Borini likovi imaju frojdovsku dubinu

Osnovna ideja je bila da u samom Borinom delu treba pronaći temu koja može da bude osnova za umetnički koncept celog festivala. Tragali smo za temama i motivima univerzalnog i modernog karaktera, koje možemo, dakle, da pronađemo i u delima autora iz kasnijih vremena ili drugih sredina – kaže jedan od selektora „Borinih pozorišnih dana“

Sa dr Ivanom Medenicom, pozorišnim kritičarem iz Beograda, jednim od ovogodišnja tri selektora Borinih pozorišnih dana, razgovarali smo o novom umetničkom konceptu festivala, o traženju i profilisanju puta kojim bi trebalo da se krene u izvlačenje iz inercije i letargije, te krize lokalnog, nacionalnog i folklornog u koji je upao poslednjih godina.

SVETSKO, A NAŠE

Konzervativni kritičari bi rekli da je novi koncept „Borinih pozorišnih dana“ put da se izgubi vranjski kulturni identitet. Da li u tome prepoznajete strah od promena, za koje su se nominalno svi zalagali?
– Strah od promena za koje su se svi, navodno, zalagali nije nikakva specijalnost Vranja, jer nije mnogo drugačije ni u Beogradu, niti u drugim delovima Srbije. Zar zbog te panike, u kombinaciji s prljavim interesima i nečistom savešću, Srbija nije tragično izgubila i prvog demokratski izabranog premijera? Mnoge stvari su ostale iste, pa je tako, na primer, nasilništvo sistematski nagomilavano i negovano tokom devedesetih, sada samo dobilo novu adresu, o čemu svedoče jezivi događaji koji su se odigrali u Beogradu prošlog meseca… Što se tiče straha od promena u kontekstu « Borinih pozorišnih dana », taj strah nema, zaista, nikakvu osnovu. Kao što će se videti, ceo koncept 29. Borinih pozorišnih dana proistekao je, a na bazi savremenih tumačenja umetnosti i slobodnih asocijacija i povezivanja, iz dela Borisava Stankovića. Selekcijom hoćemo da ukažemo na ono što je svetsko i moderno u njegovom delu, ali time ne negiramo njegovu lokalnu dimenziju. Ta lokalna – folklorna i nacionalna – dimenzija godinama je bila vladajuća u tumačenju Borine književnosti, pa je sada vreme da se stvari zarotiraju i napravi ravnoteža. Ako mi dozvolite da parafraziram reklamu, koncept 29. Borinih pozorišnih dana mogao bi da se svede i na ono « svetsko, a naše ». Meni je, recimo, žao što u selekciji nema mnogo više stranih tekstova koji su, po ženskom pitanju, bliski njegovom delu; recimo Ibsenovih ili Strindbergovih.
Kada ste se prihvatili zadatka člana umetničkog saveta 29. Borinih pozorišnih dana, šta ste prevashodno imali na umu?
– Glavni razlog bilo je to što izuzetno cenim i volim delo Bore Stankovića, posebno roman „Nečista krv“ za koji smatram da spada u sam vrh srpske proze. Osnovna ideja je bila da u samom Borinom delu treba pronaći temu koja može da bude osnova za umetnički koncept celog festivala. Tragali smo za onim temama i motivima koji su univerzalnog i modernog karaktera, koje možemo, dakle, da pronađemo i u delima autora iz kasnijih vremena ili drugih sredina. Želeli smo da tim konceptom ukažemo na univerzalne i savremene dimenzije njegovog dela, a koje se kao što sam već rekao, često posmatra kao isuviše lokalno, folklorno, nacionalno. Tako smo, veoma brzo i lako, došli do teme i slogana „Ženska stvar?“.
Da, to je i podnaslov ovogodišnjeg festivala. O čemu se, zapravo, radi?
– Mislim da je to više nego očigledno. Reč je o mestu i značaju koje ženske sudbine imaju u delima Bore Stankovića. Ono što ih sve povezuje jeste čežnja, možda i potpuno nesvesna, za punim razvojem njihovih ličnosti, a putem emocionalnog i seksualnog samoostvarenja. Borini likovi imaju frojdovsku dubinu i to je, između ostalog, ono što ih čini vrlo savremenim. Tim čežnjama suprotstavlja se jedna osujećujuća, konzervativna i zatvorena sredina, a to nije samo Vranje iz onog doba već i cela ta patrijarhalna Srbija. Pošto danas u Srbiji dolazi do obnove konzervativnih vrednosti, sudbine Borinih, i ne samo njegovih junakinja, odlična su platforma za sagledavanje ovih problema. Predstave koje smo izabrali za selekciju otvaraju, između ostalog, i „žensko pitanje“, ali kao sastavni deo opšteg problema slobodnog razvoja bilo kog pojedinca, nevezano za njegov pol, u konzervativnom okruženju. Sloganu festivala je dodat znak pitanja upravo zato što smo hteli da pokažemo da „ženska stvar“ nije samo ženska, da za nju moramo da se borimo i mi, muškarci, jer je to jedini način da se i sâmi razvijemo u slobodne ličnosti. U većini izabranih predstava, to konzervativno okruženje je nacionalno i istorijsko („Švabica“ Laze Lazarevića, „Tako je moralo biti“ Branislava Nušića i „Došljaci“ Milutina Uskokovića), u nekima strano (nemački proletarijat iz pedesetih godina u „Muškoj stvari“ Franca Ksavera Kreca), a u nekima je to savremeno potrošačko društvo, koje nije manje nazadno od patrijarhalnog u pogledu razvoja slobodne ličnosti („Pomorandžina kora“ Maje Pelević).

