Samo nam je ljubav potrebna

Mi treba da budemo sa DS, a naš odnos sa NS je naša stvar. SPS i DS su ključni partneri i tu se mora tražiti rešenje problema. Samo poručujem nekim ljudima u koaliciji da razmisle o svojim motivima. Nisu li možda politiku počeli da uzimaju kao ličnu stvar, nešto na čemu se pravi autoritet i gradi budućnost. Priča je obojena emocijama i motivacijom koju nismo zajednički razmatrali

Vranjske: Gospodine Iliću, lično ste potpisali pristanak da se na sednici Skupštine 28. decembra oformi koalicija bez Nove Srbije, a zatim ste, posle intervencije centrale, 13. januara promenili tu odluku, što je i izazvalo aktuelnu koalicionu krizu. Kako je uopšte došlo do te situacije?
Ilić: Ne vidim tu ništa sporno. Nikoga nismo „išutirali“, ni vukli nazad u vlast. Možemo to smatrati istorijom, i ne vidim da po tome treba da se kopa i traži nešto ekskluzivno. Može biti da su bili malo nepromišljeni, ali ja ne ulazim u njihove motive. Imam neku pozitivnu sumnju, ko bio mogao da bude inicijator tog preokreta, ali mene se to ne tiče, ne smatram to suštinskim momentom za koaliciju ili parlamentarno stanje u gradu.

SUŠTINA UMESTO ARITMETIKE

Ali, ta situacija izazvala je veliki potres koji se još ne smiruje?
– Da, to je potres, ali iz njega treba izvući profit. Mislim da je sukob isforsiran, ako hoćete i ideološki. Mi moramo da se sretnemo oko suštinskim stvari, pre svega sa DS-om, jer ovako više ne može. Mi ne možemo visokim tonovima da se operativno prepucavamo ko koliko glasova ima i ko je koliko isključiv u svemu što se zbiva. Nije ovde aritmetika u pitanju, nego suština. Koalicija će funkcionisati kada oni dobro razumeju naš program, a mi se uverimo da oni dobro realizuju socijaldemokratski element svoje partije ili su grupa novih ljudi koja želi politiku u užem smislu.
Ali, vi o tome ne razgovarate na koalicionim sastancima, nego o podeli mesta i funckija?
– Da, nažalost. Kriza je zato i nastala, što se ogoljeno raspravlja samo o funkcijama. Kad sednemo da razgovaramo o tome ko među nama može da realizuje posao na najbolji način, tek onda neće biti krize. Ne želim da SPS kadrira kod demokrata, već želim da i njihovi kadrovi shvate našu poziciju, da se to prelije u neki narodni interes. Ovako, licitiramo sa 34 ili više, narod ima pravo da nas ganja, ako i dalje opstanemo na goloj ideji kolika je ta većina u skupštini.
Vi ste već to objavili, i u tome je problem.
– Da, mali je zaborav i kod nas i kod koalicionih partnera. Centrale, osim što treba da narede da li da ostanemo ili ne, treba da kažu – promišljajte vi malo dublje. Zato nas i drže na stendbaju, da nas malo približe. Ne, nije to erotika, ljubav je u pitanju, ako se u politici može ljubiti partner u vlasti.
Da li centrala SPS-a ima tako jak uticaj na vaš odbor da može da vam komanduje da uradite ovo ili ono?
– Mi se nikada nismo krili iza odluka centrale. Dobro je biti samostalan, ali ponekad treba slušati i centralu. Ne vidim da smo mi njihovim zahtevom ugroženi, to je pomalo tehničko pitanje. Naš položaj je zaista autonoman, i mi na kraju krajeva možemo otići u opoziciju i to može biti drugačije od stavova centrale. Ne bih voleo da se misli da smo postali sredstvo centrale.
Ali, Zoran Antić je mahao papirom koji je došao iz Beograda kao glavnim dokumentom preko koga se ne sme preći?
– Možda su u pitanju emocije, možda mala nervoza kod našeg operativca, ima to i ljudsku dimenziju. Možda je čovek malo umoran od onoga što je inicirano bez razloga.
Da, ali vi i dalje u svojim rovovima čekate odluku sa vrha?
– Ishod će biti takav da SPS neće biti gubitnik u dramatičnom smislu. To nećemo dopustiti. Nećemo odlučivati na osnovu gole aritmetike.
Slobodan Stamenković, predsednik skupštine je u prošlom broju „Vranjskih“ jasno pitao – šta sada hoće SPS, kada i „sa manje dobija više“?
– Ako je realnost takva, mora da smo to i zaslužili. Nismo nezadovoljni, ali ne očekujete valjda da se javno izljubimo, da padnemo jedni drugima u zagrljaj? Dok ne nađemo nešto u programskim načelima, neće biti mira između DS i SPS ni ovde, ni bilo gde u Srbiji.
Da li se SPS plaši nečega u ovoj priči, recimo?
– Čega da se plašimo? Nije mi jasno što se licitira pitanjem gradonačelnika? Mireta ne proglašavam za večitog, ali ne vidim ko bi tu zagrizao u ovom trenutku. On poznaje okolnosti, može da ih prati. Ako jednoga časa i dođe do licitacije ko bi mogao biti gradonačelnik, malo ko će biti spreman da stane na crtu. Nije da mi ne damo, ali lično mislim da je Mire najbolji čovek za tu ulogu.
Da, ali vi ste dobili napismeno da se to neće dogoditi?
– Malo mi je to humorno – napismeno. Ako ga nemamo suštinski, šta će nam to na papiru? Ne prihvatam da bi to mogla biti suština. Nije bilo reči o jednoglasnosti, nego o konsenzusu. Jednoglasnost je mehanika, a konsenzus je razmena argumenata.

