Kad Mlađa časti

Iluzija o 1.000 evra surovo je razbijena, ali Vranjanci uporno čekaju pedeset puta manji novec sa kojim imaju ozbiljne planove – neki će u kladionicu, drugi u kafanu

– E, moj prijatelju. Misliš da me merak ovde da stojim sat i kusur u red? Pa, nije! Aj` da čekam za onol`ko kol`ko sam mislio da ću da uzmem, pa da završim neke rabote … A, ono mućak bato! Kakvi ‘iljadu evra, kakvi bakrači?! Al čekam i za 1.700 dinara, a ti me pitaš zašto? Pa, da me ne zavrnu i za te pare – ogorčen je jedan od mnogobrojnih Vranjanaca koji čekaju da u Pošti podignu svoje sledovanje od privatizacije. A da je muka golema svedoči da smo morali da cenzurišemo neke delove njegovog monologa u kojima se pominje bliža i dalja familija pojedinih ministara. Ovaj čovek na pragu pete decenije porodicu izdržava „na mišiće“. Na pitanje šta će da uradi sa 1.700 dinara samo odmahuje rukom, sleže ramenima i nervozno konstatuje:
– Šta mogu da uradim? Mogu da pazarim hleb za mesec dana, pa da žena, deca i ja pojedemo „hiljadu evra“.

OSEĆAM SE PREVARENIM

Od Badnjeg dana, kada je počela isplata, pa do ponedeljka 11. januara svoj novac podiglo je blizu 8.300 od 45.000 Vranjanaca koji su stekli pravo na „novčanu naknadu koju građani ostvaruju iz dosadašnjeg postupka privatizacije“. Građani mogu o istom trošku i da dobiju potvrdu o vlasništvu nad pet akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara, kojima se još uvek ne trguje.
U redu stoje mladi, stoje stari, tu su momci, devojke, Romi, Srbi… Neki uđu, pogledaju red, malo se zamisle, pa izađu. Ne čeka im se. Ispred glavne Pošte nailazimo sugrađanina koji bi čekao, samo da nema neodložnih obaveza.
– Moram da podignem novu ličnu kartu, pa ću posle opet da dođem – kaže gospodin koji je zajedno sa svojim naslednikom krenuo u naplatu.
– Nije nama toliko hitno- nastavlja – te pare će biti tu i za mesec dana.
Ne želi da komentariše obećanje ministra Dinkića od pre tačno dve godine, kada je počeo upis za akcije državnih kompanija i novac od privatizacije. Sećate se, svakako, egzaltiranog Mlađinog obećanja „1.000 evra svakom ko upiše akcije“.
– Šta da prokomentarišem? Osećam se prevarenim, ali možda nije Dinkić kriv za to – odmahuje rukom.
Još jedan Vranjanac izlazi iz pošte, ali sa plaćenim telefonskim računom koji nije platio novcem od privatizacije.
– Ne bi me skrpilo tih 1.700 – kaže i dodaje da ne zna kada će preuzeti svoj deo.
Unutra, u redu za pare, atmosfera sumorna. Tuga kao da isijava iz ovih ljudi, poniženih što za manje od 20 moraju moraju da najmanje sat vremena stoje u redu. Grupa nasmejanih dvadesetogodišnjaka zauzima svoje mesto na začelju kolone. Stoje i zadovoljno trljaju ruke što će uzeti kintu. Ne interesuje ih što je iznos mnogo manji od obećanog. Jedan od njih konstatuje da će pijanka biti bogata:
– Brate, pogledaj nas. Pet puta 1.700, pa ti izračunaj koliko je to „dinkića“. Malo li je za kafanu večeras? Kad sednemo oko osam, ima da se provedemo za sve pare. Ionako smo sve potrošili u novogodišnjoj euforiji, tako da Mlađa časti večeras. Popićemo mi i u njegovo zdravlje, obavezno!
Njegovi drugari potvrdno klimaju glavama, a jedan zaključuje:
– Zamisli da nam je stvarno dao po 1.000 evra!? Pa, mi iz kafane ne bismo izašli cele godine. Bolje ovako – sa osmehom završava.
Za razliku od kafanske ekipe, njihov vršnjak u redu nije oduševljen onim što će uzeti.
– Šta ću da uradim sa parama, pitaš me? Šta ću da uradim? – uporno ponavlja i nastavlja.
– Idem u kladionicu da uzmem listu, pa ću da nađem šest, sedam parova, napravim kvotu 60 i eto mi hiljadu evra! Naravno, uložiću sve što ću sad da uzmem, pa ako padnem ništa. Ma, vidiš da je sve otišlo u… da ne psujem. Ej, stajao sam u redu da se upišem za 1.00 evra, a sad stojim da uzmem manje od 20, i neko će da mi kaže da je ranije bilo loše?! Ma, ovce smo, brate, i zato nas i šišaju kako ko poželi – nervozan je kladioničar.

