Legalna pljačka

Sagovornik „Vranjskih“, dobro upućen u poslovanje državnih apoteka, tvrdi da su one poligon za savršeno prikrivenu pljačku, sa toliko razrađenom metodologijom da je praktično nemoguće stati za vrat onima koji u vlastite džepove trpaju državne pare

Ima li korupcije u državnim apotekama u Srbiji, da li su i koliko „dobri“ direktori u ugovorima sa veletrgovinama koje distribuiraju lekove, da li su boniteti (povoljnosti prilikom kupovine lekova) korist za apoteku ili za rukovodioce lično i njihove familije, dobijaju li direktori i farmaceuti vredne poklone i besplatna putovanja po belom svetu na konto vernosti dobavljačima, pitanja su na koja zainteresovana srpska javnost još nema odgovore.
– Nije ni čudo. Direktori apotekarskih ustanova u Srbiji naručuju lekove „u četiri oka“ i sve ostaje u tom začaranom krugu na relaciji direktor-veledrogerija. Velike su pare, omogućuju lep život. Zato je i teško otkriti kako i kojim kanalima novac koji bi trebao da pripadne apoteci ide u džepove direktora ili interesnih grupa čiji su oni eksponenti – tvrdi na početku razgovora za „Vranjske“ farmaceut dobro upućen u relacije u srpskom apotekarstvu.
Rukovođenje državnim apotekama, tvrdi naš sagovornik koji je insistirao na anonimnosti, otvara široko polje za razne finansijske manipulacije:
– Direktori imaju apsolutan monopol nad svim informacijama od važnosti za poslovanje apotekarske ustanove. Mogu tako urediti stvari da budu u poziciji sa koje nikome ne polažu račune za ono što rade.

KRIV JE SISTEM

Sistem je takav „da je direktor apotekarske ustanove u poziciji da potpuno prikrije eventualne tragove nezakonitosti“, pojašnjava naš sagovornik i dodaje:
– Svaki sklopljeni ugovor može sakriti ne samo od kolega farmaceuta, već i od upravnog odbora (UO). Može se podmetnuti drugi ugovor, tj. izmena u vidu aneksa. To telo, čak i kada bi htelo da kontroliše direktora, što inače i treba da radi, mora najpre imati „kvorum“ i objektivnost kada se glasa. Međutim, direktori i političke partije koje po pravilu stoje iza direktora (jer se novcem iz apoteka između ostalog finansiraju i stranke) obavezno se pobrinu da milom ili silom „kupe“ dva člana iz redova kolektiva od ukupno pet koliko ih je u UO. Obično treći bude iz stranke iz koje je i direktor, ili predstavnik koalicionog partnera koji pristaje da „žmuri“ ako se da malo njemu ili stranci kojoj pripada, i tu ostajemo bez objektivnosti u glasanju. Tako se prema gradu kao osnivaču i građanima stvara privid o legalnom upravljanju apotekom, iako svi u suštini znaju šta se zapravo tamo radi.
Zašto lokalne samouprave ne reaguju ako znaju da se u apotekarskoj ustanovi dešava pljačka?
– Zato što su obično direktori iz stranaka vladajućih koalicija u lokalu. Umešani su mnogi, prvenstveno ljudi iz vrha vlasti. Kako stranačke kolege direktora, tako i koalicioni partneri. Najviše oni koji dobijaju deo „apotekarskog plena“. Ako se neko i pobuni, brzo ga ućutkaju tako što ga uključe u njihov kružok, obećaju mu mito, posao ili drugu korist za ženu, decu, brata, sestru. Ili zaprete da će izneti u javnost „nešto što imaju o njemu“ – objašnjava sagovornik našeg lista.
Distributeri lekova, s druge strane, takođe imaju „debele“ razloge da štite direktora određene apotekarske ustanove kojoj isporučuju lekove za milionske iznose.
– Koja veletrgovina neće „oprati“ papire sa direktorom apoteke koji od nje naručuje lekove, druge medikamente ili medicinska pomagala za 10-15 miliona dinara mesečno ako se desi da poslovanje ili neki ugovori postanu predmet istrage policije ili tužilaštva. Što bi gubili svog „dobrog kupca“?! Ako ostanu bez tog direktora, dovode u pitanje svoje poslovanje ili barem zaradu u poslovima sa tom ustanovom. Ne znaju hoće li njegov naslednik naručivati lekove kod njih ili će ga „kupiti“ distributerska konkurencija, a izgubili bi mnogo para.
Zato direktori i veledrogerije od naizgled jednostavnog sklapanja posla u vidu ugovora kreiraju jedno „vrzino kolo“ gde je praktično nemoguće raskrinkati aktere priče, njihove namere i transakcije, kaže naš sagovornik i naglašava:
– Sve se tako našteluje da direktora ne možete uhvatiti ni za glavu, ni za rep. Sama njegova pozicija je stvorena za manipulaciju ugovorima, zaposlenima, pa i policijom, tužilaštvom i medijima. Nisu tu u pitanju konkretni ljudi. Recimo, taj i taj direktor, pa sad je on kriv. To će svaki direktor raditi, jer je sistem loš da ga niko pouzdano ne može kontrolisati.
Direktori državnih apoteka, kao što je poznato, nemaju obavezu da raspisuju tender za nabavku lekova.
– Tačno je, kao što to neki tvrde, da on dobija trebovanja apoteka koje posluju u sklopu ustanove. Ali, direktor je krajnji naručilac i on sklapa ugovor sa veledrogerijom od koje će nabaviti robu. On nema obavezu da bilo kome u upravi apoteke pokaže ugovor s tom veledrogerijom. Obično ga ne vidi niko od farmaceuta. O aneksima ugovora da ne govorimo. Čak i ako bude doveden u pitanje na bilo kojoj instanci, na UO, ako ga policija preispituje, biva naknadno „ispeglan“ aneksom koji se fingira na datum pre nego što je bilo ko isti ugovor doveo pod sumnju.

