Kako dostići sporu pravdu

Pravosudne strukture vlasti su povukle nogu, ali po našem osveštanom običaju, svi čekaju da vide šta će sa tom nogom biti

– I posle reforme pravosuđa- i dalje postoji nepotrebno odugovlačenje postupaka, zakazivanje predmeta za duži period, veliko kašnjenje sudija na zakazana ročišta, kao i vrlo slab rad izvršnog odeljenja – kaže Dragan STOJANOV, predsednik Zajednice advokata Vranja.
O ovim temama – objašnjava on – raspravljalo se na sastanku predstavnika Zajednice advokata i v. d. predsednika Osnovnog suda u Vranju, Staniše Kačenkova, održanom u prošli utorak. Za sredu je zakazan sastanak sa v. d. predsednikom Višeg suda u Vranju, Stanišom MIHAJLOVIĆEM.
– Kačenkov je – nastavlja Stojanov – ovakvo stanje pokušao da opravda delom objektivnim okolnostima, a delom je prihvatio da se nedostaci ubrzano otklanjaju. Sad, ne bih želeo da ispadne kako je reforma kriva za ovakvu situaciju; ti su problemi i pre nje bili gorući. Ali, očekivalo se da će se ovo nasleđeno stanje stvari u vranjskom pravosuđu od 1. januara 2010. urgentnije rešavati. Mada, još je, posle samo četiri meseca, rano donositi zaključke o dosadašnjim dometima reforme.

SITO REFORME

Sa ovom se potonjom konstatacijom slažu svi naši sagovornici na temu prvih efekata reforme srpskog pravosuđa, koja, dakako, nije zaobišla ni Vranje. Ambiciozno zamišljena, reforma (koju njeni oponenti degradiraju smatrajući da se radi samo o reizboru sudija i tužilaca) bi trebalo da obezbedi građanima pravo na fer i pravično suđenje, kao i olakšan pristup sudu i brže ostvarivanje i zaštitu prava građana u postupcima pred sudovima.
Došlo je do velikih pretumbacija, mnoge sudije i tužioci su ostali bez posla, neki su, pak, raspoređeni u druge gradove, a pojedini i napredovali. Svojevrstan šok bio je neizbor, a samim tim i gubitak radnih mesta, čelnih ljudi vranjskog pravosuđa – predsednika Okružnog suda u Vranju Dragana Stefanovića, te okružnog i opštinskog javnog tužioca, Milana Božilovića i Zareta Dinića. Okružni sud, koji je i do reforme patio od nedostatka sudija, ostao je, pored Stefanovića, i bez Gorana Despotovića i Slavice Stojiljković, a Opštinski sud ostao je bez čak devet sudija: Ljubinke Veličković, Dušanke Antić, Dragane Tasić-Stanković, Svete Djorđevića, Zorice Veličković, Ninoslava Avramovića, Milana Stojkovića, Zorana Djorđevića i Čedomira Nedeljkovića. Bez tužilačke funkcije u Okružnom tužilaštvu pored Božilovića ostali su Stana Mitić, Miroslav Manasijević i Radica Ristić, iz Opštinskog, uz Dinića, koji nije prošao sito reforme, otišli su u druge gradove Milica Petković, Boban Jovanović i Bojana Mitić.
Postavlja se pitanje, da li je sveobuhvatna reforma srpskog pravosuđa bila vredna ovolikih „žrtava“, i kakvi su njeni prvi dometi. Sagovornici su upadljivo oprezni, ističu da je premalo vremena prošlo da bi se doneo validan sud o prvim efektima reforme.
-Uzimajući u obzir – kaže Dragan Stojanov – verovatne greške u oko 10 odsto slučajeva pri izboru sudija, smatram da je preostali deo izbora obavljen korektno. Još uvek postoji određena neusaglašenost i usporavanja, za koje smatram da će u narednom periodu, izborom nedostajućih sudija, biti otklonjeni.

