Za plate mora da ima

Iako „institucionalno razvojni sa izraženim socijalnim komponentama“ budžet je u odnosu na 2009. predvideo povećanje od sedam miliona dinara za zarade opštinara

Budžetom grada za 2010. godinu za plate gradonačelnika i članova Gradskog veće i Skupštinu grada, umesto ovogodišnjih 15,8 miliona, predvidjeno je, sledeće godine biće isplaćeno 22,7 miliona, što predstavlja povećanje od oko sedam miliona dinara! I to sad, kad štede.
Za plate zaposlenih u Skupštini grada odvojeno je 6,1 miliona dinara, za plate gradonačelnika i članova Gradskog veća 16,6 miliona, a za Gradsku upravu 138 miliona dinara. Da bi se prikrila suština stvari, Skupština i gradonačelnik prikazani su kao posebne stavke, ali je prošle godine za te namene odvojeno ukupno 15,8 miliona. Gradskoj upravi je za plate dodeljeno povećanje nešto veće od četiri miliona, pa ispada da je ovaj budžet štednje samo za plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi prevideo oko 11 miliona dinara više nego prošle godine. Šta li i tek bilo da plate nisu zamrznute i da budžet nije, kako je rečeno, „institucionalno razvojni sa izraženim socijalnim komponentama“?

