Sigurna je da će svaka majka zaviriti u srce svog deteta, i u riznici ljubavi i topline znaće da pronađe ključ uspeha i sreće za svoju decu i porodicu
Branka Marković pripada onim ženama koje su uvek nasmejane, plene vedrinom i ostavljaju utisak na čoveka pri prvom susretu. Ona je mlada majka koja se vodi načelom da je u životu najvažnija dobra organizacija. Kroz život ide čvrstim, sigurnim korakom i uvek zna šta želi u životu.
Živimo u doba promena, u mobilnom svetu vrtoglavih događanja. Svima se nekud žuri, opšta je jurnjava oko svega i svačega, brinemo se za sve i svašta, na korak smo od stresa. Duže radno vreme ne dozvoljava roditeljima da razgovaraju sa decom. Njih „kradu„ kompjuteri, fejsbuk, kafići. Biblioteke postaju prošlost, a neka deca i ne znaju šta je bioskop. Na žalost, deo smo ovog haosa, a pred roditeljima je jedna posebna teškoća: na koji se način snaći u novom vremenu, šta je ispravno za njihovu decu i kako ih zaštititi, a da pri tom deca zadrže individualnost. Dete mora da sazna više od svojih roditelja, da stekne nova saznanja i način mišljenja različit od prethodnih generacija – kaže Branka Marković, profesorka srpskog jezika i književnosti u Tehničkoj školi u Vranju.
U NjENO VREME
A kako je bilo u „njeno„ vreme?
– Udala sam se na prvoj godini filološkog fakulteta, sa nepunih dvadeset godina. Mnogi su prognozirali da je to kraj, da sam požurila. Ipak, ja sam znala da ne postoji ništa na ovom svetu što me može sprečiti da postanem ono što volim svim srcem, a to je posao kojim se bavim. Fakultet sam završila za tri i po godine, prva u generaciji i u grupi. Godinu sam „čistila„ juna i septembra, a prosek (skoro 9) mi je omogućio da, po završetku studija, upišem i postdiplomske u Beogradu. Ali, umesto da ih završim ja, moj suprug je magistrirao na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Evo, sad je i pred doktoratom. Srećna sam zbog njegovog uspeha i ni malo se ne kajem što sam odustala. Jer, moje dve ćerke su moj postdiplomski – smeje se Branka.
Profesorka ima dve, već velike školarke: Aleksandru (17) i Emiliju (13). Starija je na pravnom smeru u Ekonomskoj školi, vrlo dobar je đak, ima dara za pisanje, strane jezike i fotografiju. Nada se da će studirati engleski i španski jezik. Ema, već poznata kao učesnica dve Dečje evrovizije, odličan je učenik, sa svim peticama. Trenira odbojku, piše, slika, svira klavir, divno peva. Voli matematiku, biologiju, hemiju, ma kako kaže sve predmete. I Ema i Saška hvale se predivnim nastavnicima koji su prepuni razumevanja. Branka objašnjava da recept za uspešnu decu, jednostavno, ne postoji.
– Ne postoji recept za vaspitavanje dece i uspeh u školi, porodici, životu. Ne postoji savršen roditelj, ni savršeno dete. Čovek je ono za šta se priprema u detinjstvu, što se u to doba oformi. Ne možete ustati jednog jutra i samo reći: od danas ću biti roditelj i vaspitavati svoje dete. Roditelji uče čitav život najviše na svojim greškama. Pozitivno je da priznaju ono oko čega pogreše, i da uvek postoji alternativa. Dete bi trebalo da ima uzor, primer kako treba a kako ne treba postupati. Da ustane kad je teško, prihvati poraz, ružnu reč, postupak okoline. Naravno, „škola za mame„, kako je zovete, je individualna i zavisi od atmosfere u porodici, ali i od sredine, škole, a najviše od samog deteta i vašeg odnosa prema njemu – priča Branka.
Profesorka priznaje da je stroga majka, ali da ne razume zašto bi svoju decu ostavljala da spavaju do podnev. Zato joj nije žao što ih budi oko osam, vreme je, kako kaže, dragoceno, a ona neće uvek biti pored njih da ih podseća na obaveze. Deca, uverena je Branka, treba da steknu radne navike i da se ne boje ni jednog posla.
