Vranjanke su lepe žene

Koliko je ujak uticao na njega, da li privatni biznis uzima celog čoveka, dotiču li ga ogovaranja, koliko ovdašnje žene utiču na svoje muškarce, zašto prepočuje da se sa ukidanjem viza prvo poseti Pariz, da li su Vranjanke lepe, kako se rekreira, sa kim ide na utakmice…

Živimo u društvu koje je poput hipermarketa, pa kada upoznate nekog mladog, poput Igora Zdravkovića, čoveka koji se vrlo ozbiljno posvetio svom poslu i porodici, počnete da verujete da još uvek ima nade za ovaj grad. On u svojoj ordinaciji „Dr Zdravković“ provodi ceo dan, ali uprkos svemu, a u to smo se i lično uverili, nikada ne zaboravlja dato obećanje ma koliko umoran na kraju dana bio.

MOĆNE ŽENE

VRANjSKE: Čime se bave vaši roditelji? Da li ste postali lekar zato što je to među Vranjancima uvek bila cenjena profesija ili imate neke svoje razloge?
ZDRAVKOVIĆ: Moji roditelji su prosvetni radnici u srednjoj školi. Otac je pre penzionisanja bio profesor geografije u Gimnaziji „Bora Stanković“, a majka još uvek radi kao profesorka u Ekonomskoj školi. Kao što vidite, nisam nastavio putem svojih roditelja, već sam se opredelio za jednu drugu vrstu humanog i plemenitog posla. Za stomatologiju sam se odlučio, pre svega, zato što sam još kao dečak, gledajući svog ujaka, takođe zubara, video koliko je to lepa profesija. Moj ujak je toliko bio posvećen svom poslu, sa toliko ljubavi je to radio, da sam se i ja „zarazio“. I tada sam odlučio da ću i ja jednog dana da postanem stomatolog. Imao sam sreće da tokom svoje prakse učim od doktora koji su pre svega dobri ljudi, a potom i izuzetni stručnjaci, tako da sam vremenom uz rad sa njima i konačno otkrio da je to profesija koja me potpuno ispunjava.
Da li ste nekada poželeli da se bavite nečim drugim?
– U kakvim vremenima živimo nije ni čudo da se čovek ponekad zapita da li je potrebno žrtvovati toliko vremena i živaca da bi se postiglo što više u poslu koji ste odabrali. Ali, to sve dobija smisao, barem u mom slučaju, zato što ja stomatologiju iskreno volim. Zato meni ništa nije teško. Sve nedoumice i kolebanja, koja možda povremeno i imam, iščeznu onog trenutka kada iz moje zubarske stolice ustane zadovoljan pacijent.
Smatrate li da je vaš život dovovljno dinamičan? Imate li dovoljno vremena samo za sebe?
– Stomatologija je moje životno opredeljenje, moj život. Veoma je dinamičan, podložan stalnim promenama i inovacijama, kako u stručnom tako i u tehnološkom smislu. Moj cilj je da u svakom trenutku svoje karijere pratim tu dinamiku i da na sve zadatke iz savremene stomatologije odgovorim maksimalno efikasno kako bi svojim pacijentima pružio najkvalitetniju uslugu. Ne uspevam baš uvek da odvojim dovoljno slobodnog vremena za sebe, ali se trudim da se povremeno odvojim od posla i posvetim i nekim drugim stvarima.
Ima li onih koji vam zavide na tome što ste tako mladi, a već imate svoj biznis? Koliko uopšte slušate tračeve i ogovaranja?
– To što sam mlad i imam svoju privatnu praksu je jedna pozitivna stvar jer, kažu, na mladima svet ostaje. U Vranju je sve više mladih, uspešnih i poslovnih ljudi, tako da nisam jedini. Od svoje okoline sam vrlo dobro prihvaćen i nikada nisam osetio zavist. Nije lako postati uspešan privatnik, pogotovo u ovim vremenima kada narod nema dovoljno para. Ali uz veliku podršku porodice i najbližih, pravilnom organizacijom i poštenim pristupom poslu, uspevam da budem uspešan. Vranje je mala sredina i sve se čuje i zna. Vranjanci vole da tračare i spletkare, ali se ja trudim da se izdignem iznad toga. Svoje slobodno vreme smatram samo svojim i izuzetno dragocenim, pa se i trudim da ga trošim što korisnije, a ne da mi ono prolazi u slušanju tračeva i ogovaranja.
Ima li u Vranju moćnih žena? Mislite li da se ta moć ogleda isključivo u uticaju na muškarce ili u nečem drugom?
– Vremena se menjaju, pa tako i u Vranju ima sve više moćnih žena. Njihov uticaj u društvu se sve više oseća. Sve je više žena na rukovodećim pozicijama, što je, smatram, jedna više nego pozitivna tendencija.

