Sukob Zupančića i Nikolića

Prema mnogim glasovima koji dolaze iz stranke, glavni kamen spoticanja je položaj okružnog poverenika stranke Dragana Nikolića, koga protivnici optužuju za despotizam i uzurpaciju, ali i za to da u stranku dovodi telohranitelje

Vranjski SNS je u akciji prikupljanja potpisa građana za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji pokazao da je stranka na koju se i ovde mora ozbiljno računati. Prema rečima Dragana Nikolića, poverenika stranke za Pčinjski okrug, za samo sedam dana prikupljeno je 7.582 glasa. Ali, i pored ovako dobrog rezultata, stvari među vranjskim naprednjacima daleko su od idealnih. Rastrzana unutrašnjim sukobima od samog osnivanja, SNS ovde ne koristi u punoj meri svoje potencijale, i umesto stvarne, postaje fiktivna opasnost za one koji u Vranju drže vlast. Prema mnogim glasovima koji dolaze iz stranke, glavni kamen spoticanja je položaj okružnog poverenika stranke Dragana Nikolića. Preko ovog pitanja prelamaju se razni interesi i apetiti, ali sukobi koje izaziva ta situacija, od samog Nikolićevog postavljenja, pa do načina upravljanja strankom, neprekidni su izvor unutrašnjih sukoba u SNS. Oni su letos kulminirali i tučom ispred prostorija stranke, i u ovom času, prema saznanjima „Vranjskih“ među lokalnim naprednjacima postoje najmanje dve, često i tri, a neretko i više suprostavljenih struja. Mada to javno demantuju, sukob na relaciji okrug – Vranje, dakle Nikolić – Dušan Petrović, vranjski poverenik SNS, nikada nije potpuno izglađen. U igru je nenadano ušao i Nebojša Zupančić, nekada viđeni DSS-ovac, koji je najpre bio uz Nikolića, a sada se nalazi na sasvim suprotnoj strani, toliko daleko da je Nikolić pokušao ne samo da ga smeni sa mesta šefa najvećeg gradskog odbora SNS u Vranju, nego i da ga izbaci iz stranke. Malo je ko spreman da se javno suprostavi Nikoliću, ali nezadovoljstvo koje se nazire zaista je veliko, sudeći bar prema izjavama mnogih članova i funkcionera SNS sa kojima su „Vranjske“ bile u kontaktu.

OPTUŽBE I LIČNI SUKOB

Najnoviji zaplet u SNS-u, iz serije sličnih, dogodio se upravo oko statusa Nebojše Zupančića, šefa 5. Mesnog odbora stranke u Vranju. Taj odbor je, prema nekim glasovima, otkazao poslušnost Nikoliću, a prema drugima, samo ga oštro kritikovao. Nikolić to nije želeo da trpi, pa je preko centrale pokušao sa smeni Zupančića, što mu, prema najsvežijim informacijama, ipak nije uspelo. Sam Zupančić je potvrdio ovu priču, ne smatrajući da tu ima neke njegove posebne odgovornosti.
– Članovi odbora dali su svoje mišljenje koje se njemu (Nikoliću, p.a.) nije svidelo, pa je krivicu prevalio na mene. Namera je bila da se ja smenim sa čela najvećeg i centralnog gradskog odbora, u kome su i Momčilo Stošić, Miljana Popović i mnogi drugi poznati ljudi. U razgovoru sa vranjskim poverenikom, (Petrovićem, p.a), dobio sam uverenje da je takvo ponašanje nestatutarno – kaže Zupančić, tvrdeći da ima apsolutnu podršku odbora, koji je tražio da se centrala stranke obavesti o šteti koju je Nikolić naneo stranci. Zupančić tvrdi da je ispunio taj zahtev članstva, i da u njegovom delovanju nema ničeg ličnog.
– Druga strana sve prebacuje na lični sukob, što je licemerno. Nije moja krivica to što ljudi kritikuju njegov rad. Velika većina članova stranke ga ne podržava, i ta se situacija neće rešiti odlaskom Nebojše Zupančića. Nikolić sprovodi diktaturu i pravi rasulo, i ne želi ni sa kim o tome da razgovara – zaključuje Zupančić.
No, nije Zupančić jedini koji ima šta da kaže protiv Nikolića kao čelnika SNS. Ukratko, Nikolićevi protivnici optužuju ga za uzurpiranje prava vranjskog odbora stranke, za aroganciju, despotizam i čak dovođenje telohranitelja u stranku, kao i za „negativan uticaj na ljude“, ma šta to značilo. Tačka razdora dogodila se još letos, kada je ispred prostorija stranke pretučen Mića Popović, sumnja se od strane ljudi bliskih Nikoliću. To mu kontra struja, ili struje, nikada nisu oprostili, a taj događaj se do danas koristi za izazivanje sve novih i novih sukoba.
– Ako je on popularan koliko tvrdi da jeste, odakle onda peticija protiv njega? On svaki čas koristi za svoju, a ne za promociju stranke – tvrde Nikolićevi protivnici.
Sa svoje strane, Nikolić hladno odbija sve napade, tvrdeći da su disonantni tonovi normalna pojava za stranku koja se tek razvija i raste.
– Sve rešavamo dogovorom. Ima preambicioznih ljudi koji hoće više nego što mogu, ali smatram da ovde nema većih problema nego u drugim strankama. Ali, očigledno da postoje ljudi koji prave probleme i tamo gde ih nema. Laž je da u SNS postoje dve ili tri struje. Jedina politika stranke je ona koju kroji Okružni odbor, i koju moraju da slede svi opštinski odbori – jasan je Nikolić.
Prema njegovim očekivanjima, sve dileme će biti razrešene na izbornoj Supštini stranke. Nezvanično, prvo idu izbori u centrali u Beogradu, sredinom marta, a onda i na nižim nivoima stranke, kada će članstvo dati svoj glas i, veruje se, otkloniti dileme ko je na čijoj strani.
– Neki ljudi sebi uzimaju veća prava nego što im pripada, i to oni isti koji su naglavačke izbačeni iz stranaka gde su ranije bili. Nema razdora između Dušana Petrovića i mene u koncepciji razvoja stranke. Na delu je pokušaj stvaranja nezdrave atmosfere u stranci, od ljudi koji SNS žele da iskoriste ne bi li se domogli direktorskih fotelja. Mute vodu da bi u njoj nešto ušićarili – ocenjuje Nikolić.
On u priču ubacuje i novi element – funkcija predsednika Okružnog odbora nije izborna, već se to mesto popunjava odlukom vrha stranke. Dakle, Nikolić bi mogao da ostane na mestu na kome se nalazi čak i da uopšte nema lokalnih pristalica! Prema njegovoj računici, stranka je, u času kada je on preuzeo, imala 1.000 članova, a sada ih ima 6.000.
– To su moji i rezultati ekipe sa kojom radim, koji očigledno nekome smetaju. Za kvalitet svog rada odgovaram IO i predsedniku stranke, a ne nekim bolesno ambicioznim ljudima i uličarima. Veliki problem je u glavama nekih ljudi koji zastupaju interese drugih stranaka, a ne SNS – kaže Nikolić.

