Ubistvo na svirep i podmukao način

Tasić je 17. decembra 2008. ubio bivšu suprugu sa više od dvadeset uboda nožem, neopaženo se uvukavši u njenu kuću, dokazano je tokom suđenja

Krivično veće Okružnog suda u Vranju, kojim je predsedavala sudija Vesna Stevanović, osudilo je nepravosnažnom presudom Milovana Tasića (63) iz Vladičinog Hana na 30 godina zatvora zbog ubistva bivše supruge Mileve. Tokom suđenja je utvrđeno da je Tasić 17. decembra 2008. počinio „teško ubistvo na svirep i podmukao način“, usmrtivši bivšu ženu sa više od dvadeset uboda nožem.
– Veštačenjem je utvrđeno da su svi ubodi naneti dok je Mileva bila živa, a samo je poslednji imao elemente „zaživotnosti“, odnosno usledio je na kraju faze ženine agonije i umiranja. Kvalifikaciji „svireposti“, dakle, doprinela je činjenica da je žrtva prilikom nanošenja tolikog broja uboda praktično mučena, da je doživela izuzetno velike fizičke i psihičke bolove i patnju. S druge strane, „podmuklost“ se ogleda u tome što je Tasić tog dana sačekao da padne mrak, video da je prozor na međuspratu kuće njegove supruge otvoren, da je merdevine uzeo iz komšijskog dvorišta, popeo se neopaženo kroz prozor i zatekao ženu kako gleda televiziju i hekla. Ona ga ničim nije izazvala da učini to što je učinio. Nije bila u situaciji da se brani, a on je koristeći lukavstvo i podmuklost došao do nje i izvršio delo – obrazložila je razloge za ovakvu presudu Stevanovićeva.
Dok se u istrazi Tasić sećao na koji je način izvukao nož iz džepa trenerke i kako je naneo prva dva-tri uboda bivšoj supruzi, tokom suđenja je porekao da u memoriji ima i jedan detalj od momenta kada je suprugu navodno uhvatio za ruke dok su se svađali do trenutka izlaska iz kuće.
Podsećanja radi, Milovan je, navodno, na dan ubistva nameravao da pokuša da se pomiri sa Milevom. U istrazi je ispričao da je to već prethodno probao u više navrata, ali bez uspeha. Kada je iz Hana došao do suprugine kuće u Vranju i neopaženo ušao kroz prozor, krenuo je ka dnevnoj sobi jer je u njoj gorelo svetlo. Vrata su bila otškrinuta. Mileva je sedela na krevetu i heklala. Uplašila se kada ga je ugledala jer je znala da je prethodno zaključala kuću. Bila je strašno ljuta i udarila ga nekoliko puta rukama po leđima. Prema Tasićevom kazivanju iz istrage, on se navodno u tom momentu setio kako mu je svojevremeno rekla da će ga unakaziti noktima i potom prijaviti policiji pokušaj silovanja. Tada mu je, navodno, pao mrak na oči. Posegao je za nožem koji je već duže vreme nosio sa sobom, navodno da bi mogao da otvara konzerve i ljušti voće.

MOTIV

Nakon ubistva zaputio se ka lokalnoj autobuskoj stanici. Tu je ušao u prvi autobus za Vladičin Han. Otišao je potom prvom autobuskom linijom do Niša, pa nastavio za Negotin gde je imao prijateljicu.
– Zete, sredio sam Milevu – javio je u međuvremenu telefonom suprugu njegove ćerke.
Iz Negotina je sutradan otišao bez objašnjenja u Zaječar, pa se vratio u Negotin. Nije znao šta će sa sobom. Potom se setio sestre u Pazovi. Seo je u prvi autobus za Beograd. Prespavao je na železničkoj stanici i rešio da tek ujutro vidi šta će.
U zoru ga je telefonom pozvala ćerka. Vrištala je od plača, pokušavajući da iz njega izvuče bilo kakvo objašnjenje za Milevino ubistvo. Kazala je da mu je stan u Hanu obijen. Rešio je da se vrati. Stigao je uveče u Vladičin Han. Znao je da ga policija čeka. Nije se opirao dok su mu stavljali lisice na ruke.
– Nisam nameravao da je ubijem, sve je posledica spleta nesrećnih okolnosti – govorio je dok su ga vodili u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora.
Znao je da je Mileva nakon njihovog razvoda imala vezu sa nekim čovekom iz Leskovca. On je, međutim, još ranije, dok je bio član vatrogasne brigade u „Jumku“, sumnjao da Mileva kući dovodi švalere. Prethodno bi, opisivao je, telefonom proverila da li je na poslu, da ne bi iznenada banuo u kuću. Šef ga je jednom prilikom, u takvoj situaciji, pustio s posla u radno vreme. Otišao je kući i navodno zatekao ženu u krevetu sa drugim muškarcem. Tada su se razveli. Do dana ubistva nikada nije podigao ruku na nju. Tasić se razveo od Mileve 2004. godine, nakon trideset dve godine braka. On je do penzije bio vatrogasac, ona spremačica u Robnoj kući „Beograd“. Imaju ćerku Tanju koja je u međuvremenu otišla u Italiju i udala se. Od tada je retko kontaktirala s ocem. Ženi je „prepisao“ pola kuće, drugu polovinu ćerki. Posle razvoda živeo je jedno vreme u Aleksincu, a potom se preselio u Vladičin Han.