Mir Božji, Hristos se rodi!

Evo nas i ove godine, draga naša duhovna deco, pred kolevkom Bogomladenca Isusa Hrista! Velika i nadmuna tajna Rođenja Boga Logosa desila se u skromnoj vitlejemskoj pećini, koja se od toga trenutka, jednom za svagda, postala centar sveta – mesto slave Božje i izvor utehe svim bogotražiteljima keoz istoriju ljudskog roda.
Veliki otac Crkve, sveti Jovan Zlatoust, govoreći o prazniku Božića kaže: „Poštujte braćo, dane praznične, ponajviše dan Rođenja Hristovog; jer ko Rođenje Hristovo nazove majkom svih praznika, taj pogrešiti neće…“Iz praznika Rođenja Hristovog izviru svi praznici, kao reke iz izvora. Po svetom Zlatoustu, Rođenje Hristovo je ponovno stvaranje sveta, a Ovaplođenje Boga Logosa je kamen – temeljac svega.
Drugi veliki otac Crkve, sveti Grigorije Bogoslov, svoju božićnu besedu počinje doksologijom- slavoslovljenjem Boga:
Hristos se rađa-slavite!
Hristos s nebesa-susrećite!
Hristos na zemlji-uzvisite se!
Pevaj gospodu, sva zemljo!
I nastavlja da blagovesti: „narod koji sedi u tami neznanja, neka vidi veliku svetlost bogopoznanja! Staro prođe – evo sve novo postade! Slovo starozavetno se povlači-Duh osvaja; senke nestaju- Istina nastupa.“
Po izveštaju svetih jevanđelista, Gospod Isus Hristos se rodio u vreme rimskog imperatora Avgusta u vitlejmu judejskome, gradu proroka i caravDavida, od čijeg potomstva je po proročanstvima starozavetnih proroka trebalo da bude rođen Bogom obećani Mesija – Spasitelj sveta.
Sveti Grigorije palama, bogoslov vitlejamske i tavorske svetlosti, u svojoj božićnoj besedi otkriva duboki smisao dolaska mesije: „Ovaplođenjem i Rođenjem Mesije Hrista u svetu, svetu je darovana vaseljenska radost i mir. Poslušaj do kraja pesmu Blagovesnika i saznaćeš je – kaže: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Lk 2, 14); jer je Bog došao u telu da bi svetu doneo Svoj mir i pomirio ga sa najuzvišenijim Ocem.“Mir Hristov nije istovetan sa mirom ovoga sveta. Božićni mir sveti Grigorije palama naziva „duhom usinovljenja, jer su oni koji su verom nosioci ovoga mira postaju naslednici Božji i sanaslednici Hristovi“ (rim 8,17). Zato, po istom svetitelju, u duhu Božića žive samo oni koji žive samo oni koji žive u ljubavi jedni sa drugima i to shodno rečima svetog apostola pavla, „podnoseći jedni druge i opraštajući jedni drugima…kao što Hristos oprosti vama“ (Kol 3.13).
Daleki i uzvišeni bog, koji je u Starom Zavetu razgovarao sa Mojsijem na gori Sinaju (v.II Moj 3,5), Rođenjem Hristovim je priklonio nebesa i postao „Emanuil, što će reći: sa nama Bog“ (mt 123), ne gubeći pri tom ništa od Svoga Božanstva. To nam govoreći o Rođenju Hristovom potvrđuje sveti Jovan Damaskin rečima: “ Zato i ne velimo za Njega da je on čovek koji se obožio nego da je Bog koji se očovečio; jer, budući po Svojoj prirodi savršeni bog postao je On i savršeni Čovek ne menjajući vlastitu prirodu niti božansku ikonomiju.“
Novojavljeni ava Justin Ćelijski kaže da je „na Božić Božić Bog, po Svojoj bezmernoj ljubavi, ušao u istoriju blagodaću Svetoga Duha, ovaplotivši se od prisnodjeve Bogorodice, i postao realan čovek“. Tako nam je u novorođenom Detetu – Bogomladencu Isusu Hristu – Bog darovao svako izobilje darova Carstva nebeskog, donoseći nam Sobom večnu Istinu, večnu Pravdu i sam večni Život koji, po učenju svetog Maksima ispovednika, unapred okušavamo u životu i liturgiji Crkve Hristove.
Praznik Božića je celokupno ljudsku istoriju podelio na dva dela – na išćekivanje i na spasenje. Biblijsko iščekivanje Mesije Spasitelja počelo je već obećanjem prvosazdanim ljudima Adamu i Evi (v.I Moj 3,15), a još konkretnije praocu patrijarhu Avramu, kome je Bog obećao da će u njegovom Potomku biti blagosloveni svi narodi (v.I Moj 22, 18), što se ostvarilo upravo Rođenjem Bogočoveka Isusa Hrista.
Na veliku tajnu Rođenja Mesije ukazivali su gotovo svi starozavetni proroci. S toga, posmatrajući Stari Zavet očima svetog apostola Pavla, možemo za njim ponoviti da je on u celini „vaspitač za Hrista“ (Gal-3,24), pedagog koji je sve bogoljubive duše pre Hrista upućivao ka vitlajemskoj pećini.
Sa druge pak strane, trojica mudraca sa Istoka koje je blagodatna vitlajemska zvezda privela mestu Hristos, simbolišu, po tumačenju Otaca Crkve, čitav neznabožački svet, koji svojom filosofijom o čoveku (sr. Kol 2,8) nije mogao proniknuti u preduboku tajnu Bogovaplođenja.
I jednima i drugima, nebeski anđeo prilikom Rođenja Hristovom otkriva veliku tatnu spasenja sveta, blagovesteći vitlajemskim pastirima, a preko njih i svima nama: „Ne bojte se; jer vam evo javljam radost veliku koja će biti svemu narodu.
