Septembar u januaru

Zašto dva dva puta slavimo istim povodom, ko je dokazano najbolji, šta žele „žuti“ a šta „crveni“ i koja je, zapravo, uloga Turaka i Nemaca u danima blagdana

Po prvi put od kraja Drugog svetskog rata, Vranje će u jednoj godini dva puta slaviti dan oslobođenja od okupatora. Posle 31. januara ove godine, kada je po prvi put tog datuma proslavljen Dan grada, sada se slavi, u istoj godini, i Sedmi septembar, ali po poslednji put. Da sve bude na nivou izabani su i dobitnici gradskih nagrada, i sve će biti radno i svečano, ali objašnjenje nadležnih zašto se dva puta slavi gradski praznik nije nimalo uverljivo. Nije šala, bezmalo 55 godina radujemo se tom danu kada je Tane Vaka na belom konju ujahao u grad, a sad će da nas uče nekim novim istorijama. Ono, nije da nismo imali neprijatelje, i nije da nas nisu okupirali, i nije da se nismo oslobađali, ali, što ne možemo, kao sav svet, da izaberemo samo jedan od tih silnih datuma i slavimo ga, samo njega? Pošto dva koaliciona oka u glavi nisu uspela da se dogovore ni oko čega, što bi se pa dogovarala oko praznika i nagrada? Ili, još bolje, dogovorili se, pa sada svako ima svoj praznik, jedni (žuti) na početku, a drugi (crveni) na kraju godine, tek da cirkus bude potpun, bez ostatka.

NA POŠLjETKU

– Ovo je poslednja dodela sedmoseptembarskih nagrada, imajući u vidu da je novi Statut kao Dan grada predvideo 31. januar – rekao je za zvanični gradski sajt Zoran Antić, predsednik gradske komisije koja se o tome stara.
Znalo se, dakle, još u januaru da je Dan grada 31. januar, pa kako im je onda promaklo da iz te priče izbrišu Sedmi septembar, što bi im omogućilo da se ovako ne brukaju? Odgovori su, naravno, različiti, ali je suština, još naravnije, ista.
– Dan grada je, i po Statutu, 31. januar. Sedmi septembar i još nekoliko važnih datuma (oktobarsko oslobođenje u Prvom svetskom ratu) biće definisani skupštinskom odlukom i obeležavani kao značajani dani – objašnjava predsednik Skupštine Slobodan Stamenković.
– Ne slavimo, nego svečano obeležavamo ovaj dan. I nema tu nikakve političke priče, nego smo rešeni da čuvamo sve tradicionalne vrednosti – kaže i Zoran Antić, inače Stamenkovićev zamenik.
I sad, šta? Gde su tu velika otvaranja, gde su kokteli, suze radosnice? Nema, samo planirani dolazak ministra Olivera Dulića koji će pustiti u promet zgrade u naselju „Viktor Bubanj“, koje je Mrka već dva puta „otvarao“, i Miretova poseta novoj školi u Sportskom centru, gde, iako su prema sopstvenim rečima potrošili oko šest miliona evra, nisu uspeli da obezbede ni grejanje. Malo li je? Pa, malo.
Sam spisak dobitnika nagrada (vidi okvir) jasno ukazuje zašto su se vlasti odlučile da ovu nagradu dodele po poslednji put. Prema Stamenkovićevim rečima, ovoga puta predlagačima se izašlo u susret, jer je prihvaćeno oko 90 odsto njihovih predloga, ali će narednih godina, kada sedmoseptembarska nagrada počne da se dodeljuje u januaru, biti bitno smanjen broj nagrada, što će „svakako doprineti njihovoj kredibilnosti“.
Ali, pre toga, poslednji put. Tu je nezaobilazni „Simpo“, koji je, da bi se još jednom, po 54. put, dokazao kao naojbolji, ovoga puta dobio čak dve, ali pojedinačne nagrade. Ima tu od svake majke dete, od šahista do prvoboraca iz SUBNOR-a. Evo kako to ide – 2006. godine Mire je od strane boraca predložen za najviše gradsko priznanje, a ove je SUBNOR dobio tu nagradu. Pa vi vidite.