USLUGE I BONUSI

Budžet je u suštini teško čitljiv, sa nejasnim razdelima, pojedinim odrednicama koje ništa ne znače a iza kojih stoje grdni milioni i slično. Dokument je pun nekih „specijalnih usluga“, „nagrada i bonusa“, „ekonomskih poslova“ i sličnih termina posle kojih laicima uopšte ne može da bude jasno kuda novac ide. No, očigledno je da su odbornici Skupštine grada ozbiljni amateri, čim su dozvolili da se rasprava o budžetu, ovom i ovakvom, okonča za jedno pre podne. No, bilo kako bilo – sveto pismo gradske uprave stupilo je na snagu, pa će naredni period jasno da pokaže ko je vjera, a ko li nevjera.
Budžet za 2010. godinu napravljen je na nivou prošlogodišnjeg, uz nekih 245,8 miliona dinara „dodatnih prihoda budžetskih korisnika“. Prošle godine budžet je i bez tih „dodatnih“ para bio projektovan na 1,669 milijardi. Sve u svemu, ove godine, bez „dodatka“, budžet je praktično smanjen za oko 240 miliona, a oni koji su ga pravili taj manjak su pokazali kao povećanje od oko 100 miliona dinara. No, to je tek početak. Tekući prihodi u godini koja sledi planirani su na 1,4 milijardi dinara, što je u odnosu na prošlu godinu povećanje od nekih 50 miliona. Ali, u tu cifru je uračunato smanjenje poreza na dohodak za 24 miliona, smanjenje poreza na kapitalne transakcije za 20 miliona, smanjenje od 27 miliona od drugih nivoa vlasti, kao i neverovatno smanjenje od 126 miliona od „zaduživanja i prodaje finanijske imovine“. Ukupno, ovde smanjenje iznosi oko 200 miliona dinara, samo za krupne stavke, a povećanja ima samo kod poreza na upotrebu dobara, 10 miliona, poreza na nepokretnosti, šest miliona, zakupa neproizvodne imovine 22 miliona, „drugih poreza“, 29 miliona, i taksi 20 miliona, što je ukupno 52 miliona. Sad, kako je Dragan Spirić, tvorac budžeta, uspeo da smanjenje od 119 miliona prikaže kao povećanje od 50 miliona, verovatno je samo njemu jasno.
Rashodi su za narednu godinu planirani, naravno samo prividno, na nivou prošlogodišnjih, jer su veći za samo četiri miliona dinara. Fond za plate korisnika budžeta povećan je za osam miliona, a stavka „doprinosi na teret poslodavca“ za milion dinara. Socijalna davanja zaposlenima smanjena su za tri miliona, a fond za nagrade i bonuse za oko pet miliona, do je stavka „korišćenje roba i usluga“ prešla cifru od pola milijarde dinara, uz povećanje od 32 miliona. Na šta? Budžet tvrdi: na „stalne usluge“, na „specijalizovane usluge“, na „usluge po ugovoru“, na „materijal“. Možda neko i zna šta se iza ovih stavku krije, gde ode 500 miliona dinara, samo neće da kaže u predlogu budžeta?
No, to su samo uvodne sekvence. Pojedinosti su još nejasnijih namera, i još prikrivenijih stavki. Budžet za socijalnu zaštitu smanjen je za milion dinara, od toga je za borce i invalide odvojeno osam miliona manje, za porodicu i decu je dato 1,5 miliona više, a za nekakvu „socijalnu zaštitu neklasifikovanu na drugom mestu“ pet miliona više. Za „opšte javne usluge“, ma šta to značilo, odvojeno je 28 miliona manje, ukupno 260 miliona, za nekakve „rezerve“, „opšte usluge“, „opšte usluge neklasifikovane na drugom mestu“… Najbolje je prošla stavka „javni red i mir“, koja je umesto prošlogodišnjih 0,65 miliona sada dobila čak 7,5 miliona. Ustvari, na budžet je dodata stavka „sudovi“, pa je budžet za protivpožarnu zaštitu, što se ovde računa kao red i mir, smanjen za oko 160.000 dinara. Za ekonomske poslove izdvojeno je kao i prošle godine, oko 378 miliona dinara, a da nije najjasnije gde te pare idu. Ovde se pominje poljoprivreda, sa 29 miliona, što je povećanje od četiri miliona, „ekonomski poslovi“ dobili su dva miliona manje, drumski saobraćaj 50 miliona više, dok je najbolje prošao turizam sa povećanjem od 54 miliona dinara, u koje ulaze i „sopstveni i drugi prihodi“, od 69 miliona, naspram prošlogodišnjih 15 miliona. Da nije možda „Besna Kobila“ proskijala? Za zaštitu životne sredine budžet je predvideo oko 17 miliona viška, dok je razdel za kulturu i rekreaciju povećan za pet miliona. Kako to u ovom budžetu biva, za sport je odvojeno tri miliona manje, za kulturu pet manje, a da je opet opšta cifra povećana. Najgore je prošlo obrazovanje, za koje će ove godine biti izdvojeno čak 128 miliona dinara manje, verovatno zbog planiranog smanjenja novca koji će doći sa strane. Ali, ako je verovati budžetu, prošle godine se u vranjsko obrazovanje sa strane sleglo ukupno 90 miliona dinara, a ove godine će stići samo 81 miliona. Pa odakle onda manjak od preostalih 117 miliona? Da se ne pominju kursne razlike. Kada je Vranje prošle godine za sport planiralo 81 miliona dinara, to je bilo milion evra. Sada, sa samo tri miliona smanjenja, budžet za sport iznosi manje od 760.000 evra. Ali, papiri su čudo, sve trpe.

ZAMAGLjIVANjE STVARNOSTI

Prihodi od raznih poreza ove godine će, po budžetu, biti smanjeni 22 miliona dinara, od toga porez na zarade za 28 miliona dinara. Nije greška, očigledno, nego namera. Gotovo svi poreski prihodi biće smanjeni, bar tako se nada budžet, osim poreza na dobra i usluge, čije se povećanje planira za 11 miliona dinara, i poreza na isticanje firmi, gde se planira povećanje od 28 miliona dinara. Ili to rapidno raste broj novih firmi, ili neko do sada nije revnosno naplaćivao firmarinu. Isto važi i za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, gde se računa na prihod veći za 12 miliona. Više je zemlje zauzeto? Ono, ista je vlast bila i za pošli budžet, ne li?
No, to nije sve. Koliko je budžet razvojni pokazuje stavka kojoj je davanje za „razvojne i druge programe“ smanjena za 10 miliona dinara. Za podršku privredi odvojeno je dva miliona manje, a za mala i srednja preduzeća više za 150.000 dinara, od 0,7 na 0,85 miliona. Ne da su pomogli, nego uši otpadaju.
I sve tako, i sve na taj način. Što su socijalisti ostali verni sebi, to uopšte nije čudno, ali što su demokrate učestvovale u ovoj raboti, to zaista ostaje nejasno. Kome treba ovakvo zamagljivanje stvarnosti, ovako zatamnjivanje gotovo svih stavki, ovakva netransparentnost u radu, ovakva bezobalnost gotovo svih pojmova, stavki i namera? Na ova pitanja, naravno, nema odgovora, iz više razloga. Onaj najvažniji – nikoga ga ne traži, jer je svima ovde, očigledno, lepo pod budžetskom kapom, ma kako da je ona skrojena. Ali, godina koja dolazi ne budi nadu, a netrasparentnost u trošenju novca građana stvar će samo učiniti još gorom. Ali, koga je briga?