MADONA, GUČA, EGZIT

Koliko ima istine u teorijama nekih kritičara da vranjska publika, ili bilo koja druga publika u unutrašnjosti, nije u stanju da razume ili prihvati angažovane tekstove ili savremene domaće dramske pisce (M. Marković, B. Srbljanović, D. Kovačevića, Lj. Simovića isl)?
– Ne poznajem pozorišnu publiku Vranja, niti većine gradova u unutrašnjosti, ali iskreno verujem da su ti « kritičari », ko god oni bili, prestrogi i čak nepravedni. Ako se i složim da su komadi Milene Marković i Biljane Srbljanović malo teži u pogledu njihove forme, pa da bi zato njihove teme, uključujući i društveni angažman, mogle teže da se probijaju do publike, ne vidim kakav bi problem u razumevanju mogao da bude s komadima Dušana Kovačevića i Ljubomira Simovića? Oni su uveliko klasika, njihova forma nije preterano složena, a kritika mentaliteta bliska svakome s ovih prostora… Mislim da su gledaoci slični glasačima ili đacima; rado se povedu za lakšim rešenjima, skloni su da idu linijom manjeg otpora, ali umeju da prepoznaju prave vrednosti, makar i nesvesno i intuitivno, i prigrle ih pre ili kasnije. Nezavisno od koncepta koji je, uostalom, bitan samo pozorišnim profesionalcima, selekcija 29. Borinih pozorišnih dana nudi upravo te najviše umetnički vrednosti, čiju će emocionalnu stranu svaki gledalac moći da oseti. Ta umetnička vrednost garantovana je činjenicom da će vranjska publika ove godine imati priliku da vidi predstave u režiji jednog Egona Savina ili Gorana Markovića, dok će scenom prodefilovati, u izuzetnim ostvarenjima, glumačke veličine kao što su Miša Janketić, Predrag Ejdus, Gorica Popović, Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Vojin Ćetković ili mlade zvezde kao Srđan Timarov, Marija Vicković i drugi.
Recesija se oseća svuda. Kako se pozorišna umetnost snalazi u tranziciji? Koji je ključ opstanka, budući da pozorište nije jeftina umetnost?
– Pozorište definitivno nije jeftino i zato ono ne sme da bude prepušteno tržištu, kao ni jedna ozbiljna umetnost, uostalom. Jasno je da će, u doba recesije, doći do smanjivanja budžeta u oblasti kulture, ali zato je veoma bitno kako će se deliti ta smanjena sredstva. Njih bi uvek trebalo da bude za hrabru, istraživačku i provokativnu umetnost, onu koja ne može da preživi samo od prihoda s blagajne. Nedopustivo je da se iz državnog bužeta finansiraju ili sufinansiraju kulturne manifestacije komercijalnog tipa, kao novogodišnji koncerti Željka Joksimovića u Novom Sadu, Madonin koncert u Beogradu, Guča ili Egzit. Državni novac treba da se čuva za inovativne i rizične umetničke projekte. Država ne treba da podržava ziheraške uspehe u kulturi, već utemeljene i opravdane rizike. To je jasno kao dan u svakoj zemlji s razvijenom kulturnom politikom, što Srbija nije.