OBUZDAVANjE EMOCIJA

Vi ste i do sada imali konsenzus po svim pitanjima?
– Da, imali smo konsenzus koji se pretvorio u jednoglasnost. Ne mogu da prihvatim da je uopšte bilo razgovora o nekakvoj kontroli gradonačelnika ili o deljenju te funkcije.
Ispada da je pitanje Nove Srbije od tehničkog značaja, a glavni je sukob oko toga kako dalje sa demokratama?
– Da, to je priča, kako suštinski da nađemo način da se koalicija stalno ne drma. Nadam se da u DS-u ima razumevanja za ovakve stavove, i sada to treba usaglašavati.
Da li SPS u ovom času beži od odgovornosti?
– Naprotiv, mi pojačavamo svoju odgovornost. I da smo u opoziciji, mi bismo delovali kao korektiv vlasti. Kome socijalisti budu opozicija, taj će brzo poželeti da sa njima deli vlast.
Ali, kome ćete ostaviti grad, ako odete u opoziciju?
– Ne, mi moramo napraviti dogovor. Ali, realno, dogovora nema, pa mi, kao odgovorni ljudi, moramo da objedinimo svoje ideje, funkcije, privatne interese, i obuzdamo se u temperametu i emocijama, da nađemo nešto zajedničko. Imam utisak da tu ima još nepreležanih dečijih bolesti, pre svega kod ljudi koji su tek ušli u politiku.
Postoji ideja da je trenutna kriza mešanje u partijske stvari SPS-a?
– Suština je u tome da su demokrate sad malo „antidemokratski“ nastrojeni, u smislu – vi ne možete sa NS. Ne, mi treba da budemo sa DS, a naš odnos sa NS je naša stvar. SPS i DS su središni partneri, ključ, i tu se mora tražiti rešenje. Ako se ide protiv NS, onda se mi manje uvažavamo, što svakako nećemo dozvoliti. Čitavu stvar shvatam kao priču o ideološkim i koncepcijskim razlikama između naše dve partije, koja se prelama oko nekih tehničkih pitanja. Pozvani smo da delimo vlast, ali tek ako imamo zajednički sadržaj delovanja. Malo smo spojeni tehnički, a potrebna je suština.
Znači, nema tu ljubavi?
– Nema dovoljno mentalne snage da se spremimo za ljubav.
Postoji ideja da je SPS generisao krizu tako što nije ispunio koalicioni dogovor sa NS?
– Ne vidim to tako. Recimo, nisam dovoljno razumeo motive Nove Srbije. I ne želim to preterano da istražujem. Smatram to završenim pitanjem. Da li je moguće da oni odustanu od svojih zahteva, svesni novih okolnosti? Može doći i do neke nove prekompozicije stvari.
U kojoj će NS reći – šalili smo se?
– Pa ne, nego da kažu, dobro, razumeli smo. Ali, i građani imaju vlast kakvu zaslužuju. Ako se shvati šta socijalisti traže od sebe i od grada, biće manje problema.
Da li će kriza biti prevaziđena nekom skupštinskom većinom koja će biti pravljena ad – hok, kako je ko od partnera vidi u datom času?
– Ne idemo sa idejom bacanja prašine u oči narodu. Moja je ideja drugačija, da mi stvarno glasanjem potvrdimo, u apsolutnoj većini, ono najbolje što je za narod nužno. Suštinski je problem nas i demokrata u tome što moramo tako da se dogovorimo da funkcionišemo ne zakovano, 34 i tačka, nego da svi kvalitetno učestvujemo u tome. Tehnička većina može da „melje“, ali nama treba dogovor koji će stalno tražiti glas više, da i drugi shvate da dobro mislimo i radimo. Ako to uspemo, odužićemo se ljudima koji su glasali za nas.
Da li vi smatrate da DS zloupotrebljava svoj položaj nezakazivanjem sednice skupštne?
– Ne, nije reč o zloupotrebi, u pitanju je mala nesmotrenost. Priča je obojena emocijama i nekom motivacijom koju nismo zajednički razmatrali.

