Sećam se da je uvek bio predivan prema deci, uostalom kao i prema svima. Nikada neću zaboraviti bonbone koje sam od njega dobijala na ulazu u tamošnju crkvu. Nisu to bile neke bonbone koje nismo mogli da kupimo u bilo kojoj prodavnici, ali su meni bile toliko posebne, jer sam ih dobila od najmilijeg čoveka kojeg sam upoznala
– Kako da ne upalim sveću za pokoj duše Njegove svetosti – pita se stariji Vranjanac i nastavlja: Patrijarh Pavle je bio oličenje svega onoga čega u Srbiji i svetu više nema – dobrote, skromnosti i verovanja u ono što je propovedao.
Na pitanje Vašeg reportera šta misli ko će biti sledeći poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) odmahuje rukom i kaže:
– Ko god da dođe na njegovo mesto neće mu biti ni do kolena.
Od nedelje 15. novembra, kada se Njegova svetost patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle upokojio na Vojno-medicinskoj akademiji, frekvencija ljudi u dvorištu vranjskog hrama Svete trojice je veća nego obično. Vernici ovdašnji mu ovde odaju poslednju počast paljenjem sveća i ostavljanjem dobrovoljnog priloga. Retki su oni koji žele da nešto prokomentarišu, kao naš sagovornik sa početka teksta. Ljudi dolaze bez reči, kupe sveće, upale, stoje minut – dva i odu.
Ponedeljak, 16. novembar: Negde oko podne na ulazu u crkvu sreću se dvojica bivših kolega. Jedan od njih izlazi iz crkve, a drugi slučajno prolazi tu. Dijalog dovoljno govori pre svega o kućnom vaspitanju jednog od njih.
– Beše li da sečeš kolač (misleći da mu je krsna slava Djurđic) – pita prolaznik.
– Bio sam da upalim sveću Patrijarhu – odgovara mu kolega koji izlazi iz crkve.
– Pavle li te zaposlio? On li ti decu školuje? Penziju li ti je dao? – ogorčen je prolaznik, a kolega mu smireno odgovara:
– Što ti je patrijarh kriv? Nije on uništio „Koštanu“…
Rasprava traje dobra dva – tri minuta, a onda se kolega prolaznik smiruje i kaže:
– More, u pravu si. Ništa mi nije Pavle kriv, bio je dobar čovek. Ček` i ja da mu zapalim sveću, pa će idemo negde da popijemo po nešto za pokoj duše -završava se rasprava.
Ispred crkve je postavljen portret pokojnog patrijarha. Pored slike velika sveća, žito i činija za dobrovoljni prilog. Većina ožalošćenih vernika celiva portret, uzme žito i ostavi prilog. Nedaleko odatle, u istom dvorištu, parkirano je i vozilo Vladike vranjskog Pahomija (JEEP COMPASS 2.0 CRD SPORT), koje je nekima upalo u oči:
– Ostavismo po 100 dinara da ima Vladika za gorivo da ode na sahranu – komentarišu dva drugara. Za „Vranjske“ kažu da su vernici i da su poštovali lik i delo pokojnika.
– On je bio svetac koji hoda – kaže jedan i priseća se dana kada je bio student:
– Pamtim kao da je juče bilo kada smo organizovali studentske proteste u prestonici i kada je Njegova svetost došao. Kako su se panduri pred njim sklanjali! To ću i unucima pričati – zaključuje. Njegov drugar nastavlja priču o „parama za benzin“:
– Mislim da naš patrijarh ne bi bio presrećan kada bi mogao da vidi čime će na sahranu da dođu srpske vladike na sahranu. Pa, svi znamo čuvenu Patrijarhovu opasku kada je video sva ta vozila ispred Patrijaršije i kada je rekao „O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!“ – priseća se on.
Prodavac sveća doziva svoje asistente:
– Daj još jednu kutiju od deset dinara!
Očigledno je da je prodaja povećana, mada nema gužve kao ispred Saborne crkve u Beogradu gde se čeka i po nekoliko sati.
Utorak, 17. novembar: Prvo što upada u oči je da portret pokojnog patrijarha nije u dvorištu. Prenešen je u crkvu. Iako vaš reporter ne posećuje crkvu redovno, čini mu se da opet ima sveta više nego obično. Kao i u nedelju i ponedeljak, opet su tu i studenti i penzioneri. Predstavnik mlađe generacije kaže da ne zna tačan razlog zašto je došao da oda počast.
– Imao sam potrebu da to učinim i došao sam. Ipak je naš Patrijarh bio najveći čovek u Srbiji. Kada kažem najveći – ne mislim na rast, jer je bio nizak, kao i ja, ali je to dokaz da se veličina čoveka ne ogleda u njegovoj fizionomiji – zaključuje student.
Stariji sugrađanin kaže da je paljenje sveće najmanje što je mogao da učini.
– Jeste da je Njegova svetost bio star čovek i da je ceo život stremio ka tome da bude na nebu, ali moja porodica i ja smo tužni kao da smo izgubili najmilijeg. Divio sam se njegovom načinu života, a sada mi ostaje da se molim za pokoj duše. Nadam se da će pokojni poglavar naše crkve biti proglašen za sveca, pa će to u mojoj porodici biti još jedna slava, pored Svetog Arhangela. Neka mu je večna slava i hvala – zaključuje penzioner.
Mlada gospođa sa detetom je takođe došla da oda počast. Kaže da je imala sreću da lično upozna Njegovu svetost:
– Dok sam bila klinka odlazila sam kod rođaka u Prizren kada je gospodin Pavle tamo službovao. Sećam se da je uvek bio predivan prema deci, uostalom kao i prema svima. Nikada neću zaboraviti bonbone koje sam od njega dobijala na ulazu u tamošnju crkvu. Nisu to bile neke bonbone koje nismo mogli da kupimo u bilo kojoj prodavnici, ali su meni bile toliko posebne, jer sam ih dobila od najmilijeg čoveka kojeg sam upoznala. Trudiću se da svoju decu učim pravim vrednostima, onim koje je pokojni Patrijarh propovedao – zaključuje gospođa.
Sreda, 18. novembar: Nešto pre deset sati pre podne nema gužve u crkvi. Četvoro, ili petoro ljudi kod mesta gde se prodaju i pale sveće. Penzionerka je došla da kupi sveću za svoju krsnu slavu i da ujedno i upali sveću za Patrijarhovu dušu.
– Patrijarh naš pokojni je najzaslužniji za vraćanje Pravoslavlja – kaže ona i dodaje da je „Pavle za 19 godina, koliko je bio na tronu SPC, učinio više nego bilo ko za Srpstvo“.
– Malo je tri dana žalosti za takvim čovekom, kakav je bio naš poglavar. Ovo su, sine moj, prva tri dana žalosti – kaže starica i odlazi dalje.
TESTAMENT
Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je u nedelju, 15. novembra 2009. godine u 95. godini života. Biće sahranjen u četvrtak, 19. novembra u 13 sati u manastiru Rakovica, prema sopstvenoj želji zapisanoj u testamentu. Zaupokojena liturgija će biti istog dana u Sabornoj crkvi sa početkom u 7 sati i 30 minuta, a opelo u Hramu Svetog Save u 11 sati. Patrijarh će biti sahranjen u manastirskom dvorištu pored patrijarha Dimitrija.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.