PROFIL
Dr Ivan Medenica je teatrolog i pozorišni kritičar. Diplomirao je dramaturgiju 1995. godine na FDU, magistrirao na istom fakultetu 2002, a doktorirao 2006 godine. Zamenik je Generalnog sekretara Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara IATC.

BORINI POZORIŠNI DANI
Koncepcijski zaokret
Kompletan finansijski izveštaj obećan je nakon festivala koji građane neće koštati ni dinara.

Organizacioni odbor 29. Borinih pozorišnih dana (koji je radio u sastavu: predsednik Igor Andonov, potpredsednik Zoran Najdić, Branimir Stojančić, Danijela Djorđević i Nebojša Cvetković), obelodanio je program ovogodišnje manifestacije (21- 26. oktobar), ali i koncepcijske i organizacione promene u odnosu na prethodni period. Javnosti je prezentovan način nagrađivanja, sastav žirija i umetničkog saveta, sadržaj pratećih programa i statut manifestacije. Za sada smo ostali uskraćeni za informaciju koliko sve to košta, ali je Andonov kompletan finansijski izveštaj obećao nakon festivala, obavestivši novinare jedino to da Borine dane finansira 14 sponzora i republičko Ministarstvo kulture sa milion dinara.
– Festival građane Vranja neće koštati ni dinara – rekao je Andonov.
Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta „Bora Stanković“ rekao je da je do promena u organizaciji i koncepciji u odnosu na prethodne manifestacije najviše doprineo Umetnički savet, sastavljen od eminentnih imena srpskog teatra:
– Umetnički savet radio je u sastavu Ivan Medenica, pozorišni kritičar, Ksenija Radulović, teatrolog i direktorka Pozorišnog muzeja Srbije i Željko Hubač, dramski pisac i dramaturg zaposlen u Narodnom pozorištu u Beogradu – kazao je Cvetković.
U okviru pratećeg programa, koji će se odvijati u Američkom kutku, pozorišnom klubu „Talija“ i Galeriji Narodnog muzeja, biće emitovani video snimci predstava iz kolekcije Muzeja pozorišne umetnosti Srbije nastali prema delima Borisava Stankovića, održavaće se promocije knjiga, kao i izložbe iz oblasti pozorišne umetnosti.
I ove godine će biti dodeljene nagrade za najbolju predstavu (po izboru publike) i za najboljeg glumca, odnosno glumicu po izboru žirija koji će raditi u sastavu: Zoran Dimić, profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu, Danijela Djorđević, direktorka Biblioteke „Bora Stanković“ i Bojan Jovanović, glumac vranjskog pozorišta. Tema 29. Borinih pozorišnih dana je „Ženska stvar?“ a radi se o želji organizatora da se pozabavi emancipacijom žena u konzervativnom društvu.
Komlet karata košta 2. 900 dinara (pojedinačno 600 dinara za gostujuće, odnosno 300 dinara za vranjsku predstavu).

PROGRAM FESTIVALA
Na samom početku 29. Borinih pozorišnih dana, 21. oktobra videćemo predstavu Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Tako je moralo biti“ Branislav Nušić, režija Egona Savina. Potom 22. oktobra još jedna predstava JDP-a „Švabica“, Laza Lazarević, režija Ana Djorđević, 23. oktobra „Pomorandžina kora“, Maja Pelević, režija Goran Marković, a 24. oktobra „Muška stvar“ Ateljea 212, F. K. Krec, režija Miloš Lolić. Dan kasnije videćemo predstavu „Došljaci“ Narodnog pozorišta iz Užica, Milutin Uskoković, režija Aleksandar Saša Lukač, a poslednjeg dana, 26. oktobra, domaćini će odigrati „Prljave ruke“ Žan Pol Sartr, u režiji Miloša Jagodića.