Projekat, čiji je osnovni cilj integracija Albanaca, osmišljen je pri kraju oružanih sukoba na jugu Srbije, a u njegovom oživotvorenju odlučujuće je pomogao OEBS
Multietnička policija, kao neka posebna organizaciona celina pri MUP-u Srbije zapravo ne postoji, slažu se svi relevantni faktori. Ili, sva je policija u Srbiji multietnička. Ovaj, često zloupotrebljavan pojam, koristi se samo da bi ovdašnjim, a još više međunarodnim faktorima objasnio prostu činjenicu – posle mnogo godina ostrahizma, i Albanci su obukli plave policijske uniforme i krenuli u «obavljanje redovnih dužnosti» po Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Multietnička policija osmišljena je pri kraju oružanih sukoba na jugu Srbije između pobunjenih Albanaca i srpskih snaga bezbednosti, koji su počeli novembra 2000. a okončani juna sledeće godine. U njenom oživotvorenju odlučujuće je pomogao OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), finansijski, stručno, ali i pritiskom na obe strane. Podsetimo se, 27. juna 2001. godine, u Bujanovcu je, na predlog Misije OEBS u tada još SR Jugoslaviji, potpisan dokument koji je omogućio stvaranje jedinica multietničke policije na jugu Srbije, »kao prvi konkretan korak ka ravnopravnom učešću Albanaca u vršenju javnih poslova«. Kako dana čitava stvar funkcioniše, ko je ovde sve nezadovoljan, i čime, ali i ima li razloga za zadovoljstvo, i kakvo? Srpski zvaničnici ovaj projekat ocenjuju vrlo uspešnim dok albanski lideri, sa druge strane, nisu zadovoljni učešćem Albanaca u komandnoj strukturi lokalnih policija. Oni takođe smatraju neophodnim da lokalna, multietnička policija preuzme kontrolu administrativne linije sa KiM od Žandarmerije koja bi se, po toj računici, dislocirala iz regiona.
NIKO NE MOŽE SAM
Polako, malim ali sigurnim koracima, multietnička policija, a sa njom i pripadnici „obične“ policije, uspostavljaju poverenje sa ovdašnjim Albancima, ali i sa njihovim političkim predstavnicima, iako njihovi politički lideri nisu do kraja zadovoljni. Sima Gazikalović, jedan od potpredsednika Koordinacionog tela za tri opštine juga Srbije ocenjuje da je, i pored svega, ovde reč o dobrom projektu.
– Reč je o dobrom projektu, koji u životu polako dobija onu formu pravog značaja multietničke policije. Treba se edukovati, školovati ljude, ali mislimo da projekt u budućnosti ima perspektivu – rekao je GAZIKALOVIĆ.
Multietnička policija se zapravo samo tako zove, pojašnjavaju naši sagovornici, a to ni po čemu nije posebna policijska organizacija. Jedina razlika je što sve patrole moraju biti u nacionalno mešovitom sastavu, a inače su svi pripadnici MUP-a isto obučeni, naoružani, plaćeni…
– To je zajednički projekt sa OEBS-om, i može se oceniti da on polako ispunjava očekivanja. Sve funkcioniše bez većih problema, i mnogo bolje nego na početku. Opet, samo zajedničkim naporima stvari će se menajti na bolje. Niko ne može sam – ocenjuje Gazikalović.
Sa druge strane, Albanci imaju ponešto drugačije stavove. Jonuz Musliu, bivši politički komesar Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) i aktuelni predsednik lokalnog parlamenta u Bujanovcu.
– Malo je učinjeno da se unapredi status multietničke policije, kao realne snage za očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Mi smo tražili da se nastavi sa obukom lokalne policije, uključivši tu i mlade Albance, naročito pripadnike bivše OVPMB, kako bi se poboljšalo nacionalna komandna struktura ove policije. Međutim, nismo zadovoljni načinom na koji je ovaj proces do sada tekao. Naš region je preopterećen velikim brojem pripadnika Žandarmerije, vojske i policije, čije prisustvo, tako vidljivo, predstavlja prepreku za povratak raseljenih i za slobodno kretanje ljudi. Taj problem posebno je izražen na terenu u predelu granice sa Kosovom – kaže MUSLIJU.
