Među okupljenima mladi ljudi se mogu izbrojati na prste. Radomir kaže da to ne treba da čudi jer mladi beže odavde glavom bez obzira, iako plakat na kome se reklamira „Škola zavarivanja“, zalepljen na portirnici, deluje dosta primamljivo
Talas štrajkova, doduše ne toliko jak jak i radikalan kao u nekim drugim delovima Srbije, stigao je i u Vranje. Radnici „Zavarivača“, firme koja se od kraja 2008. nalazi u vlasništvu „Galeb grupe“ iz Šapca za 800.000 evra, u ponedeljak 8. februara su se okupili na ulazu u preduzeće sa karakterističnim zahtevima:
– Tražimo isplatu zaostalih zarada od avgusta prošle godine, uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, isplatu bolovanja do i preko 30 dana, isplatu putnih troškova, jubilarnih nagrada za 2008. i 2009. godinu, kao i isplatu regresa – izdeklamovao je Stevan RAC, lider Samostalnog sindikata „Zavarivača“.
OD 7 DO 3
On, i njegov sindikalni kolega iz „Nezavisnog“, Zoran DODIĆ, dodali su i čuveno da ostaju ispred firme „do ispunjenja zahteva“.
– U petak (5. februar) smo imali razgovore sa poslovodstvom, ali nismo ništa uradili. Nisu nam obećali ništa konkretno, sve je to obično zamajavanje – kažu Dodić i Rac.
Na platou ispred portirnice u ponedeljak se okupilo oko 250 radnika, a toliko ih je bilo i naredna dva dana, do srede, kada je ovaj tekst otišao u štampu. Vođe štrajka, međutim, odlučili su se za mirnu obustavu rada, a zbog surovih vremenskih prilika ili nekog drugog razloga protesti traju kao radno vreme. Radnici se, naime, okupe oko sedam ujutu a već u tri odlaze kućama. Nema izlaska makar na vranjske ulice, da ne govorimo o blokadi autoputa ili pruge, koji su odmah tu, ispod firme; samo se sporadično, i nekako stidljivo čuje ono „uuuaaa lopovi“, „hoćemo da radimo“, „hoćemo naše plate“…. Ali, sve ovo ne znači da okupljen narod nije pun gneva. Bez ustezanja svi oni za ovakvo stanje okrivljuju novog šabačkog poslodavca, ali i Srboljuba VASILjEVIĆA, takoreći večitog direktora koji je tu funkciju obavljao i dok je „Zavarivač“ bio društvena firma. Zanimljiva je u tom kontekstu primedba da je Vasiljevića vlasnik „Galeb grupe“, Radoslav VESELINOVIĆ, zadržao na tom mestu i pored optužbi da mu je podvaljeno. Veselinović se, naime, žali da su u tenderskoj dokumentaciji „Zavarivača“ bila sakrivena dugovanja firme od tri miliona evra i neka nenaplativa potraživanja. Gotovo svi štrajkači odeveni su shodno svom materijalnom položaju, a jedan od njih bez stida konstatuje da nema „ni za gaće“:
– Vidi, nemam ni dugačke gaće na ovu hladnoću – zavrće nogavicu i tera kolege oko njega da učine isto, što ovi i rade.
– Nemamo ni za gaće, još avgusta smo primili julsku platu, ja oko 15.000 – viče.
Zavarivač, inače, ima oko 500 zaposlenih, ali je ispred firme tek polovina od tog broja. Ostali su što na bolovanju, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, ili odmoru. Radomir PEŠIĆ, VKV majstor je u firmi 33 godine:
– Do privatizacije smo redovno primali plate. Nisu to bile bog zna kakve pare, u proseku oko dva`es hiljada, ali su stizale redovno. Ovo sad ne može da se preživi, izedoše nam, bre, dušu, od avgusta nisam primio ni dinara – priča Pešić.
Među okupljenima mladi ljudi se mogu izbrojati na prste. Radomir kaže da to ne treba da čudi jer mladi beže odavde glavom bez obzira, iako plakat na kome se reklamira „Škola zavarivanja“, zalepljen na portirnici, deluje dosta primamljivo:
– Ako i dođe neko mlad, takav odmah pobegne. Niko nije blesav da radi besplatno – tvrdi.