IZLAZNA STRATEGIJA

Kako ćete sada izaći iz čitave priče?
– Samo nalaženjem suštinske zajedničke priče. Ne da mi pobedimo, nego i da druge uverimo u našu opciju.
Dakle, ispada da su socijalisti dobri momci u koaliciji?
– Ne, nisam to rekao, nego samo kažem nekim ljudima među nama, u koaliciji, ako ima doze iskrenosti, da razmisle o svojim motivima. Nisu li možda politiku počeli da uzimaju kao ličnu stvar, nešto na čemu se pravi autoritet i gradi budućnost? Najopasnija je varijanta biti političar u lošem smislu. Bojim se da će nas narod sve shvatiti kao iste, a politički prostor kao opšte valjanje u blatu. Ako do toga dođe, ja ću lično napustiti čitavu priču. Optimista sam da će se sve završiti povoljno po građane. Ako ne, sve će trajati do prvih izbora, ali mislim da je to najgora moguća varijanta.
Razgovarate li o mogućim drugim koalicijama na lokalu?
– Ništa posebno.

NISAM U SVADjI SA ANTIĆEM
Postoji ideja da je aktuelna kriza posledica podela u SPS?
– Ne vidim nikakve podele. Trzavica svakako ima, ali tu nema ništa sporno.
Stekao se utisak da vi lično uopšte ne komunicirate sa gospodinom Zoranom Antićem?
– To uopšte nije tačno. To je možda razlika između mog radnog statusa i činjenice da je Zoran više operativan. To je pomalo privatno pitanje. Da li se detalji iz javno – privatnog života mogu tumačiti kao politički momenti? U SPS-u, čini mi se, nema dovoljno rasprava o načinu našeg funkcionisanja, ali trzavica u smislu raskola nema. Ja sam za argumentovanu raspravu, dok su drugi operativniji. Bilo je dosta priče, to je činjenica, ali raskola nema.
Pa oko čega je bilo dosta priče?
– Oko svega što nam se dešava. Pa, prosto, i oko te računice. Oko statusa, možda, u opoziciji. Oko svega.
Kažu da je Stojčić, kao prvo, tražio povratak na funkciju Miroslava Spasića?
– To su čaršijske priče.
Ali, iz vrha stranke tvrde da ih takva politika direktno gura u zagrljaj demokrata?
– Nema raskola po tom pitanju, da su jedni bliži demokratama, a drugi dalji od njih. Lično, ja razmatram koliko je ta koalicija moguća i koliko će trajati. Ne mogu da kažem – ne možemo bez njih. Vodim se time – koliko i kako možemo sa njima.
Pa nećete valjda sa radikalima?
– Ne vidim da možemo sa njima da nađemo nešto odlučujuće zajedničko.
Pa kao će onda doći do mira?
– Ne u smislu da se mirimo da se ne talasa, nego da se mirimo na taj način što ćemo naći novi model funkcionisanja. To mora da se uredi.