Svađa u etno stilu

Taj što je najglasniji svojevremeno je sagradio kuću na tri sprata, odmah preko puta Borine kuće, pa me zanima da li je ona u etno stilu i da li je građevinski material unosio magarcima ili kamionima – pita se Mladenović

Tragom priče da su stanari Baba Zlatine ulice, jedine prostorno kulturno istorijske celine u Vranju pod zaštitom države, peticijom zatražili od gradskih vlasti da im „omogući normalne uslove za život“, tvrdeći da im izgradnja etno restorana tik uz kuću Bore Stankovića, na mestu nekadašnje Tonetove kuće, pravi velike probleme, došli smo do nekih vrlo zanimljivih otkrića. Izgradnju i inače prate čudne okolnosti, počev od činjenice da stanarima, od kako je nedavno počela gradnja, stalno pucaju vodovodne i kanalizacione cevi, a da se od teških kamiona ulegla kaldrma kojom je popločana ulica, preko optužbi da gazda budućeg objekta nema sve potrebne dozvole i da je konkurs objavljen u nekim vojvođanskim novinama kako niko odavde ne bi mogao da licitira za atraktivnu lokaciju, do toga da je kupljeni plac pre nekoliko godina, ustvari, prodat drugoj firmi i na kraju da će budući objekat svojom arhitekturom narušiti ovu prostorno-kulturnu istorijsku celinu pod zaštitom države.

MAGARCI I KAFANE

Ogorčeni stanari pričaju da kamioni prođu i desetak puta dnevno ulicom, cevi pucaju, vode nema, a i kada dođe, mutna je i nije za piće. Ističu da su se obraćali raznim inspekcijama i Direkciji za razvoj i izgradnju grada, ali da su im rekli da to nije u njihovoj nadležnosti. Kažu i da su saznali da budući vlasnik objekta neće graditi etno restoran kako kaže, nego nekakvo prenoćište.
– Na početku ulice stajao je znak da je zabranjen saobraćaj za vozila nosivosti preko tri tone, upravo zato što je kaldrma stara i što ne može da izdrži veći teret, ali da, otkad su radovi počeli, znaka nema, a kamioni velike nosivosti svakodnevno ovde prolaze – tvrdi čovek koji se predstavio kao vođa stanara, ne želeći da mu se ime pojavljuje u novinama.
Nešto drugačiju priču iznosi sam vlasnik objekta u izgradnji, Nenad Mladenović. Odmah se ogradio od „rekla – kazala“ varijanti, pokazujući na gomilu dokumentacija koju je sakupljao godinu dana da bi uopšte mogao da krene sa gradnjom.

MLADENOVIĆ.- Ne mislite valjda da sam toliko naivan da gradim bez dozvole, sam, u centru grada. Imam svu potrebnu papirologiju, uključujući i dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, a zemljište sam kupio, odnosno uzeo u zakup na 99 godina, od Direkcije za razvoj i izgradnju grada. To što cevi pucaju nije moja greška jer je mreža prilično stara. Zemlju ne mogu da isterujem na magarcima, već kamionom. Taj što je najglasniji i što predvodi ove bundžije, svojevremeno je sagradio kuću na tri sprata, odmah preko puta Borine kuće, pa me zanima da li je ona u etno stilu i da li je građevinski material unosio magarcima ili kamionima? A tu je jedno vreme radila čak i kafana! Ja imam sve potrebne dozvole i ne brinem, a na ovu priču gledam kao na tipična srpska posla – kaže Mladenović. Iako stanari tvrde da su se obraćali svima redom, Nebojša Ljubić, načelnik Gradske uprave, kaže da nije čuo za njihov problem, ali da zna da se tu nešto gradi.
– Mogu da dođu kod mene, da vidimo kako da rešimo problem. Ono što ja znam je da je čovek dobio sve dozvole koje su mu potrebne – pojašnjava LjUBIĆ.
Nenad Mladenović, inače vlasnik preduzeća za proizvodnju i trgovinu obuće „Mladenović“, koje postoji od 1990. godine, odbija svaku sumnju u legalnost svoga posla:
– Oglas za prodaju zemljišta, na koji sam se javio, bio je objavljen 17. januara 2008. godine u „Slobodnoj reči“ i toga što tvrdi da je izašao u nekim vojvođanskim novinama, tužiću odmah. Saznao sam da je oglas izlazio nekoliko puta i pre toga, ali da nikada nije bilo zainteresovanih. Komisija za sprovođenje postupka davanja građevinskog zemljišta SO Vranje potvrdila je da sam jedini ponuđač, 27. avgusta 2008. godine mi je dozvoljena gradnja, a potpisali smo ugovor 23. oktobra iste godine, mada sam gradnju započeo tek 4. novembra 2009. godine – tvrdi Mladenović.