Zaposleni redovno dobijaju obračunske liste za plate, ali, kako kažu, ne i novac. Čini se da bi im lakše bilo da su na tim papirima upisane veće cifre. Ovako ih samo dodatno nerviraju jer tvrde da su plate svima umanjene. A puna plata je oko 16.000. Mladen GOLUBIĆ maše listom na kojoj piše da mu je zarada, i to fiktivna, za januar iznosila 5.800 dinara:
– I da sam dobio te pare, šta sa njima da radim – pita se.
Poslodavac je radnicima dao objašnjenje da plata nema zbog „poslovanja sa gubitkom, nedostatka poslova i nedovoljnog priliva finansijskih sredstava“.
– Za nas nema, a za direktora i još neke iz rukovodstva ima, a primaju ogromne pare. Pa, Veselinović je ostavio Srbu Vasiljevića na direktorskom mestu, a ovamo priča kako ga je ovaj prevario. Priče za decu – tvrdi Golubić.
BOLjE SOCIJALNA POMOĆ
Srđan DEJANOVIĆ pokazuje listu na kojoj piše da će jednog dana primiti 780 dinara januarske plate:
– Više mi se isplati da se prijavim kao socijalni slučaj jer je pomoć mnogo veća – komentariše.
Aleksandar STOJANOV dodaje da radnici nisu nezadovoljni samo zbog kašnjenja niskih i dodatno umanjenih plata, već i odnosom poslodavca prema njima.
– Ne plaćaju terenski rad. Kad smo na terenu nemamo ni za cigarete, a radimo u najtežim uslovima. Ja sam skoro došao sa terena, iz Kolubare sam firmi doneo 200.000 dinara, a od toga nemam ništa, ni dnevnicu što sam bio tamo – kaže Stojanov.
Štrajkači objašnjavaju da posla za Zavarivač ima jer su njihove metalne konstrukcije tražene na tržištu. Sa setom pričaju da su prošle godine u ovo vreme radili u tri smene, pa opet nisu mogli da postignu, toliko je bilo posla:
– Radili smo kad su bile sankcije devedesetih, radili smo i za vreme bombardovanja, dok su nam avioni kružili nad glavama, ašta je ovo sad, došao kapitalizam a mi idemo u cepanim gaćama – konstatuje onaj sa početka teksta.
Sindikalci i radnici složni su: nema povratka na posao do ispunjenja zahteva. Rešenje problema je u rukama Radoslava Veselinovića, vlasnika kompanije, mada ni on nema veliki prostor za manevar – može ili da plati radnicima što im duguje i obezbedi im posao, a može i da pokuša, kao što najavljuje, da raskine ugovor o kupovini Zavarivača. Radnicima za to vreme ne preostaje ništa drugo nego da stoje na ovoj hladnoći na ulazu u firmu.
PETAR MIRKOVIĆ, PREDSEDNIK UO „ZAVARIVAČA“
NI JA NE PRIMAM PLATU
U sredu 10. februara, u momentu zaključenja ovog broja Vranjskih, delegacija „Galeb grupe“ u Beogradu razgovara sa predstavnicima nadležnih ministarstava i institucija o rarešenju krize u „Zavarivaču“. Petar Mirković, predsednik UO vranjske firme ne krije da je menadžment u velikim problemima:
– Menadžment pokušava da nađe posao, kako bi isplatili radnike. Ovde se ne radi o našoj spremnosti da isplatimo zaposlene, to je naša obaveza od koje ne bežimo, ali trenutno nemamo novca jer imamo velike obaveze po osnovu rata za kredite, dažbina državi i drugim poveriocima. Kako koja uplata stigne na račun, neko skine taj novac pa za zaposlene ne ostane ništa. Razgovaramo sa sindikatima, a radnike molim za samo malo strpljenja. Napominjem da samo kasne tri plate, a ne kao što tvrde radnici da im dugujemo od jula. Isplate idu svakog meseca, samo što je januara deljena septembarska plata – kaže Mirković i dodaje da u ovoj situaciji ni menadžment, na čelu sa njim, ne prima platu.
VOX POPULI
ZAŠTO ŠTRAJKUJU RADNICI ZAVARIVAČA?
Nenad Pešić (37), radnik :
– Zbog malih plata.
Dragan Nakić (35), radnik :
– Zato što su ih prodali.
Maja Ilić (18), učenica :
– Zbog prenapornog rada koji se malo plaća.
Slavica Micković (48), nezaposlena :
– Verovatno su nezadovoljni.
Petar Jovanović (23), student :
– Nisam ni znao da štrajkuju.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.