Može, ali ne mora

Najmanje 130 ljudi zaposlenih u lokalnoj samoupravi u Vranju ostaće bez posla već u januaru naredne godine, ako se vlast bude držala zakonskih rešenja iz ove oblasti

Vranjske vlasti dobile su ferman iz Beograda, i sada je isključivo na njima da reše kako će se, i da li će se uopšte, ratosiljati viška radnika. Problem, naravno, leži u činjenici da su te viškove zaposlenih stvorili upravo sadašnji vlastodršci, i na tome i dalje predano rade. Na primer, u trenutku kada je DS ušla u lokalnu vlast, Vranje je u Gradskoj upravi imalo 278 zaposlenih, a danas, nešto više od godinu dana kasnije, ima ih 294. Ako se lokalna vlast bude pridržavala zakonskih odredbi, čija se verifikacija očekuje početkom sledeće godine, bar 130 ljudi zaposlenih u vranjskoj lokalnoj samoupravi ostaće bez posla.

POČASNI KRUG

Međutim, podaci o broju onih koji moraju biti otpušteni različiti su od izvora do izvora. Prema rečima zamenika gradonačelnika Igora Andonova, Vranje je dobilo preliminarne kvote za izračunavanje viška zaposlenih. Reč je o mogućnosti da se iz gradskog budžeta finansiraju samo 4,33 zaposlenih na 1.000 stanovnika. Ovde se računaju svi koji primaju platu iz budžeta, ne računajući obrazovanje, zdravstvo i predškolsko vaspitanje. Na primeru grada Vranja, to znači da od 933 zaposlena, za sada o svom radnom mestu ne moraju da brinu radnici Predškolske ustanove „Naše dete“, njih 303, i 11 radnika Narodnog univerziteta.
– Ukupno, reč je od oko 508 ljudi sa budžeta na koje bi mogla da se odnosi racionalizacija. Prema prvim računicama, Vranje ima pravo na 378 ljudi na budžetu, što znači da je višak oko 130 radnika. Taj probem moramo rešiti u 2010. godini, stim što zakon ostavlja mogućnost da lokalna samouprava preuzme finansiranje prekobrojnih iz sopstvenih izvora – objašnjava Andonov.
Sa druge strane, načelnik Gradske uprave Nebojša Ljubić smatra da bi broj otpuštenih mogao da bude znatno veći. Naime, kada se od ukupnog broja radnika oduzmu za sada zakonom zaštićene grupe, ispada da u Vranju radi između 590 i 600 radnika finansiranih iz gradskog budžeta, što znači da bi bez posla moglo ostati između 150 i 200 ljudi.
– Daj Bože da se racionalizacija primenjuje na samo 508 ljudi. Bojim se da će taj broj biti veći. Posao jeste težak, ali ga mi moramo obaviti, posebno kada nas na to obaveže zakon – jasan je Ljubić.
Prema njegovim rečima, onima koji ostanu bez posla slede i otpremnine, koje će se izračunavati komplikovanije nego što je to do sada bio slučaj. Kako je najavljeno, zakon predviđa da se visina otpremnina izračunava tako što se uzima prosek za poslednja tri meseca rada, pa se od toga jedna trećina množi sa godinama radnog staža. U praksi, ako neko ima tri meseca po 30.000 dinara plate, dobiće otpremninu od 10.000 dinara pomnoženu sa godinama radnog staža. Ako, recimo, Stojčić postane višak, on bi dobio otpremninu oko 40.000 puta godine staža, dok bi neki čistač, recimo, imao 5.000 po godini.

ŠTA POSLE DEDA MRAZA

Prema rečima Nebojše Ljubića, stvar je hitna, jer će republičke vlasti od 1. januara prebacivati sredstva samo za predviđen broj zaposlenih. U vranjskom slučaju, umesto 32 miliona mesečno, posle Deda Mraza ovde će stizati samo 24 miliona. Ako vlasti uspeju da namaknu onih nedostajućih osam miliona, neće morati da otpuste ni jednog jedinog radnika.
Ako se pogleda struktura zaposlenih po firmama (vidi okvir), jasno je da je posle Gradske uprave prva na udaru kultura. Istina je da u ovoj oblasti u Vranju ima mnogo zaposlenih, a malo onih koji rade, ali je takođe istina da neke firme izgleda sa Stojčićem imaju ugovor o doživotnom izdržavanju, pa će i one da budu uzuzete iz racionalizacije, što dalje sužava prostor za delovanje. Mnogi bi problemi bili rešeni samo ako bi se prodala lokalna RTV Vranje, što je inače zakonska obaveza, ali neko jednostavno to neće da uradi. Ako RTV ima 51 radnika, njihovim prebacivanjem na nečiji privatni budžet rešilo bi se skoro pola problema racionalizacije. Primetno je da su na udaru najmanje javna preduzeća, inače najveći korisnici blagodeti zapošljavanja, gde je svaki treći, ako ne i drugi radnik višak. Tamo, za sada, niko ništa neće dirati, jer se oni ne finansiraju iz gradskog budžeta, bar u delu plata zaposlenih. Ispada da država neće dirati osinjake, ali da je spremna da pokupi med iz košnica i posle slasno oliže prste.

SINDIKALCI ĆUTE
Začudo, sindikalni predstavnici ugroženih grupa zaposlenih nisu bili spremni da komentarišu situaciju. Šefica Sindikata zaposlenih u gradskoj upravi Radica Milić nije želela ništa da kometariše, dok je šef sindikata svih gradskih kulturnih institucija Staniša Tasić iz Biblioteke ostao nedostupan za „Vranjske“. No, situacija kao da je potpuno jasna sindikalcima.
– Neka otpuste makar jednog zaposlenog iz javnih preduzeća, pa ćemo da vidimo. Ali to se nikada neće desiti – kažu u Sindikatu radnika gradske uprave.

OD SVAKE MAJKE DETE
Prema rečima načelnika Gradske uprave Nebojše Ljubića, iz budžeta platu u Vranju prima ukupno 933 zaposlena. Treba imati u vidu da cifre koje slede nisu u svim slučajevim i brojevi zaposlenih u nekoj firmi, pošto Grad na pojedinim mestima ne finansira sve, nego samo određeni broj radnika.
Gradska Uprava – 294
Predškolska ustanova – 303
Direkcija za razvoj – 53
RTV Vranje – 51
Sportski Savez – 30
Biblioteka – 28
Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite – 23
Pozorište – 23
Istorijski Arhiv – 22
Centar za socijalni rad – 14
Narodni Muzej – 12
Uprava Banje – 11
Narodni univerzitet – 11
TOV Vranje – 10
Omladinski savez – 10
Pravobranilaštvo – 6
Crveni krst – 6
Skijalište „Besna kobila“ – 6
Šaf – 5
Udruženje mentalno retardiranih – 3
Književna zajednica – 2
Savez slepih – 2
Centar za talente – 2
Savez gluvih – 1
Udruženje paralitičara – 1
Subnor – 1