Trudim se da što više vremena provedem s njima i da što više komuniciramo. Da steknemo međusobno poverenje, da me ne lažu. Želim da najpre budu dobri ljudi. Drago mi je što su skromne, dobre su drugarice u društvu, ne žele da nekom podvale, „smeste„, uvek su vedre, pozitivne, spremne da pomognu. Naravno, pokušavale su i da slažu, da se bez nenaučene lekcije provuku posle nenameštenog kreveta ili nesređenog garderobera. – Nikad im nisam pretnjom ili ucenom iznudila da nešto urade, pomognu, nauče gradivo. Uvek smislim nešto da se same zapitaju da li su u pravu ili nisu. Da se same postide ako pogreše. I da shvate da uče za sebe, a ne da bih ja bila zadovoljna – kaže mama.
Deci je potrebna motivacija za mnoge stvari u životu, a ujedno i podrška najbližih.
KLjUČ ZA DEČJI USPEH
Pitali smo Branku kako podstiče svoju decu na korisne stvari i šta je „ključ„, po njoj, za uspeh dece.
– Pre svega, bitna je zdrava porodična atmosfera. Ja sam dvadesetjednu godinu u braku. Nije uvek bilo lako. Jesam požurila da završim fakultet, ali sam u prvo vreme, i to baš u ono vreme jezive inflacije, najpre radila kao novinar na Radiju Vranje. Imala sam ćerkicu od godinu dana i uvidela sam da je mnogo bolje provoditi vreme sa njom, nego trčati na sve strane i juriti „vest dana„. Ubrzo sam napustila radio i posvetila se porodici u potpunosti. Kada je na svet došla i Ema, srećnije majke od mene nije bilo – govori Branka.
– Decu podstičem da budu odgovorne mlade dame i devojčice kojima škola mora da bude na prvom mestu. Ja i svojim učenicima stalno govorim kako je lako naređati nedovoljne ocene i da to može svako. Mnogo je više kul biti solidan đak, imati cilj. Nabrajam im primere ljudi koji se muče, koji su želeli a nisu bili u moućnosti da se školuju. One shvataju da je njihova budućnost u obrazovanju, podstičem ih da što pre pronađu svoj cilj. Da budu borci, da znaju šta žele, i da se do uspeha dolazi radom i ljubavlju. Za sve u životu treba doza ljubavi. Važno je da roditelji vole decu srcem, ne ako uradiš ovo, dobićeš ono. Mora da znaju s kim se njihovo dete druži, koja su njegova interesovanja. Mora biti dovoljno mudar da ne uvredi dete i da ga ne „uguši„ svojom brigom, ali da istovremeno uvek bude u toku.
Branki ništa ne pada teško, a najviše voli da slobodno vreme provede u društvu svoje dece sa kojom deli mnoga interesovanja.
– Sve je u organizaciji. Svi koji me znaju, znaju i to da najviše vremena provodim u kuhinji, jer obožavam da spremam sve, od pita i jela do najraznovrsnijih slatkiša i specijaliteta. Na žalost, zbog majčine bolesti rano sma naučila sve to. Ustajem rano, već oko pola sedam, jer pijem kafu sa suprugom koji radi od sedam, tako da je. I moje ćerke ustaju rano i drago mi je što su već oko osam budne. Od skora ih zovem da budu kraj mene dok nešto spremam. Učim ih da kuvanje nije nešto što se mora, već da je zadvoljstvo u koje ulažeš srce. I po ukusu hrane se oseti da li si je spremao s ljubavlju i iz meraka ili ne. Naravno, ne teram ih bogzna šta da spreme, samo ono što je osnovno i što će morati kad nisam tu – kaže mama.
Naravno, svaka žena mora prvenstveno biti majka, pa onda sve ostalo. Deca su naše najveće blago i treba ih čuvati, a ono u šta je Branka sigurna sastoji se u sledećem receptu.
– Vranjanke su dobre majke i domaćice, ne treba im savet za roditenjstvo, najlepše i najsvetije zanimanje na svetu. Sigurna sam da će svaka majka zaviriti u srce svog deteta, i u riznici ljubavi i topline znati da pronađe ključ uspeha i sreće za svoju decu i porodicu. Nagrada za majčinu posvećenost nalazi se jedino u zagljaju i osmehu naše dece. Jer, za roditelja je njegovo dete vazduh koji udiše i bez kojeg je život nemoguć – završava Branka s toplinom u očima.
PROFIL
Uživam u… uspehu svoje dece
Svojoj deci ne bih nikad dozvolila… da ne budu deca dokle god mogu
Kada bih se ponovo rodila, promenila bih… svet prepun sebičnih i licemernih ljudi
Tri najvažnije stvari u životu… sreća moje dece, zdravlje i tolerancija
Moja formula sreće je… uživati i u beznačajnim sitnicama jer je život krupna stvar, a dani u njemu previše dragoceni
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.