LETOVANjE ZA UNUKU

Strpljiva penzionerka deluje smireno dok čeka. Ali, izgled vara – oseća se prevarenom.
– Nisam ja ni htela da upišem ove akcije, nego unuka me zapela „idi nano, pa na mene će mi daš neke pare, će idem na more s` drugarice“! Znala sam ja, sinko, da nema ništa od tih para. I evo, došla sam da uzmem pare za unukino letovanje – kaže ironično baka.
Psuje i Dinkića i republičku i lokalnu vlast i kaže da ako bude živa na sledeće izbore neće da izlazi.
– Mnogo sam bila budala, ali barem ću da umrem kao pametna. Neće više niko da me farba – nervozno završava.
Novac od akcija u glavnoj pošti Vranjanci preuzimaju na četiri šaltera u desnoj sali. Levu salu sa većim brojem šaltera ljudi iz ove ustanove su oslobodili za redovne i svakodnevne obaveze. Samo prvog dana isplate (6. januar), iako je pošta radila do 17 časova jer je bilo Badnje veče, isplaćeno je 2.892 ljudi. Na svaki od četiri šaltera dnevno u proseku prođe po 700-800 ljudi, i to pokazuje pravu sliku finansijske situacije u našem gradu. E, da je obećanje ispunjeno kafane bi cvetale, bake bi deci uplaćivale letovanje, a redovi bi, verovatno, bili veći. Ovako, sa po 1.700 dinara ko kako zna nek` se snađe. Pa, kad krene trgovina akcijama možda i zaradimo po 1.000 evra!?

NINOSLAVA JANjIĆ
APEL GRADjANIMA
Portparolka Radne jedinice poštanskog saobraćaja „Vranje“ apeluje na sugrađane da ne prave nepotrebne gužve na šalterima pošta, jer ne postoji rok za isplatu ovog novca, tako da će svi biti isplaćeni.
– Građani na šalterima treba da pokažu ličnu kartu Republike Srbije ili izbegličku legitimaciju (misli se samo na ličnu kartu za raseljena lica sa Kosova i Metohije). Takođe, PTT radniku daju karticu banke ili potvrdu o dodeljenom dinarskom računu prilikom evidentiranja za besplatne akcije. Nakon toga potpisuju odgovarajući nalog za isplatu i dobijaju po 1.700 dinara na ruke. Na automatizovanim PTT šalterima građani mogu da zahtevaju da im se izda Potvrda o posedovanju besplatnih akcija NIS-a, koja je isključivo informativnog karaktera i sa njom se ne može trgovati. U proseku se dnevno isplati 2.770 građana, što nije mali broj.

Nela CVETKOVIĆ, G17
JUMKOVA AKCIONARKA
– Ja nemam pravo na besplatne akcije jer sam radila u Jumku, pa imam pravo na jednu akciju iz tog preduzeća, koju nisam uzela.

Dejan STANOJEVIĆ, DSS
DINKIĆ MI DUGUJE
– Nisam preuzeo 1.700 dinara, a ne znam ni kako se preuzima. Od 1.000 eura došli smo na 17 i to je velika laž koju je republička vlast plasirala ljudima koji to moraju da kazne na sledećim izborima. Dinkić meni i svima sada duguje 983 evra. Kada ga preuzmem, novac ću dati ljudima koji prose na ulici.

Predrag STOJKOVIĆ, SRS
VIKEND U EU
– Spojiću lepo i korisno kada uzmem novac od akcija. Planiram da odem na neki vikend u EU, jer mi taman tih 1000 evra završava posao. Verovatno će mi toliko novca tražiti da pokažem na granici, jer bez sredstava nema ni ulaska u zemlje Evrope.

Dragan JANjIĆ, G17
PARE NA ŠTEDNjU
– Jesam, uplaćeno mi je na račun. Staviću sinu na štednu knjižicu te pare.

Zoran ANTIĆ, SPS
POKRIVANjE MINUSA
– Nisam siguran da sam upisao akcije, ali mislim da jesam. Ne znam ni da gde mi je onaj papir, a ako mi je novac uplaćen na račun onda će da mi pokrije neki minus.

Uroš TRAJKOVIĆ, predsednik OO G17 se, po nepisanom pravilu, nije javljao na nijedan mobilni telefon. Možda je bio u redu za preuzimanje novčanih sredstava, pa nije čuo da mu zvoni mobilni.

ŠTA ĆETE URADITI SA AKCIJAMA NIS-A ?
Mirjana Marković (55), penzioner :
– Dobiću akcije Simpa.
Stefana Milenković (20), studentkinja:
– S tim novcem ne može da se uradi ništa.
Milovan Marković (58), penzioner :
– Primam akcije Jumka.
Smilja Kostić (73), penzionerka:
– Platiću porez.
Jelena Anđelković (20), studentkinja:
– Nisam imala pravo na akcije.