SUPERHIK
Po logici stvari, da bi vlast sebi povećala plate, negde je moralo biti otkinuto. Ovaj problem, čini se, rešen je na način starog strip junaka „Superhika“, poznatog po tome što je otimao sirotinji da bi davao bogatima. Eto, otkinuto je od Razvojnog fonda, 10 miliona, ali to tvorcima budžeta nije smetalo da ga bezočno nazovu razvojnim. Program socijalne zaštite boraca i invalida skliznuo je sa 13 na pet miliona, zaštita dece je sagledana sa 3,5 miliona viška, izbeglice su dobile milion viška, Dekada Roma srezana je na pola, pa će umesto tri dobiti samo milion i po…. Nema za sve, a za plate mora da ima, pa onda, ko se kako snađe.

Igor Andonov
PLATE SU ZAMRZNUTE
Zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov tvrdi da je DS ušla u vlast da bi rešavala, a ne pravila probleme, pa odbija svaku mogućnost da je novi budžet odobrio povećanje plata za iznos koji se dobija upoređenjem budžeta za 2009. i 2010. godinu.
– Ništa nije povećano, jer su plate zamrznute, i to nema šanse da se dogodi – rezolutan je Andonov.
Prema njegovom objašnjenju, u oktobru ove godine napravljen je rebalans budžeta, koji je tada predvideo povećanje fonda za plate od desetak miliona dinara, a zbog novog zapošljavanja pomoćnika gradonačelnika i novozaposlenih članova Gradskog veća.
– Od tada do danas, a do daljeg, neće biti povećanja plata – kategoričan je Andonov.
Kako on tumači čitavu priču, vlast je smanjila neke izdatke, kao što je na primer rad po ugovoru, za polovinu predviđenih sredstava, i neće, u cilju štednje, zapošljavati novog zamenika gradonačelnika na mestu koje je upražnjeno odlaskom Zorana Stošića.

Dragan Spirić
BUDžET PO MERI KORISNIKA
ovog i nekoliko prethodnih budžeta Dragan Spirić, pomoćnik gradonačelnika za budžet i finansije, mnogo je oprezniji u pristupu. Najpre, on uopšte ne pominje rebalans budžeta, uz tvrdnju da je budžetski proces znatno komplikovaniji od pomeranja određenih cifara na ovu ili onu stranu.
– O platama moraju da se pitaju korisnici, da bi stvari bile jasnije. Budžet se, naime, radi na osnovu zahteva korisnika. Njihove službe odgovorne su da sve bude po zakonu – pojašnjava Spirić, ne negirajući, niti pak potvrđujući ogromno budžetsko „platno povećanje“.
Uz napomenu da je budžet grada rađen pre republičkog, jer lokalnu vlast na takvo ponašanje tera zakon, Spirić tvrdi da je on, kao tvorac budžeta, insistirao na transparentnosti, detaljnosti i jasnosti.
– Budžet je objašnjen na šest cifara, što znači da smo maksimalno ulazili u pojedinosti baš zbog pritužbi na transparentnost. Stalo nam je da građani znaju gde ide novac – kaže Spirić. On posebno ističe činjenicu da je lokalna vlast u odnosu na prošlu godinu uspela da prihoduje oko sto miliona dinara sopstvenim radom, a da se predviđa da bi ta cifra u ovoj godini mogla biti i veća.