Milioni za posebni interes

Zahvaljujući budžetskom finansiranju udruženja građana, umesto na aktivnosti, gro para odlazi na zarade zaposlenih. Tako, Crveni krst troši duplo više na plate nego na narodnu kuhinju

Grad Vranje, svojim budžetom za 2010. godinu, predviđa potrošnju čak 17,5 miliona dinara za aproprijaciju tajanstvenog naziva „društvene, socio – humanitarne i nevladine organizacije“. Ova nimalo naivna stavka nije bliže objašnjena u budžetu, nisu navedena imena finansiranih grupa građana, nije naveden ni interes lokalne sredine da tolike pare sahrani u zadovoljene krajnje maglovitih potreba, ali novac svakako odlazi u te svrhe. Dublje istraživanje pokazalo je mnoge anomalije po ovom pitanju, ali je zaključak jasan – klasične nevladine organizacije u Vranju ne dobijaju gotovo nikakva sredstva, a i kad ih dobiju ona su budžetski prikazane kao nekakve nagrade ili trošenje rezervi, dok određene organizacije iz budžeta dobijaju novac šakom i kapom, a da za njegovo trošenje nikome iz lokalne vlasti ne odgovaraju.
Nedoumica je mnogo, od toga ko se i zašto naziva nevladina organizacija (NVO), pa sve do onog najvažnijeg, ko odlučuje da određene NVO, ili Udruženja građana, ili kako vam drago, stavi na budžet i hrani od gradskih para. Posebna je priča sa maskiranjem NVO-a po raznim budžetskim aproprijacijama, pa ih tako, van navedenih 17,5 miliona, ima u kulturi, sportu, obrazovanju… Računa li se i ova potrošnja, ma u kojoj aprorpijaciji bila prikazana, budžetska stavka „potrošnja za NVO sektor“, kada bi postojala, prelazila bi cifru od 150 miliona dinara! Samo Sportski savez troši oko 77 miliona dinara godišnje, Književna zajednica je NVO, to su i Crveni krst, Omladinski savez… Poučeni ovim primerima, i drugi kreću u formiranje sličnih organizacija koje odmah ulaze na budžet, o čemu svedoči formiranje Dečijeg saveza grada, novog udruženja građana koje bitiše u prostorijama koje su vlaništvo lokalne vlasti… Dakle, situacija je krajnje sumnjiva, što, naravno, nikome ne smeta, dok se ima i može.

PROJEKTNO FINANSIRANjE

Član Gradskog veća zadužen za NVO sektor, Nebojša Silistarević (DS), objašnjava da se u NVO može računati ona organizacija koja ima najmanje 51 odsto vlasništva koje ne pripada državi, nego je privatna stvar njenih osnivača.
– Od onih koje finansira grad kao nevladin sektor, ja, pre svega kao neko ko je dugo u trećem sektoru, ni jednu organizaciju ne prepoznajem kao pravu NVO. Ovde se, takvim finansiranjem, praktično krši zakon – jasan je Silistarević.
Ovaj lokalni ministar kaže da je DS dao predlog kako da se finansiraju NVO, i da on podrazumeva projektno finansiranje, dakle konkurs – izbor – programi – izveštaj. A, da je on u pravu pokazuje i ovogodišnji budžetski dokument, koji jasno kaže da se „budžetska sredstva namenjena programima dodeljuju na osnovu javnog konkursa“.
– Konkurs raspisuje GV i u njemu određuje visinu i namenu donacije. Korisnici dotacije su u obavezi da u projektu kojim konkurišu opredele namene za tražena sredstva i ciljeve koje imaju nameru da postignu. Po okončanju projekta korisnici dotacija su dužni da GV podnesu izveštaj o utrošenim sredstvima i ostvarenim ciljevima – piše u obrazloženju budžeta Grada za 2010. godinu.
Vlast je tako deklarativno stala na stranu zakona, ali praksa je sasvim drugačija.
– Koliko ja znam, o tim param odlučuje gradonačelnik sa svojim stranačkim saradnicima. Smatram da se mnogo toga radi mimo zakona, i ja lično nisam potpisao ni jedan akt koji nije u skladu sa zakonom i ne odobravam takvo ponašanje – tvrdi Silistarević.
Kako se poštuju budžetski akti pokazuje i izdvajanje 1,5 miliona za Dekadu Roma, što je posebna aproprijacija, a morala bi da bude u okviru NVO sektora. Od tih para, tvrdi Silistarević, Romi su jedva izmolili za tri kompjutera najboljim učenicima i skroman koktel prilikom njihovog uručenja.
– Želim da okupim pravi NVO sektor, ali o čemu da pričamo kada pare idu nekim čudnim putevima i kada o njima ne odlučuju institucije, nego pojedinci. I kad pokušamo nešto, nailazimo na milion prepreka – kaže Silistarević.
E, sad, dok vlasti ne počnu da poštuju zakon koji same donose, kako stvari funkcionišu u praksi? Kao i sve drugo – sve počinje i završava se pred kancelarijom gradonačelnika. Pošto je Skupština isključena iz odlučivanja, a i kad odlučuje te odluke niko ne poštuje, odlučuje lična Stojčićeva volja kome će i koliko para preneti. Najnoviji primer je stvaranje Dečijeg saveza, organizacije koja se odvojila od Omladinskog saveza, sa sobom povela deo članstva, i, prema nekim informacijama, dobila svoje mesto u budžetu, pored prostorija koje pripadaju Gradu i mesta u zvaničnim gradskim dokumentima. Ko je koga i kada o tome nešto pitao, a da taj neko nema kancelariju u SPS-u? No, to je samo jedan od primera nepoštovanja institucija i promovisanja sopstvene volje, ničim kontrolisane.

