Južnije nije uvek tužnije

Primećuje se da se traži nešto što je istraživačko, da se granice pomeraju i u tom smislu da su ljudi koji rade u velikim teatrima u istoj ravni sa onima koji su zaposleni u malim pozorišnim kućama

Dobra organizacija festivala, pet predstava u takmičarskom delu među kojima ni jedna ne odskače toliko da bi iznedrila dominantan kvalitet i činjenica da su gledaoci željni i ozbiljnijih sadržaja a ne samo populističkog humora, te raznolik prateći program, glavni su utisci koje nosimo s upravo završenih 29. Borinih pozorišnih dana.
Sitnih propusta, svakako, uvek ima, ali najvažnije je da su se organizatori jednom od najvećih problema savremenog srpskog pozorišta – nepostojanju definisane repertoarske politike i „gerilskim“ uslovima koji vladaju u siromašnim pozorištima južno od Beograda, suprotstavili dobrom idejom dovođenja predstava koje povezuje ista tema. Primećuje se da se traži nešto što je istraživačko, da se granice pomeraju i u tom smislu da su ljudi koji rade u velikim teatrima u istoj ravni sa onima koji su zaposleni u malim pozorišnim kućama. Umetnički savet ovogodišnjih Borinih pozorišnih dana posebno je pohvalio vranjsku publiku, proglasivši je tekovinom koju treba održati i u budućnosti, što bi bilo veoma važno za revitalizaciju ovdašnjeg pozorišnog života.

TRUD I UČINCI

Nekadašnja glumica vranjskog pozorišta, a sada zaposlena kao pi-ar šabačkog pozorišta, Jelena IVETIĆ, direktno je u prilici da prati 45. Festival Joakim Vujić, pa iz te perspektive donekle uporedi i komentariše ovogodišnje Borine pozorišne dane.
– Smatram da je koncepcija festivala odlična, jer da bi uopšte mogle da se žiriraju predstave moraju imati neku zajedničku crtu. Zahvaljujući selektorima, publika u Vranju je mogla da uživa u trenutno najgledanijim predstavama u Srbiji. Raduje me da se o Borinim danima piše i priča, da su zaštitni znak kulturnih dešavanja u Vranju i da počinju da zauzimaju i te kako visoko mesto na mapi pozorišnih festivala Srbije.
Mladi ovdašnji advokat Nebojša NOVKOVIĆ, veliki je ljubitelj pozorišta i iz godine u godinu prati festival. On smatra da uvedene novine zaslužuju pažnju. To, pre svega, misli na jasno tematsko određenje, što je, po njemu, do sada bio veliki nedostatk:
– Tema koja povezuje predstave tera na razmišljanje i traženje odgovora ne mestima na kojima ih mi gledaoci nikada ne bi tražili. Veoma je interesantno upoređivanje i traženje sličnosti sa motivima u delima Bore Stankovića sa onima drugih autora i njihovih dela, što samo pokazuje univerzalnost i trajnost Borinih tema. Uvođenje Umetničkog saveta festivala usaglašavanje je sa praksom drugih pozorisnih festivala gde upravo selektori preuzimaju potpunu odgovornost za kvalitet programa i odabir predstava. Nadam se da će i narednih godina biti odabrane jednako zanimljive i kontroverzne teme i pitanja na koja će se tražiti odgovori – zaključuje Novković.
On je, takođe, izrazio i nadu da će se dogodine malo više poraditi na marketingu, pravljenju posebnog sajta Festivala, te mnogo ranije objaviti datumi, teme i sadržaj samog festivala uz uvođenje obaveznih pretplatnih karata.
Sa činjenicom, koju su svi primetili – da se ove godine više polagalo na kvalitet nego na kvantitet predstava, slaže se i Milica ANDjELKOVIĆ JOVANOVIĆ, sociolog, zaposlena u Save The Children dodajući da ima utisak da se Organizacioni odbor dosta potrudio, svesno ili nesvesno, da uveri javnost kako pozorište u Vranju može da postoji, radi i bude respektabilna institucija i nakon Radeta Radivojevića i svega što je bilo oličeno u njegovom liku.
– Posebno pozdravljam transparentnost čitavog organizacionog procesa. Mislim da je to još jedan od načina na koji je nova uprava vranjskog pozorišta, pre svega njena politička pozadina, pokušala da pokaže i dokaže kako je radikalan prekid dominacije dinastije Radivojevića bio potreban i opravdan. Bilo je, naravno, i nekih propusta, ali se njima neću baviti jer je, uglavnom, reč o detaljima. Generalno, ovogodišnji Borini pozoriši dani su opravdali titulu kulturne manifestacije u pravom smislu te reči.

