Dve trećine od Evropu

-Što je, novinare, nemaš ništa za rubliku, tako li se kaže, pubrika, rublika, ma na isto ti dođe, pa dođe od mene ovde da se ogrebeš neku pričicu? Eee, ko te ne zna, skupo će te plati… A sad ti će platiš… Vikaj jednu, pa će ti ispričam nešto. Što, fajront? Ne se sekiraj, ovo je moj kolega, konobar, će mi izađe u susret. Kolega, daj na novinarev račun po jednu! Što, ukinuta mu recka, dužan ko Grčka? Tc tc tc, dokle i vi nezavisni novinari doteraste… Krasno si beše dok ste bili strani plaćenici i domaći izdajnici, sad pri ovi bivši patriote, što od vas praviše pačavre, ne mož da progledate. Sad i Dačić i Vučić, i ariton i žuljko, svi oće Evropu, džudže pred bioskop i čekaju kartu više. Neće, brate, oni u Evropu, nego iskaju samo dve njene prve trećine, podeli na slogovi, što ispada? Evro.
-Nego, vidim da te davim kao zmija žabu, ajde, ja će vikam turu, uzvrteo si se kao crv u drvo. Zašto, pitaš, a znaš da smo za plaćanje, posle doktori i advokati, mi konobari nepobedivi. U poverenje će ti kažem, će ti p`šnem na uvo – perem saves`! Jeste, jeste, i mi konobari imamo saves`, znam ja što se od nas misli i priča, ali nije baš tako.
-Evo, od Mirsada, trgovačkog putnika iz firmu pjer kraden kupi parfemi za ženu i ćerku, pa i za mene, nekakva mirišljava vodica, prosto mi dođe pre da je popijem, nego da se mačkam s nju. Od kolegu mu kupi gedore, što će mi gedore, niti imam auto, niti imam ja što da šrafim i odšrafljujem, jedino ako se pijan utepam, pa da zašrafim koleno ili lakat. Onaj pa treći, uvali mi jaknu, kaže, sto posto koža, a ono kandi na neku gumu, od četvrtoga kupi dvogled, od petoga cvikeri za slunce rej ban, božemski. Rej li je, ban li je, ne znam, ali kupi sve to da operem saves`! On traži sto evra, ja mu davam pet, pa se dogovorimo na dvaes. I sve tako. Kad, gledam ja za drugi astal, sedi policija, došli na pljeskavicu i pivo. I da vidiš čudo, i oni kupiše, i da se krstiš s levu i desnu, i platiše! E tad mi je bilo jasno dokle smo doterali – jebem te državo de milicija ne tepa i Rom ne prosi… Vi`š, sad i termiti mora da biram, ne mogu da ih zovem po njihovo staro ime, ne smeš da objaviš, kao za š… šošoni, vaterpoljisti… sve mora na a.
-A zašto sam ukaljao saves`? I ne samo ja, nego i kolega mi. Ti znaš, ja radim u eminentni kompanijin ugostiteljski lokal, ali mandra, brate, nikakva. Onaj kolega mi, mlad, pa ubav, pa t`nak, pa se utego u crven somotski jelek, pa leptir-mašnja, kao maneken. Pa moliću, pa izvolte, sivuple i veri vel ser, a mi starovremski konobari, što će piješ be, a pare imaš li, nemoj posle da te sanjam, dok bevu naše mušterije, gradski svet, ćeflije. Sad sve neki strendžeri, a ovaj ćukavac se negde priučio na njihovi štosevi, pokupio tri reča na stranski, i šef mu da najbolji rejon, de je najgolema mandra. A za nas, veterani, muda na vrcu! Ma napuni se čovek kao brod, mi da umremo, daj be, molimo ga, samo na po jedan dan da se zamenimo, i mi neku fajdicu da vidimo, će ti damo procenat. Fak of, diza patku onaj.
-Čekasmo mi, čekasmo, i dočekasmo. Dođe kod njega neka strana delegacija, on se samo oblizuje, oklapina, ohoho. I će ostane prekovremeno, ako treba i tri dana. Ali, baš taj dan plata. Te on ugrabi deset sekunde, dođe do nas bednici, mi se spremamo da si idemo doma. Aj, kaže, kolege, da vas zamolim, ja mora da ostanem i oderem kožu na ove dileje, a vi mi podignite platu, pa odnesite na ženu mi, ona će čeka. Pogledasmo se mi, dobro, rekosmo, će odnesemo i će ti ga sad nabijemo nanče, načekasmo li te.
-Podignemo mi platu, odnesemo kod ženu mu, ona jedna fina ženica, dočeka nas kao starejkovi, kafa, rakija, meze… I sutra on da vika pijenje, što smo mu učinili, mi nećemo. Zašto, čudi se kolega. Ne ne, od tebe ništa, videli smo mi ispod leptir mašnju i satenski mintan što se krije. Što bre, što je bilo, uvredi li vas neko u moju kuću, ostanaste li neposluženi, gladni, žedni? Ne be, ne, ništa… kao kuliramo mi. Ama, kazujte, uzvrte se on, čim vi odbijate piće od mene, nešto se desilo!
-Ma ništa be, poče kolega da ga bunari, i dalje će ti nosimo platu na ženu, ali molim ti se, kaži joj da nas više ništa ne služi, ne treba, nismo ni gladni ni žedni, fala bogu. Ama zašto, uspaniči se onaj monden, što je bilo? Pa ništa, mi pijemo kafu i rakiju, a žena ti pred nas pere sudovi s gaće! S kakve gaće, uprepasti se onaj. Takve lepe, neke stare gaće uzela, valjda da se ne frlji, pa pere s nji sudovi, mi sa zor popismo onu kafu i rakiju, i na sokak sve isporevasmo. I tako, platu će ti nosimo, ali samo do kapiju, da znaš.
-I on se, stoka bez rep, primi na priču, nadrvi se na rabotu, što mu se nikad nije desilo, otidne doma, i sve utepa ženicu. A ona nema veze, nego valjda po onu arapsku poslovicu – „svaki dan tepaj ženu, ako ti ne znaš zašto, ona sigurno će zna“.