TURBULENCIJE

Staniša Mihajlović, v. d. predsednika Višeg suda u Vranju, na stvar gleda sa optimizmom:
-Do 1. januara 2010. u Višem sudu radilo je deset sudija, sada radi osam; no, i sa manjim brojem sudija obavljaju se poslovi propisani Zakonom o uređenju sudova. U prva četiri meseca tekuće godine, od početka sprovođenja reforme, a imajući u vidu norme koje su važile za sudije do 2010. godine, Viši sud je uspešno radio. Mora se pri tome imati u vidu, da je od sadašnjih osam sudija, šest tek počelo sa radom u Višem sudu, i da je neophodno potrebno vreme za izučavanje predmeta koje su dobili otkada su tu.
Mihajlović ističe da se redovno dostavljaju izveštaji o radu Apelacionom sudu i Vrhovnom kasacionom sudu, i da na njih nema primedbi. U planu su i inovacije u Višem sudu.
-Od 2011 – kaže Mihajlović – počeće primena softverskog sistema za automatsko vođenje predmeta, što će omogućiti njihovu brzu obradu, kao i veću transparentnost i javnost u radu sudova. U toku godine, predviđena je i edukacija sudskih zapisničara i radnika pisarnice.
Kako, pak, stranke reaguju na reformu pravosuđa, ako se ima u vidu da na sudu uvek jedna strana u postupku gubi, a druga dobija, nema nerešenog rezultata; logično je da se gubitnička strana ljuti, na šta još po poslovici ima pravo.
-I građani se – kaže Mihajlović – još privikavaju na novu organizaciju pravosuđa, tako da je broj pritužbi i žalbi građana na rad suda otprilike na istom nivou kao u istom periodu prethodne godine.
No, ne bi ovo bila Srbija, pogotovo Vranje, da se u celu priču oko reforme pravosuđa nije umešala i politika, još pre stupanja na snagu novih pravila. Opozicione stranke smatraju da vladajuća koalicija ovom reformom želi da sebi obezbedi tako važan segment vlasti kao što je pravosudna, te da se time ugrožava nezavisnost sudstva. Predsednik GrO DS i narodni poslanik, advokat iz Vranja Goran STEFANOVIĆ, ne deli to mišljenje.
-Ne, nema politike. Ono što se znalo i očekivalo, to je da je reforma pravosuđa bila neophodna, iz više razloga: neefikasnost sudova, nedovoljna zainteresovanost sudija kako za postupke, tako i za sopstvenu edukaciju, preveliki broj zastarelih predmeta, i samim tim je došlo do pravne nesigurnosti građana.
Stefanović je mišljenja da pravi efekti reforme još nisu vidljivi u punoj meri.
-Po najavama iz Visokog saveta sudstva, prvi presek se očekuje sredinom godine. Očekujem da će i vranjsko pravosuđe iskazati poboljšanje, kako u brzini, tako i u kvalitetu donetih odluka. Iz svoje svakodnevne prakse, vidim vidim da je interesovanje naročito novoizabranih sudija na većem stepenu, da je zainteresovanost sudija za efikasnost primetna, a ono što je posebno bitno, to je da je uspostavljen mehanizam pri Visokom savetu sudstva za sankcionisanje eventualnih zloupotreba i nepoštovanje zakona od strane sudija. To je suština, jer sada postoji mogućnost da se preispita rad svakog sudije, i to od strane njegovih kolega, takođe sudija. Kod vranjskog, pak, tužilaštva, imamo drugi problem – kadrovi koji su bili kvalitetni, preuzeli su odgovornost za druge gradove; no, već postoji odluka Državnog veća tužilaca da se raspiše konkurs i ovde izaberu tužioci.
Turbulencije su, dakle, velike, ali sve strane u postupku su još veoma uzdržane u procenama efekata reforme i njenih daljih dometa. Pravosudne strukture vlasti su povukle nogu, ali po našem osveštanom običaju, svi čekaju da vide šta će sa tom nogom biti.

VOX POPULI
DA LI OSEĆATE EFEKTE REFORME PRAVOSUDjA?
Dragan Stanković (50), penzioner:
– Za sada ne.
Lidija Kostadinov (18), učenica:
– Ne, moj drug oseća.
Ivan Dodić (27), radnik:
– Kod nas se ne oseća.
Zoran Todorović (55), radnik:
– U Vranju ne, u državi uopšte vidi se pomak.
Mladen Djorđević (21), radnik:
– Ne, možda za koju godinu.