KO SU GUBITNICI

No, nije sve išlo tako glatko kako se na prvi pogled čini. Po gradu je procurela vest da je glavni kandidat za nagradu ustvari bio Pesnik Miroslav Mihajlović Cera, e da bi kako – tako amortizovao napade demokrata na sopstvenu ličnost i delo. Došlo je, kažu, i do frkarenja na relaciji DS – SPS po tom pitanju, ali „žuti“ ovoga puta nisu želeli da popuste, te Pesnik ostade bez Nagrade. Ovu priču, naravno, demantuju sa svih strana, i Zoran Antić u ime SPS-a, ali i zamenik gradonačelnika Igor Andonov.
Sa druge strane, opozicija je ogorčena čitavim procesom dodele nagrada. Šef vranjskih radikala Predrag Stojković kaže da stranka na čijem je čelu nije ni učestvovala u ovom poslu.
– To je potkusurivanje njihovih političkih aktivista. Eto, „Simpo“ je nezaobilazan, bio i ostao, a najmanje su, kao i obično, obuhvaćeni ljudi iz privrede – misli Stojković.
– Koliko je ova koalicija besmislena pokazuje i podatak da dva puta u istoj godini slave dan grada: u januaru slave demokrate, a sada socijalisti – kaže Dejan Stanojević, prvi čovek vranjskog DSS.
Bilo kako bilo, ima da se slavi, pa šta košta nek košta. Samo, dok je ceremonijal majstor bio Goran Stanković baš se slavilo, grad je vonjao na dim i luk čitavog septembra. Sada, sve je nekako skromnije, običnije. Vlast se povukla u tihovanje, i radi šta misli da treba. Ili, misli šta treba da radi.

ZORAN DjINDjIĆ BEZ ULICE
Jednog ovakvog septembra, tadašnji vlastodršci, od kojih je većina i sada u vlasti, proglasila je Slobodana Miloševića za počasnog građanina Vranja, i ta odluka nikada nijje stavljena van snage. Sa druge strane, drugog jednog ovakvog septembra, tadanja skupštinska većina, predvođena SPS-om, nije dozvolila da jedna ulica u Vranju dobije ime Zorana Djinđića. Možda je sada vreme da se ta situacija ispravi? Igor Andonov kaže, po ovom pitanju, da sadašnja vlast ni na koji način ne može da utiče na odluke iz prošlosti.
– Smatram da je bruka da Milošević bude počasni građanin Vranja, jer ovaj grad to ne zaslužuje. To nije naša odluka i ja je smatram skandaloznom. Sa druge strane, postoji interesovanje NVO da počne sakupljanje potpisa da se jedna od gradskih ulica nazove po Zoranu Djinđiću. Mi ćemo to svakako podržati – obećava Andonov.

DOBITNICI
Gradska Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja utvrdila je Predlog za dodelu sedmoseptembarskih nagrada u 2009. godini, i to jednoglasno. Po ovom predlogu, koji će biti ozvaničen na sednici Skupštine 3. septembra, Plaketu oslobođenja dobija Gradski odbor SUBNOR-a, a Specijalno priznanje „Sedmi septembar“ – Ekrem Mamutović, majstor trube iz Vranja.
Javno priznanje „Sedmi septembar“ dobili su:
„Nutriko“, „Alfa plam“, Srboljub Ristić, izvršni direktor proizvodnje „Simpa“, Gradska pekara Vranje, Gradimir Stojanović, privatni preduzetnik iz Vranja, KUD „Bakija Bakić“, GKUD „Sevdah“, „Sportska hala“, „Zavod za urbanizam“ i preduzeće „Mita“ Vranjska Banja.
Nagradu „Sedmi septembar“ dobili su:
Pedijatar Goran Arsić, Biblioteka „Bora Stanković“, Paraskeva Stevanović, član predsedništva SUBNOR-a, Danilo Djorđević, šahista iz Vranja, Nenad Krstić, najbolji student Univerziteta u Nišu, rodom iz Vranjske Banje, kik – bokser Miroljub Nedeljković, kapiten „Dinama“ Nenad Trajković, grupa „Izvor“, Slađan Velinović, v.d. šefa Odeljenja kriminalističke policije P.U. Vranje i Borivoje Stojmenović, direktor Sektora investicija „Simpa“.

GLAS NARODA
DA LI SE SEDMOSEPTEMBARSKE NAGRADE DODELjUJU PO PARTIJSKOM KLjUČU?

Alija Ismailović (57), nezaposlen:
– Po partijskom ključu, to je najbitnije.

Dušan Stevanović (69), penzioner:
– Po partijskom ključu se biralo još za vreme komunizma, sad je još gore. Ja sam star, žao mi je mladih.

Predrag Nikolić (25), radnik:
Nisam upućen.

Novica Stanojković (48), radnik:
– Ja sam jedan od dobitnika. Ranije je sve bilo regularno, ne znam kako je sada.

Gordana Trajković (56), nezaposlena:
– Naravno.