Naš sagovornik zalaže se i da ingerencije Žandarmerije u regionu, koja je zadužena za kontrolu administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, preuzme lokalna policija.
Sa druge strane, Mitat SAĆIPI, portparol Albanske demokratske partije (ADP), izjavio je da po prvi put Srbija, pod pritiskom međunarodne zajednice koja je bila neposredno angažovana na ovom poslu, zvanično priznala da su Albanaci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđe diskriminisani, pa je multietnička policija prvi korak u sređivanju stanja na terenu. Po rečima gospodina Saćipija, projekat stvaranja multietničke policije je naišao na dobar prijem kod većine stanovnika na ovom području.
– Uprkos dobrom početku projekta, koji je bio pod prismotrom OEBS-a, ne može se reći da je on perfektno realizovan, ali valja priznati da je to važan korak u pravcu integracije Albanaca u lokalne strukture vlasti. Smatram da se lokalna policija, sa svojim ionako ograničenim ovlašćenjima, trudi da pošteno obavlja svoje zadatke, koliko im to zakon omogućuje – rekao je Saćipi.
POGRANIČNA POLICIJA
I prema stavovima Šaipa Kamberija, predsednika opštine Bujanovac, projekat multietničke policije je jedan od najvažnijih na jugu Srbije. I Kamberi kaže da je ova nacionalno mešovita policija zamišljena kao jedina bezbednosna snaga u regionu, ali se Vlada Srbije „izmakla izvan okvira ovog sporazuma“.
– Zbog prisustva drugih policijskih struktura, multietnička policija nema onaj status koji bi trebalo da bude jedina snaga bezbednosti u regionu, spremna da se suoči sa svim izazovima. Samo postojanje ovakve sigurnosne snage, u kojoj ima i Albanaca, iako njihov broj nije usklađen sa nacionalnim sastavom stanovništva, svakako je čini prihvatljivom za širu populaciju – izjavio je Kamberi.
Prema podacima Koordinacionog tela za jug Srbije, u dosadašnjim ciklusima obuke multietničke policije, koji se obavljaju u Mitrovom polju, zvanje multietničkog policajca steklo je ukupno 437 ljudi. Od toga je 277 Albanaca, 155 Srba, četiri Roma i jedan Jugosloven. Pitanje komandne strukture ponešto je drugačije, ali se ono odnosi na celokupan sastav srpske policije, a ne samo na njen multietnički deo. Kako kažu sagovornici „Vranjskih“, broj Albanaca zapošljenih u administraciji policije u tri opštine juga Srbije je veoma mali. Mitat Saćipi kaže da je veoma važno pitanje za lokalnu policiju izbor lokalnih komandira, koja bi, prema nekim zamislima, trebalo da se na tu funkciju biraju tek nakon dobijanja saglasnosti od lokalnih skupština opština. Ali, to nije i jedini zahtev ovde većinskog stanovništva.
– Posebna je priča formiranje pogranične policije. Sastav ovih snaga morao bi biti usklađen sa nacionalnom strukturom stanovništva u pograničnim opštinama, sa posebnim naglaskom na srazmernom učešću Albanaca – rekao je Saćipi.
Sve u svemu, većina sagovornika „Vranjskih“ smatra da je multietnička policija izuzetno važan projekt, kome tek predstoji dalje usavršavanje. No, osnovni problem multietničkog života na jugu Srbije – nedostatak međunacionalnog poverenja – izražen je i na ovom polju. A, kako reče Šaip Kamberi, bez tog poverenja nije moguć ni uspeh multietničke policije, niti pak bilo kog drugog zajedničkog projekta Srba i Albanaca na jugu Srbije.
ŠTO JE BABI MILO…
Godinama unazad albanski lideri zahtevaju da ingerencije Žandarmerije na jugu Srbije preuzme lokalna, multietnička policija, pre svega u kontroli pograničnog pojasa sa Kosovom. Međutim, sudeći prema rečima Sime Gazikalovića, potpredsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, od toga neće biti ništa:
– Što je babi milo to joj se i snilo – slikovito objašnjava stav države prema albanskim zahtevima.
– Ingerencije Žandarmerije i lokalne policije su različite i jasno određene, tako da nema ni govora o povlačenju Žandarmerije iz regiona. To znaju i albanski lideri, koji zavisno od političkih prilika upućuju takve zahteve.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.