PARIZ I „DINAMO“

Često čujemo da su Vranjanke posebno lepe. Šta vi kažete?
– Slažem se sa tom konstatacijom. Ima izuzetno lepih Vranjanki. Uveren sam, ma koliko to zvučalo kao kliše, da je svaka žena lepa na svoj način. Žena samo treba da istakne svoju lepotu i to ne može da prođe neprimećeno.
Koliko se u vašem društvu priča o tome ko kakav auto vozi, ko nosi markiranu garderobu, ko ima skuplji sat ili telefon?
– Razgovori o skupim automobilima, markiranim satovima i ostalim statusnim simbolima danas više zaokupljuju neke mlađe i malo bezbrižnije ljude. U mom društvu ta tema je ranije bila češća, ali danas, kada smo malo zreliji, brinemo o nekim drugim životnim temama. Ozbiljni smo ljudi i kako već izvesno vreme cela zemlja živi u strahu za egzistenciju, bez obzira na profesiju, moramo da brinemo o važnijim temama. Danas su statusni simboli postale stvari koje bi u nekim srećnijem vremenima bile sasvim normalne i ne bi predstavljale nikakav prestiž.
Bavite li se nekim sportom? Idete li na utakmice?
– Rado džogiram, vozim bicikl i idem u teratanu nekoliko puta nedeljno. Obožavam plivanje i voleo bih da Vranje ima zatvoren bazen, kako bih i tokom zimskih meseci mogao da se rekreiram na način koji mi jako prija. Nedeljom sa društvom iz kraja obavezno idem na Jumkov stadion da gledam „Dinamo“.
Volite li egzotične turističke destinacije? Gde ste bili, gde biste voleli da otputujete?
– Veoma volim da putujem i iskreno se nadam da ću u skorije vreme sa suprugom Anom otputovati u neku lepu egzotičnu zemlju. Sada nam je malo lakše jer su ukinute vize pa ćemo, verovatno, češće putovati. Do sada sam imao sreće da upoznam veći deo Evrope, a od onoga što sam video, svima koji to mogu da priušte, preporučio bih da posete Pariz. To je metropola u pravom smislu reči, na mene je ostavio fantastičan utisak.
Plašite li se starosti?
– Starost je neminovna kao i mladost, tako da ne vidim zašto bih se plašio. Smatram da si star onoliko koliko se osećaš starim. Ja sam još uvek mlad i uživam u svojoj mladosti.

PROFIL
Igor Zdravković (1978) je osnovnu školu i gimnaziju završio u Vranju, a Medicinski fakultet, odsek stomatologije, u Nišu 2005. godine. Staž je završio na Klinici za stomatologiju u Vojnoj bolnici u Nišu, a potom se zaposlio u jednoj privatnoj ordinaciji, takođe u Nišu. Obavio je nekoliko različitih stručnih usavršavanja u zemlji i inostranstvu. Svoju stomatološku ordinaciju „Dr Zdravković“, otvorio je u Vranju 2008. godine. Oženjen je Anom.