Prvoborci i potomci

Kako je baš Mihailović, koji je do tada radio u štampariji „Nova Jugoslavija“, postao glavni i odgovorni urednik KZ, a potom i organizator „Borine nedelje“; kako je društvena organizacija postala udruženje građana, ko su bili članovi Odbora…

Dokumentacija vezana za istorijat „Borine nedelje“ nije dostupna široj javnosti jer se, umesto u arhivama nadležnih institucija, nalazi u posedu Miroslava Cere Mihailovića, urednika Književne zajednice koja ima ekskluzivno pravo organizovanja ove manifestacije. Oko toga čiji je „Borina nedelja“ projekat i autorsko delo ne slažu se ni političari iz koalicije na vlasti. Tako su, na primer, u nedavnom duelu na jednoj lokalnoj TV socijalista Zoran Antić, potpredsednik Skupštine i demokrata Igor Andonov, zamenika gradonačelnika, izneli potpuno oprečne tvrdnje u vezi sa pitanjima vezanim za istorijat „Borine nedelje“, koja je ovih dana predmet žustrih rasprava koalicionih partnera. Antić je tvrdio da je ova manifestacija projekat KZ, a Andonov da je njen osnivač Grad, odnosno Opština Vranje.

AKO KOZA LAŽE…

Istorijski arhiv „31. januar“ čuva obimnu istorijsku građu koja se odnosi upravo na ovo pitanje. Iako je bilo prilično naporno pročitati stotine stranica izveštaja, zapisnika i ostalih dokumenata, isplatilo se. Tako saznajemo da, uprkos nekim pričama da se „Borina nedelja“ organizuje od 1967, pismenih potvrda o tome u Arhivu nema, već njihova dokumentacija ovu manifestaciju beleži i prati od 1971, kada se njenom organizacijom bavila Zajednica kulture SO Vranje, koja je nekoliko godina kasnije postala Samoupravna interesna zajednica (SIZ) kulture. Kako KZ „Borisav Stanković“ postoji od maja 1989. potpuno je jasno ko od dvojice sagovornika, sa početka teksta, govori istinu. Arhivski materijal potvrđuje da je 1. februara 1989. pokrenuta inicijativa za osnivanje društvene organizacije KZ „Borisav Stanković“, a pokretač inicijative je bio predsednik Izvršnog odbora SIZ-a kulture Radojica Stojiljković, i tada i danas radnik Arhiva, a kasnije redovni član svih organizacionih odbora „Borine nedelje“. Kako je baš Mihailović, koji je do tada radio u štampariji „Nova Jugoslavija“, postao glavni i odgovorni urednik, a potom i organizator „Borine nedelje“, kako je društvena organizacija postala udruženje građana, ko su bili članovi Odbora i ostale pojedinosti oko preuzimanja odnosno ustupanja „Borine nedelje“ od strane opštine Vranje ovom privatnom licu, nisu dostupne široj javnosti jer su, kako saznajemo u Arhivu, u posedu samog Mihailovića. Arhiv ima obavezu da čuva samo građu stariju od trideset godina, pa je stvar njegove dobre volje da li će im ovu građu jednoga dana ustupiti ili ne.
Po dostupnim podacima, KZ „Borisav Stanković“ se kao učesnik Manifestacije prvi put pominje u izveštaju o proslavi „Borine nedelje“ 1990, koji je potpisao Borivoje Stanković, predsednik Odbora „Borine nedelje“. Program proslave te godine uradila je Komisija za kulturu, koju su činili Slavica Stepanenko, Miodrag Mitrović, Stanojlo Bogdanović i Radoslav Radivojević (ova komisija je od 1983. imala kao stalne članove Stepanenkovu i Radivojevića, a ostali su se menjali).
Književna zajednica je te 1990, petog dana „Borine nedelje“, predstavila list „Dve tačke“, saradnika i članova Kluba Pedagoške akademije „Ivo Andrić“ iz Vranja. Zna se još i da je KZ 1991. prvi put sama organizovala „Borinu nedelju“. To je sve što Arhiv o njihovom radu poseduje. Zanimljivo je da u ovom poslednjem izveštaju koji imaju o Manifestaciji, postoji i finansijski izveštaj troškova (bez kopija računa) „Borine nedelje“ 1990, u kome su navedene dnevnice i putni troškovi učesnika imenom i prezimenom, bruto autorski honorari učesnika (takođe imenom i prezimenom), ugostiteljske (restoranske, smeštajne i troškovi reprezentacije) i štamparske (štampanje plakata i pozivnica), i na kraju ostale usluge.