ASOCIJACIJE I KRITIKE

Žetica DEJANOVIĆ, glumica Pozorišta „Bora Stanković“ kaže da je ova koncepcija Borinih pozorišnih dana u skladu sa vremenom u kome živimo – kratka, sadržajna i jasna. Naglašavajući da je pokušaj da se Borina misao prati kroz komade drugih pisaca veoma zanimljiv, osvrnula se na ono što se dešavalo posle predstava smatrajući da je razgovor sa glumcima pun pogodak. Malo je sumnjičava jedino kada se radi o sloganu pod kojim se program odvijao – „Ženska stvar?“
– Možda je moto mogao da bude malo drugačiji jer je kod mnogih ljudi to izazivalo podsmeh i budio im podsmešljive asocijacije. Ja ga lično nisam tako tumačila, jer smatram da je prva asocijacija za žensku stvar – mozak. Uživala sam u predstavama i pratećem programu i jedva čekam jubilarne 30. Borine pozorišne dane.
Zanimljivo je bilo čuti i osvežavajući kritičke stavove jednog od članova Organizacionog odbora, Branimira STOJANČIĆA, lokalnog ministra za socijalnu politiku i verske zajednice, a koja se odnosila na deljenje karata funkcionerima:
– Smatram, bez obzira na to što sam i sam deo te priče, da funkcionerima ne treba deliti besplatne karte, jer oni mahom i ne dolaze na predstave. Što se tiče samog koncepta, potvrđuje se da kada je nešto postavljeno na dobrim temeljima mora da se razvija i samim tim napreduje, a temelje je pre mnogo godina postavio Rade Radivojević. Ako analiziramo predstave koje smo bili u prilici da vidimo, ovogodišnji Borini pozorišni dani su pokazali svu raskoš pozorišta iz prestonice bilo da se radi o scenskoj igri, kostimima, scenografiji ili glumačkom talentu. Mislim da je i prateći program, kao novina na festivalu, zadovoljio ukuse Vranjanaca. Primetio sam da je naša publika needukovana, jer smo čuli neumesni smeh gde mu nije mesto, aplauz gde je mesto tišini i mnogo zvonjava mobilnih telefona, što je krajnje bezobrazno – sumira Stojančić.
Dodajući da se nada će se naredne godine Biblioteka „Bora Stanković“ malo promišljenije uključiti u prateći program festival, Stojančić je primetio i da bi oni koji su zaduženi za vođenje razgovora sa glumcima nakon predstava trebalo da budu pripremljeniji.
Tatjana STOŠIĆ, direktorka Centra za talente, navodi da zbog stanja u kućnom budžetu nije bila u prilici da odgleda baš sve predstave, ali da je oduševljena koncentrovanošću sadržaja, tematskim određenjem, idejom celodnevnog dešavanja i postojanjem pratećih programa, otvorenošću ka publici, izborom predstava, prilivom nove energije.

RASHODI I PRIHODI
U ponedeljak, 2. novembra, Organizacioni odbor 29. „Borinih pozorišnih dana“ predstavio je javnosti kompletan finansijski izveštaj upravo završenog festivala. Zamenik gradonačelnika i predsednik Organizacionog odbora dr Igor Andonov rekao je da je zadovoljan odjecima koje je festival izazvao u pozorišnoj javnosti Srbije i dodao da je namera organizatora da on preraste u festival regionalnog tipa. Direktor Pozorišta Nebojša Cvetković je naveo da je od sponzora prikupljeno 2.569.000 dinara, od Ministarstva kulture 1.000.000 dinara, dok je prihod od prodatih ulaznica deset puta veći od prihoda prethodnog festivala i iznosi 347.000 dinara. Za predstave i honorare glumaca utrošeno je 1.616.428 dinara, za reprezentaciju 77.590, za medijsku promociju 142.643 dinara, za promo materijal 331.000 dinara i za štampanje plaketa i suvenire 40.000 dinara. To faktički znači da je Pozorište prihodovalo 708.409 dinara, što će, po Cvetkovićevim rečima, biti usmereno na otplatu dugova koji su ga dočekali kada je primio dužnost (oko pet miliona dinara prim. aut.). Ovogodišnje „Borine pozorišne dane“ posetilo je blizu 2.000 ljudi.