Jer vam se danas rodi Spas, koji Hristos Gospod u gradu davidovu“ (lk 2, 10-11)
On te blagovesti vitlajemskim pastirima, pa sve do danas Rođenje Hristovo je praznik nebozemne u kojem zajedno učestvuju anđeli i sveti, ali i svaka bogoljubiva duša ozarena vitlejamskom svetlošću. Slično trojici mudraca sa Istoka, koji su došli da se poklone Bogodetetu Isusu Hristu, i mi smo svi pozvani da Mu se poklonimo i da prinesemo darove novorođenom Caru nebeskom (sr.mt 2,2). Zar nije sve ono što smo od Boga po dobru ove godine učinili naš najveći dar Bogomladencu? Ako smo gladnog nahranili, žednog napojili, bolesnog posetili zar time nismo dar Bogu prineli? Ako smo životom svojim Boga proslavljali živeći sveto i bigougodno, zar time nismo zlato vrline Bogomladencu prineli? Ako smo Crkvu Božju ljubili i svojom revnošću ukrašavali dom Gospodnji, zar time nismo bogougodnu žrtvu prineli? Ako smo stradanje braće svoje u nevoljama videli i svojim delom ih utešili, zar time nismo Samome Hristu dobro učinili?(sr. Mt 10,42).
Eto, Bogomladenac Hristos za Svoju bezgraničnu ljubav od nas ljudi takve darove očekuje. Zato je Božić i praznik pred kojim proveravamo svoju veru i sve ono što smo, kao stvorenja Božja i kao sinovi i kćeri Božije, dužni da činimo, kako je često govorio naš blaženopočivši patrijarh Pavle.
Ovoga Božića smo posebno ispunjeni radosnom tugom što nas je ostavio naš veliki patrijarh Pavle i preselio se sa zemlje na nebo. Duboko verujemo da će on, po slobodi darovanoj mu od Boga, „sa svima svetima iz roda našega“ nastaviti da se moli za našu Crkvu i za naš raspeti narod zajedno sa Svetim Savom, svetim Simeonom Mirotočivim i svim svetim precima našim koji su prepoznali i primili patrijarha Pavla „kao svoga i sebi ravnoga“.
I ovoga Božića se sećamo svih nevoljnika, stradalnika i prognanika i svih onih kojima je učinjena bilo kakva nepravda; njih želimo da utešimo rečima: Hristos se rodi! Radujete se jer ovo, Gospod dolazi da obriše svaku ljudsku suzu (v.Otk 21,4).
Svojim Rođenjem na zemlji Hristos je sav ljudski život – od začeća do smrti i vaskrsenja – učinio svetim. Zato nas Božić opominje da ne dižemo ruku na plodove utrobe svoje već da živimo shodno zapovesti Božjoj: „Rađajte se i množite i napunite zemlju“ (I Moj 1, 28). Poštovanjem ovogblagoslova Božjeg, prestao bi plač Rahilje nad našim narodom i nad našom decom koje više nema (v. Mt 2, 18), a procvetao bi život koji je neugasivo zasijao iz vitlejemske pećine.
I ovoga Božića smo zajedno sa svojom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, kolevci našega naroda. Poručujemo im u ljubavi Hristovoj da se vrate svojim kosovskim ognjištima i ostanu da žive sa svojim svetinjama, čuvajući naše Kosovo, „grdno sudilište“. Ne gubimo nikad nadu da će Bog prosvetiti razum onih kojima je danas predao u ruke zemnu moć i vlast nad državama i narodima; da, u duhu pravde Božje i ljudske, preispituju svoje nepravedne odluke o Kosovu i Metohiji. Jedino tako će se obnoviti mir i zajedništvo na Balkanu i u Evropi i vratiti ugroženo dostojanstvo pravoslavnom srpskom narodu. Molimo se, takođe, da novorođeni Knez mira iskoreni rat, nasilje i nepravdu svuda u svetu, kako bi se konačno zacario mir i pravednost među svim ljudima i narodima zemaljskim.
Punoću našeg bogoljubivog naroda pozdravljamo vitlejemskim pozdravom, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu živeo. Mi Srbi smo drevni hrišćanski narod, jer smo kroz kirilo-metodijevsko krštenje i svetosavsku prosvetu postali deo kulture svecelog hrišćanskog sveta. Mi smo na taj način ostavili neizbrisiv pečat u istoriji i civilizaciji savremene Evrope i sveta, ugradivši sebe, jednom za svagda, u njihovu budućnost.
Božić nas sve i svagda poziva da živimo u bratoljublju i bogoljublju i u jevanđelskoj skromnosti, živeći od dela ruku svojih, držeći se novozavetnog učenja: da nikada ne činimo drugima ono što ne želimo da nama drugi čine (sr. Dap 15,29).
Sažimajući nam veliku i nadumnu tajnu Božića, sveti Grigorije Bogoslov kaže: „To je naše svetkovanje. To danas praznujemo: Božji dolazak ljudima – da bismo mi Bogu došli; ili da kažem pogodnije: vratili se. Da svučemo sa sebe starog čoveka i u novoga se obučemo i, kao što smo u Adamu umrli, tako u Hristu da oživimo, da se sa Hristom zajedno rodimo, i saraspnemo, i sapogrebemo, i savaskrsnemo.“
Završavajući svoju božićnu poslanicu rečima ovog bogomudrog Oca Crkve, pozdravljamo sve vas, draga deco duhovna, i sve ljude, i sve narode, sveradosnim vitlejemskim pozdravom mira:
Mir Božji – Hristos se rodi!