CENIĆ, ALI I ZLATANOVIĆ

KZ je ove godine zvanično organizovala 44. Borinu nedelju, devetnaestu u organizaciji Mihailovića. Ovo je zgodno mesto da kažemo da se u našoj zemlji godišnje, prema podacima Zavoda za kulturnu animaciju Republike Srbije, održava tačno 169 tradicionalnih književnih manifestacija i dodeljuje 387 književnih nagrada! Od tog broja, međunarodnih manifestacija je svega 12, nacionalnih 29, dok je regionalnih 65 a lokalnih 63.
Takođe, u Srbiji ima daleko starijih književnih manifestacija od „Borine nedelje“. Recimo „Vukov sabor“ u Tršiću postoji 75 godina (organizator Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ Loznica), Međunarodna književna kolonija Kanjiža – 57 godina (organizator SO Kanjiža), Međunarodni sajam knjiga Beograd – 54 godine (organizator „Beogradski sajam“), „Dani Djure Jakšića“ – 49 godina (organizator Narodna biblioteka „Djura Jakšić“ Srpska Crnja), Međunarodni susreti pisaca Beograd – 46 godina (organizator Grad Beograd) itd. Međutim, nigde organizator nije neko udruženje građana. Takođe, u Srbiji ima još veoma mnogo sličnih manifestacija kojima matične opštine ili gradovi samo pomažu kroz projektno finansiranje. Ipak, Mihailović uporno lamentira kako „neki hoće da ga unište“, iako nadležne institucije samo žele da i njemu, kao i svima ostalima, shodno zakonu nametnu projektno finansiranje. Udruženja građana, tj. NVO, dobijaju priliku da svojim angažovanjem, odnosno putem konkurisanja, obezbede svoje trajanje, poboljšaju kvalitet poslovanja, ili da nestanu ako za to nisu sposobne. Tržišna utakmica je u punom jeku, nema povlašćenih i pravila su ista za sve.
Zoran Antić je u pomenutom TV duelu, kao neke od osnivača „Borine nedelje“ pomenuo i oca Miroslava Cere Mihailovića, tvrdeći da je normalno da njegov sin „nastavi posao“, kao i Veru Cenić. Uz svo poštovanje dotičnog gospodina, njegovo ime se nigde u arhivskim dokumentima ne pominje. Možda je on u nečemu i zaista učestvovao, ali pisanih podataka nema. Za razliku od njega, Vera Cenić, koja je u to vreme bila profesorka Učiteljske škole u Vranju, pominje se i tada, ali i u brojnim kasnijim Odborima. Međutim, Zoran Antić je zaboravio da pomene da su u Odboru ranije bili i Momčilo Zlatanović, u to vreme profesor VPŠ Vranje, Momčilo Antić Klinčar , profesor u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ i još dvadesetak članova! Po Antićevoj logici, ispada da je normalno da i nihova deca „nastave posao“? Krajnje neozbiljna izjava ozbiljnog političara, kako za sebe voli da kaže Antić. Listajući dokumentaciju saznajemo da su predsednik i članovi Organizacionog odbora „Borine nedelje“ imali dvogodišnji mandat. Zanimljivo je da je te Odbore činilo tridesetak ljudi, direktora svih ustanova kulture u Vranju i Vranjskoj Banji, društvenih i političkih organizacija, a da se tek kasnije Odbor sveo na nekoliko članova. Svi oni su bili zaduženi za po jednu stavku iz programa manifestacije – film, pozorište, izložba, književno veče isl, a po završetku „Borine nedelje“ raspravljalo se o uspešnosti njihovog rada, pa su neki i menjani. Daleke 1984, kažu spisi, čak je postojala i ideja i da se „Borina nedelja“ skrati, kao i velike kritike koje su se odnosile slabu posećenost i na nemaran odnos prosvetnih radnika prema samoj manifestaciji ( „Borinu nedelju“ je, prema izveštaju br. 202, od 5. maja 1987. posetilo oko 1.500 ljudi što je ocenjeno kao „katastrofalno malo“). Koliko je to zaista bilo malo, ako ovu manifestaciju danas poseti tri puta manje ljudi, procenite sami. Za kraj navodimo da je „Borina nedelja“ 1986. ušla u program republičkih manifestacija i to preko Republičke zajednice kulture, tako da ni podatak, kojim se Mihailović u javnosti služi, po kome je on od nje načinio manifestaciju „koja je odavno prerasla lokalne okvire“ , u najmanju ruku pretenciozan.