, novinarke TV B92, i potpredsednika NUNS-a i glavnog i odgovornog urednika „Vranjskih“ Vukašina Obradovića.
Podsećajući da je sud odbacio optužbu za pretnje Stankovićevoj, te da je Obradović izjavio da strahuje za svoje novinare i članove svoje porodice nakon serije tužbi i prijava koje je protiv njega podneo Goran Tasić Gokče, ANEM je ukazao da pretnje kojima su novinari izloženi kada se usude da progovore o krivičnim postupcima koji su vođeni ili se vode protiv vođa navijačkih i drugih ekstremnih grupa, kao u slučaju Brankice Stanković, ili protiv lokalnih moćnika, kao u slučaju Vukašina Obradovića.
– Banalizovanje takvih pretnji kroz praksu domaćih sudova i njihovo svođenje na privatni teren običnih uvreda, kao svoj efekat imaju ne samo ugrožavanje bezbednosti onih najhrabrijih i najprofesionalnijih unutar novinarske profesije, već i jasnu poruku medijima da postoje teme o kojima je bolje ćutati. Bez adekvatne zaštite ostavljeni su ne samo Brankica Stanković i Vukašin Obradović, već i pravo svakoga na slobodu izražavanja, koja nužno obuhvata i pravo javnosti da prima informacije o događajima i ličnostima o kojima javnost ima pravo da zna – kaže se u saopštenju ANEM-a.
Borba države i društva u celini protiv organizovanog kriminala i nasilja, koju najviši državni organi deklarativno ističu kao jedan od prioriteta državne politike, nezamisliva je i neostvariva bez slobodnih medija i novinara, koji će bez straha za svoje živote, živote članova svojih porodica i sebi bliskih osoba, slobodno izveštavati o stvarima od javnog interesa, saopštio je ANEM, iskazujući punu solidarnost sa Brankicom Stanković, Vukašinom Obradovićem i svim novinarima koji su izloženi pretnjama zbog posla koji obavljaju.
Na kraju saopštenja od nadležnih se zahteva da preduzmu adekvatne mere zaštite ugroženih novinara, ali i druge energične mere u okvirima svojih nadležnosti u interesu zaštite prava na slobodu izražavanja i ostvarivanja funkcije medija u demokratskom društvu.

DEMANT
VRANjSKE 688; „GOKČE MI JE PRETIO DA ĆE MI POBITI PORODICU“

Lale pokušava da opere biografiju

Povodom teksta objavljenog u Vašim novinama od 29.04.2010. godine, u kome je odgovarao na pitanja vašeg novinara, Radoslav Lale Mojsilović, a po zakonu o javnom informisanju, molimo vas da na istoj 10 strani vaših novina objavite naš demant. Oštro demantujemo da je DSS ikada bila pod nečijom kontrolom, kako Vi pišete u daljem tekstu, a posebno ne pod kontrolom Gorana Tasića. Da je gradski odbor DSS bio pod kontrolom Gorana Tasića, sada bi DSS bio deo lokalne vlasti i pripadao bi vladajućoj koaliciji, kao Nova Srbija. Gradski odbor DSS uvek se nalazio samo pod kontrolom svojih 5000 glasača, stečenih radom i zalaganjem, a ne plaćanjem 1000 dinara, kao neki… Mi smo ponosni što se sada nalazimo u opoziciji i ne pripadamo koaliciji koja Vranje vuče u propast.
Po rečima Mojsilovića ispada, da su sada svi bili prijatelji sa Goranom Tasićem, osim njega samog. I gradonačelnik Miroljub Stojčić, i Dejan Stanojević, i Zoran Antić, i Igor Andonov. Takav pristup rešavanju svojih problema, nije ljudski, a nije ni muški. Sada Lale želi da prebaci loptu na tuđi teren, da opere svoju biografiju. To tako ne može. Vranje je mali grad i svako zna ko je sa kim prijatelj, a ko je sa kim neprijatelj.
Narodni poslanik Radoslav Mojsilović kaže da zna ko je pisao uvredljive grafite protiv DSS i Dejana Stanojevića. Pozivam ga da to saopšti MUP-u i Tužilaštvu, jer neprijavljivanje krivičnog dela je samo krivično delo. A pisanje grafita i javnih pretnji predstavlja teško krivično delo. Ja sam 2007. godine, podneo krivičnu prijavu protiv NN lica kao predsednik gradskog odbora DSS, zbog pisanja uvredljivih grafita protiv DSS, predsednika izvršnog odbora Jovana Palalića i mene lično. Pozivam MUP i Tužilaštvo da to ispitaju do kraja.
Drago nam je što trenutno Novu Srbiju vode ljudi kao što su Slobodan Nešić, dr Joksa, Peđa, Mario, dr Sunčica, Popke i drugi, jer su to pre svega naši prijatelji, časni, vredni i pošteni ljudi sa kojima gradski odbor DSS želi saradnju u narednom periodu.
Predsednik GrO DSS Vranje
Dejan Stanojevića