Krajem prošle nedelje u Vranju je otvorena Dnevna onkološka bolnica, jedina te vrste u regionu. Zdravstveni centar Vranje, kome gravitira 250.000 ljudi, do sada je bio jedini centar u Srbiji koji nije imao specijalizovano odeljenje za davanje terapije osobama sa malignitetom. Dnevna Bolnica nalazi se zgradi Odeljenja za ORL
Kakva je opremljenost Onkološke bolnice?
– Po opremljenosti, bolnica je, slobodno mogu reći, u samom vrhu zdravstva Srbije, a po nekim stvarima i daleko ispred. Opremanje Dnevne onkološke bolnice bilo je iz sopstvenih sredstava, što se tiče medicinskog i infrastrukturnog dela, a iz donacija što se tiče poboljšanja kvaliteta uslova za pacijente. Na otvaranju Onkološke bolnice profesor Stojan Radić, direktor Klinike za onkologiju KC Niš izjavio je da u Srbiji ne postoji onkološka bolnica koja je ovako opremljena i funkcionalno zaokružena, te da je prosto idealna i sređena sa mnogo topline i razumevanja.
TELEVIZOR I KLIMA
Koji pacijenti će primati terapiju i koliki je kapacitet bolnice?
– Dnevna onkološka bolnica Vranje je odeljenje u kome onkološki bolesnici primaju specifičnu i simptomatsku terapiju tokom dana. Za sada nema stacionarni deo u svom sastavu i što se toga tiče koristićemo prostor na Internom odeljenju. Radi se u dve smene. Kadar čine dva lekara i četri tehničara. Prostor je veličine 120 kvadratnih metara i u svom sastavu ima toalet za pacijente, toalet za osoblje, čekaonicu, ambulantu, apoteku, sobu za laminarnu komoru, jednu bolesničku sobu sa tri kreveta i drugu bolesničku sobu sa četiri fotelje za hemioterapiju, a tu su soba za osoblje i soba za konzilijum. Čekaonica je opremljena klub-foteljicama i umetničkim slikama i odaje utisak veoma prijatnog i relaks prostora, koji je u pastelnim bojama.
Kako su opremljene sobe?
– Ambulanta je klasičnog tipa, sa svim neophodnim elementima (otoman, paravan, kolica za lekove, negatoskop, EKG aparat.) Prva bolesnička soba je sa tri kreveta, klimatizovana, sa LCD televizorom i umivaonikom sa toplom vodom. Druga bolesnička soba je sa četiri specijalne fotelje za hemioterapiju, takođe sa klimatizacijom i LCD televizorom i umivaonikom sa toplom vodom. Soba za konzilijum je sa otomanom, negatoskopom i ginekološkim stolom i ostalom pratećom opremom opšteg tipa. Glavna stvar, po kojoj smo u samom vrhu srpskog zdravstva je laminarna komora Cito safe 1.2, koja je najmodernija i sem našeg centra ima je samo Institut za hematologiju KCS i Institutu za majku i dete KCS.
Koja je uloga laminarne komore?
– Svrha laminarne komore je da tokom rastvaranja citostatika (lekova koji se koriste u terapiji malignih bolesti) potpuno eliminiše prodor štetnog agensa van prostora komore. Naime, reč cito-statik znači stop za ćeliju, kako malignu , tako i normalnu, stoga je izuzetno važno da se spreči prodor leka van komore. Komora sadrži specijalne filtere (tzv. hepa filteri) koji zadržavaju toksične čestice. Aparat štiti osobu koja radi sa citostaticima i sredinu u kojoj se nalazi. Opremljen ja alarmima i totalno kompjuterizovan.
Koje terapije će se primenjivati u lečenju pacijenata?
– Osobe obolele od malignih bolesti bivaju prikazane onkološkim konzilijumima koji donose odluku o daljem specifičnom lečenju. Postoje citostatici sa C liste koja je rezervisana za Kliničke centre, i B liste koja je za zdravstvene centre, kakav je i Vranje. Sve terapije i protokoli koji su predviđeni za sprovođenje u zdravstvenim centrima biće sprovođene u Vranju. Jednodnevni protokoli u Dnevnoj onkološkoj bolnici, a višednevni koji su u 24-satnom režimu na Internom odeljenju, pod kontrolom tehničara i lekara iz bolnice.