DOBAVLjAČI ČUVAJU „SVOJE“ DIREKTORE

Često se dešava da direktori prihvate štetnu ponudu za isti lek i sa istim rokom plaćanja od „omiljenog“ dobavljača, iako su drugi nudili veće popuste (bonitete) na isti period.
– Na primer – otkriva sagovornik „Vranjskih“ – jedna farmaceutska kuća vam ponudi nabavku određenog leka sa tri odsto boniteta, a druga recimo 30-40 odsto sa istim rokom plaćanja, za isti lek. Direktor ne odabere povoljniju ponudu, koja bi predstavljala uštedu i korist za apoteku (to je zapravo umanjenje računa porudžbine za taj procenat), već onu u kojoj su mu nuđeni lekovi sa destostruko manjim popustom. Pravo je pitanje da li je popust zaista samo tri odsto. Čak i da jeste, logično je da pitamo šta je direktor lično dobio za takav izbor dobavljača kojim je praktično oštetio apoteku na čijem je čelu. Uzgred, uvek se može falsifikovati dokumentacija, „naštelovati“ ugovor aneksom koji retroaktivno lošu ponudu pretvara u najpovoljniju. Tome ni policija ne može ući u trag. Sa papirima je, naizgled, sve u redu, sve je udešeno, pa borba protiv takvih pojava deluje kao „sizifov posao“.

KAKO SE DIREKTORI ISPLAĆUJU
Sumnjive transakcije, tvrdi naš sagovornik, prikrivaju se na taj način što veledrogerija, odnosno distributer lekova uplaćuje novac i nagrade na alternativni račun kako se direktor apoteke ne bi raskrinkao.
– Obično uplate idu na račun bliske rodbine – brata, sestre, supružnika, oca, majke. Često je ta osoba zaposlena u zdravstvu da bi se uplate nekako mogle pravdati ako policija i drugi nadležni organi počnu da „njuškaju“. Veći dobavljači na taj način godišnje uplaćuju po 200.000, 300.000 dinara. To su „pokloni“ za direktora kao neka vrsta zahvalnosti za milionske ugovore, od koje umesto firme korist ima director lično. Zato nijedan direktor u Srbiji ne prepušta narudžbine farmaceutima. Ko je lud da kada ima mogućnost da se dobro finansijski okoristi, porudžbine prepušta drugima? Šefovi područnih apoteka u jednoj ustanovi mogu samo da, kako se to kaže, „čitaju“ trebovanja ili ih sastavljaju i dostave upravi. A direktor pritiskom na dugme u svakom momentu ima uvid u to šta je naručeno po apotekama, koje vrste lekova, kao i u finansijske iznose porudžbina. Onda je sve u njegovim rukama.