KALDRMA I GREJANjE

Njegovu priču potvrdili su nam i u Direkciji za razvoj i izgradnju grada. U sektoru koje se bavi građevinskim zemljištem pružili su nam i dodatne informacije vezane za ovu priču.
– Oglas je objavljen u „Slobodnoj reči“ i sva procedura je odrađena u zakonskom roku, Nenad Mladenović se javio na konkurs i kako je njegova ponuda bila najpovoljnija, prihvaćena je. A to da li će Mladenović na placu da gradi kafanu ili fabriku njegova je stvar sve dok ne izlazi iz okvira dozvoljenog – izričit je Čedomir STOŠIĆ.
Na naše pitanje šta to znači „u granicama dozvoljenog“, Stošić kaže da to znači graditi po projektu, u skladu sa urbanističkim planom, ne prekoračiti prostor od 340 kvadrata, uraditi objekat u takozvanom etno stilu, što će reći da ne sme da odudara od okolnih građevina, odnosno Borine kuće uz koju se gradi.
Taj plac nikada ranije nije prodavan, a firma koju pominjete nije kupila to zemljište..
Mladenović tvrdi da će objekat koji gradi biti etno restoran na tri nivoa i da ničim neće remetiti prostor ove zaštićene celine. On odbija sve insinuacije koje se iznose u javnost, mada nije želeo da kaže koliko je platio za plac, uz opasku da stanarima nije smetalo kada se ulica nedavno kopala radi uvođenja parnog grejanja.
Čedomir Stošić, pak, uz tvrdnju da cena nije nikakva tajna, transparentno iznosi:
– „Mladenović d. o .o “ je plac od 340 kvadrata, na kome je nedavno započeo gradnju, platio 3.547 dinara po kvadratnom metru (ukupno1.205.980 dinara; p.a.).
Kako neki od aktera ove priče već najavljuju, a sve u skladu sa našim naravima, sukob iz Baba Zlatine ulice će najverovatnije svoj epilog dobiti na sudu.

BAČENI MILIONI
Programom uređenja građevinskog zemljišta, Direkcija je, u vreme kada je direktor bio Dejan Stanojević, radove na rekonstrukciji tri stotine metara duge Baba Zlatine ulice, jedine prostorno-kulturne istorijske celine u Vranju pod zaštitom države, počela 2006. godine, kada je za tu svrhu bilo izdvojeno milion dinara. Radovi su nastavljeni 2007. godine, kada su već bila potrebna dva miliona. Situacija se ponovila, pa je nastavak radova tokom 2008. godine Vranjance koštao tri miliona dinara! Zanimljivo je da projekat rekonstrukcije, koji je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, nije predvideo zatvaranje ulice za saobraćaj, ni sređivanje fasada kuća i kapija, te njihovo uklapanje u prostor i formiranje ambijentalne celine, već samo uklanjanje bandera i smeštanje kablova za struju i telefon ispod zemlje, postavljanje ukrasnih fenjera – kandelabra, te ponovno ređanje kaldrme i njeno zalivanje betonom.

BESMISLICA
Baba Zlatina ulica je vršnjakinja beogradske Skadarlije. I mada nikada nije bila stecište boema, ni po izgledu ni po veseloj umetničkoj atmosferi, značajna je po tome što je u njoj živeo poznati srpski i najpoznatiji vranjski književnik Borisav Stanković. Utoliko više iznenađuje činjenica da ovaj kompleks još nije proglašen za prostor od značaja za razvoj turizma, a u skladu sa Strategijom prostornog razvoja Srbije (Zakon o turizmu, član 8.). Za razliku od turističkih organizacija Beograda, Pančeva, Kikinde ili Subotice, koje uveliko koriste ovakve znamenitosti za promociju svojih gradova, TO Vranje to nije u mogućnosti da učini jer ova ulica, ujedno najposećenija ovdašnja turistička destinacija, nije na vreme sagledana kao turistički kompleks od značaja za razvoj grada!