REŽIM ISHRANE
Kako izbeći faktore rizika za razvoj maligniteta?
– Vrlo jednostavno – prestanite da pušite, hranite se zdravo,vodite računa o telesnoj težini, smanjite konzumiranje alkohola, izbegavajte neumereno izlaganje suncu, sa kancerogenima rukujte prema uputstvu i učestvujte u programima ranog otkrivanja raka.
Koji bi bili očekivani efekti onkološkog lečenja, kako ih preduprediti ili ublažiti?
– Neželjeni efekti policitohemijske terapije, tj. specifičnog onkološkog lečenja su najčešće muka, povraćanje, prolivi, opadanje kose, a izuzetno retko srčane smetnje, alergija i dr.
Da li su pacijenti obavezni da primenjuju specijalnu ishranu ili dijete?
– Tokom specifičnog lečenja, bilo ono policitohemijsko ili iradijaciono, potrebno je da pacijent bude na specijalnom režimu ishrane; to znači jesti češće a manje obroke, kuvano nemasno meso, ribu, kuvano povrće, krompir, pirinač, beli hleb, kompot, sveži sir, jogurt. Potrebno je da se izbegavaju masnoća, kupus, sirovo voće i povrće, pasulj, mleko, slatkiši, kafa, jaki začini.
Šta biste poručili zdravim ljudima ili pacijentima na lečenju?
– Potrebno je što pre prihvatiti svoju bolest i boriti se protiv nje na način na koji možete, a to je da slušate savete lekara i da ne klonete duhom, jer je izuzetno bitan pozitivan psihički stav bolesnika. A savet za „zdravu populaciju“: prestanite da pušite, hranite se zdravo,vodite računa o telesnoj težini, smanjite konzumiranje alkohola, izbegavajte neumereno izlaganje suncu, sa kancerogenima rukujte prema uputstvu i i učestvujte u programima za rano otkrivanje raka.
FAKTORI RIZIKA
Koji su faktori rizika za nastanak malignih bolesti i kako ih izbeći?
– Postoje faktori rizika za razvoj maligniteta koji su promenjivi i na koje može da se utiče, ali i oni koji su nepromenjivi. Nepromenjivi su genetski faktori rizika, nasleđe koji se prenosi krvnim srodstvom, ali na sreću oni učestvuju samo sa 10 odsto. Potrebno je istaći da osoba koja je genetski opterećena što se tiče maligniteta, ne mora da oboli. Promenljivi faktori, na koje možemo da utičemo, su pre svega upotreba duvana, što je oko 30 posto uzroka oboljenja, zatim nezdrave navike u ishrani ( brza hrana, masna, dimljeno meso,roštilj…) takođe oko 30odsto, gojaznost oko 10 odsto, zloupotreba alkohola od jedan do šest odsto, UV zračenje, alkilirajući agensi i stres.
BROJ OBOLELIH U VRANjU ISPOD PROSEKA
Koje maligne bolesti su u porastu u poslednje vreme i kako na njihovu pojavu utiču faktori kao što su radijacija, genetika, loša ishrana…?
– Što se tiče broja obolelih od malignih bolesti u Vranju, možemo reći da nema alarmantnih podataka. Naime, broj obolelih jeste u porastu, ali je opet ispod proseka za centralnu Srbiju. Prema Registru za rak za centralnu Srbiju, koji obuhvata period 1999-2005.godine, prosek novoobolelih od maligniteta je oko 350 na 100.000 ljudi, što znači da bi u Vranju taj broj bio oko 280. Prema podacima iz Dispanzera za onkologiju Doma zdravlja Vranje, tokom 2008. godine broj novoobolelih je 228, a tokom 2009. godine 259. To ne znači da smo mi zdravija populacija, ali sigurno ide u prilog tvrdnji da nismo ugroženiji od drugih građana Srbije.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.