DOBRA „SAGLEDANOST“

I dok je Omladinski savez, kao i Književna zajednica „Borisav Stanković“, budžetski sagledano kao kultura, dok je Sportski savez, kao čista nevladina organizacija, sagledana kroz sport, Crveni krst Vranja najveća je NVO koja je budžetski sagledan baš kao NVO. Ostale organizacije koje su po tom pitanju na budžetu su Savez gluvih i nagluvih, Savez slepih i slabovidih, MNRO, razna udruženja osoba sa hendikepom i slično. Prema rečima sekretara Crvenog krsta Tomislava Stefanovića, organizacija na čijem je čelu jeste nevladina, ali je njeno delovanje određeno posebnim zakonom koji je donet specijalno na tu temu.
– Spadamo pod ingerenciju Ministarstva zdravlja, i po zakonu o Crvenom krstu imamo ovlašćenja da vršimo poslove od javnog značaja. O tome se govori i u Statutu grada, i formulacije su preuzete direktno iz odgovarajućih zakona – kaže Stefanović.
Prema njegovim rečima, Crveni krst je „prilično dobro sagledan od lokalnih vlasti“, što znači da iz budžeta za plate šestoro zaposlenih dobijaju nešto više od 2,5 miliona dinara, oko 1,5 miliona za Narodnu kuhinju i oko 324.000 dinara za druge programe predviđene njihovim planom. Za svoj rad do sada nisu podnosili izveštaje Gradu, nego svom osnivaču, dakle Skupštini i UO Crvenog krsta Vranja. Stefanović kaže da uopšte nije problem da bilo kome podnesu izveštaj, kada im bude zatražen. Naravno, pitanje visine njegove plate posebna je priča (vidi okvir).
– U ovom času zaista je relativno šta je veliko, a šta malo. Možda je moja plata veća u odnosu na neke druge plate, ali mi svoj posao, i ja i drugi zaposleni, maksimalno odrađujemo – kaže on.
I tako, Grad, a pre svega njegov socijalistički deo, nastavlja po svome. Pare se dele kome se hoće, naravno po odluci o budžetu, u koju se opet ulazi mimo skupštine. Samo za socijalnu zaštitu ima nekoliko stavki u budžetu, pa se pare po tom pitanju dele preko Centra za socijalni rad, Centra za pružanje lokalnih socijalnih usluga, Crvenog krsta, boračkih i izbegličkih organizacija, plus preko Gradske uprave oličene u Komesarijatu za rad, boračka i socijalna pitanja. Naravno, sve bi to moglo da se radi na jednom mestu, ali bi onda broj zaposlenih bio drastično manji, a i trag novca bio bi možda uočljiviji. Ovako, sve se vidi a ništa se ne zna.

OMLADINSKI SAVEZ
U sličnoj situaciji nalazi se i Omladinski savez grada, udruženje građana koje zakon izdiže iznad sličnih, ako je verovati novom direktoru te organizacije Srđanu Jovanoviću (DS). No, iako mu se može i drugačije, on dolazi sa demokratske strane vlasti, pa za svaki program za koji dobija pare od grada, podnosi i narativni i finansijski izveštaj GV. I pri tom se OS finansira iz dela budžeta predviđenog za kulturu. E, sad, kako to da jedni odgovaraju za pare koje potroše, a drugima se omogućava da ih troše bez ikakve kontrole? Na ovo pitanje nema odgovora, ili, neki ga i znaju, naročito ako pripadaju društvu koje svakoga jutra čeka svoju porciju budžeta ispred gradonačelnikovih vrata.
– Grad može da finansira NVO koje su od posebnog interesa, i naša organizacija zaista je takva. Što je bilo, bilo je, a sada smo u mnogo ozbiljnijoj priči. Bilo nas je 13, sada imamo 11 zaposlenih, a uskoro će nas biti samo devet – kaže Jovanović, direktor Omladinskog saveza.
Prema njegovim rečima, Grad za ovu NVO odvaja oko osam miliona dinara godišnje, a od toga za plate zaposlenih ide oko 5,1 milion dinara. Lepo, samo što je Omladinski savez, sa Omladinskim kulturnim centrom (OKC) kao svojim isturenim odeljenjem, poznat kao mesto za udomljavanje socijalističkih aktivista. Da li je i danas takva situacija, kada su demokrate preuzele vlast u firmi?
– Od početka sam govorio da nisam došao da lovim veštice. Svako ima pravo da misli šta hoće, dok radi kako treba – kategoričan je Jovanović.

PLATE
Plate u budžetskom vranjskom NVO sektoru neujednačene su, ali su, čini se daleko više nego u firmama kojima je osnivač Grad, što je po sebi još jedna ozbiljna anomalija. Tako, sekretar Crvenog krsta u Vranju Tomislav Stefanović ima neto platu od 71.448,13 dinara. Ona je za trećinu veća od plate koju prima Srđan Jovanović u Omladinskom savezu, i koja iznosi 54.275,59 dinara.

PROCENTI
Još jedna od anomalija budžetskog finansiranja udruženja građana je činjenica da gro za nijh odvojenih para odlazi na plate zaposlenih. Tako, Crveni krst troši duplo više na plate nego na narodnu kuhinju, Omladinski savez oko 70 odsto za sebe dvojenih para podeli u plate.
– I to je teška anomalija. Ko je ikada radio u NVO sektoru zna da donatori ne odobravaju da više od 30 odsto sredstava za neki projekt ide u plate, i to je tako svuda na svetu – objašnjava Nebojša Silistarević.