ZADOVOLjAVAJUĆE RAZUMEVANjE

Začudo, ni Dušan Petrović, poverenik vranjskog odbora, koji je na to mesto došao po izboru samog Nikolića, a koga većina ljudi u stranci smatra tačkom okupljanja otpora protiv Nikolića, ne vidi u delovanju stranke posebne unutrašnje probleme, već stanje ocenjuje kao „zadovoljavajuće“.
– Ima povremenih nesporazuma, ali ne i sukoba. Nema ličnih nesporazuma između mene i Nikolića, to je bilo još letos, ali smo se potrudili da to prevaziđemo i krenemo dalje u razvoj stranke. Interes stranke je za nas ipak primaran, i mi ne činimo ništa protiv tog interesa – rekao je Petrović.
On ne negira da je glasao protiv raspuštanja Zupančićevog odbora, jer je smatrao da se tako krši Statut.
Ovakve njegove istupe, sa treće strane, mnogi članovi stranke čitaju kao slabost, i očiglednu nespremnost da uđe u ozbiljniji sukob sa Nikolićem. Prema tim navodima, centrala SNS je letos uspela da nekako pomiri sukobljene strane, ali ne i da prekine sukobe. Priča se da je Nikolić tada ocenio da je „morao da proguta ne žabu, nego krastaču“.
– Nikolić teroriše stranku, a Petrović nema snage da mu se suprostavi. Ali, nismo mi nepismeni radikali, gde je on mogao sve sam da radi i da nikoga ništa ne pita – kažu izvori „Vranjskih“.
– Ljudi koji ubacuju ovakve laži zapravo bi i hteli da se stranka bavi samo sobom, odnosno o njima. Ali, ta grupa, koja rovari od prvog dana, prepoznata je, i čekaju ih statutarne mere. A ko laže, taj i krade, a ko krade, mora da ide u zatvor – odgovara Nikolić.
Ovde se u priču ubacuju i poneke Službe, jer ima mnogo onih koji misle da mnogi u „SNS-u rade u interesu drugih partija“, a pre svega SPS.
– Dok SPS ima ljude u svim strankama, ništa se neće promeniti. Tako je bilo sa SRS, tako sa DSS, tako je i sada sa SNS – zaključuju dobri poznavaoci prilika u SNS-u.

BOŽA DjORDjEVIĆ
SUVIŠE SAM ISKUSAN
Iako pojedinci u stranci tvrde da je Nikolićeva „desna ruka“ , Božidar Djorđević, istaknuti bivši socijalista oko čijeg se prelaska u SNS digla velika prašina, demantuje takve navode. Međutim, iz Djorđevićevih reči može se naslutiti na čijoj je strani, i pored toga što za sebe kaže da je suviše iskusan da bi pripadao ovom ili onom stranačkom klanu.
– Ne smatram da u stranci postoje velike turbulencije, osim bolesnih ambicija nekoliko ljudi. Normalno je da ima i nezadovoljnih, ali nisam posebno primetio ozbiljne nesporazume. Čvrst stav nije despotizam, nego disiplina u stranci mora da postoji da ne bi bilo anarhije. Treba pitati obične članove stranke, da bi se dobila jasna slika – kaže Djorđević.